Evropa posle Trampove pobede: izvesna je lojalnost EU Americi, ali je neizvesno koliko to Ameriku zanima
EU ulazi u period dubokih promena: da li će se i kako prestrojiti u odnosu na Rusiju i Kinu da bi se uskladila sa novom i još nepoznatom spoljnom politikom SAD, da li će se nastaviti “normalizacija“ krajnje desnice i započeto zatvaranje granica, da li će se uspostaviti Zajednica suverenih evropskih država umesto nad-državne unije i konačno - da li će se održati EU i njeno zajedničko tržište?
(ilustracija, Frederik Bieri, predsednik vlade regiona Alzas (foto: Natasa Jokic)
Skoro u isto vreme kada je svet obišla vest o Trampovoj pobedi na predsedničkim izborima, u Savetu Evrope u Strazburu, organizaciji za ljudska prava koja okuplja 46 država, počeo je rad Svetski forum demokratije. Na vest o pobedi Trampa vladao je muk kao što je to uostalom bio slučaj i u kancelarijama evropskih institucija i glavnim gradovima država EU.
Ako se izuzmu protokolarne izjave, Evropa je tog dana, suočena sa vešću o Trampovom izboru, takoreći ostala bez reči.
Vest o Trampovoj pobedi stigla je u trenutku kada je unutar EU, više nego ikada, postao očigledan proces unutrašnjeg razjedinjavanja, zatvaranja granica, “normalizacije“ krajnje desnice, nečuvenog jačanja organizovanog kriminala i ilegalne trgovine drogom.
Demontiranje Šengena
Nemačka je još 16. septembra odlučila da privremno zatvori svoje granice. Berlin o tome nije obavestio nikoga od svojih partnera u EU. Mnogi su se setili kako u oktobru 2022. godine nemačka vlada nije nikoga obavestila da je svojoj industriji “ubrizgala inekciju“ od 200 milijardi evra - protivno pravilima EU o konkurenciji.
Frederika Bieria (Frederic Bierry), predsednik regionalne vlade francuskog departmana Alzas i organizacije “Alzas, evropski kolektiv“, kojeg sam srela na Svetskom forumu za demokratiju u Strazburu, pitala sam zato da li je zabrinut zbog zatvaranja granica?
Bieri je rođen i odrastao u Alzasu, francuskom departmanu koji je u više navrata naizmenično pripadao Francuskoj i Nemačkoj, odnosno Pruskoj.
“Prolazeći tramvajem odavde iz Strazbura u Kel u Nemačkoj, uopšte i ne primetimo kada smo prešli granicu. To otvaranje je plod naše saradnje sa nemačkim i švajcarskim partnerima. Po meni, jasno je samo po sebi da nema potrebe da se zatvara granica između Nemačke i Francuske“, rekao je Bieri.
Na pitanje da li odluka Nemačke dovodi u pitanje koncept Evrope regija u okviru kojeg funkcioniše prekogranična saradnja, Bieri podseća na međuregionalnu saradnju u vreme kovida kada su pacijenti iz Strazbura i Miluza zbrinjavani u bolnicama s nemačke i švajcarske strane Rajne.
“Istina je da se oseća tenzija s jedne strane između Evrope regija i lokalnih pograničnih teritorija koje su povezane kroz saradnju i sa druge strane, centralizovanih država koje kao da bi - da sve to zanemare. Pre nekoliko godina nisam ni pomišljao na mogućnost zatvaranja granica, a sada moram da kažem da me to zaista brine“, kaže Bieri, naglašavajući da je svestan koliki problem su ekonomske i političke migracije “koje će uskoro postati i ekološke“.
“Normalizacija“ krajnje desnice
Ka demontiranju šengenskog ugovora o slobodnom kretanju ljudi i robe ne vodi samo odluka Nemačke. Tu je i Holandija koja je najavila da će napustiti azilantsku politiku EU. Austrija, Mađarska, Slovenija i Švedska pooštravaju mere prilikom ulaska stranaca.
Nova francuska vlada desnog centra najavila je da će provoditi, faktički, politiku krajnje desnice prema migrantima (inače će je krajnja desnica srušiti, glasajući nepoverenje u Parlamentu). Uz to Italija, prkoseći sopstvenim sudovima i evropskoj povelji o ljudskim pravima, provodi politiku deportacije migranata u Albaniju i plaća Tirani za “usluge“. Isto čini Danska koja ima sličan ugovor sa Ruandom.
Trampova pobeda zatekla je Evropu u jeku političkih previranja: na izborima za Evropski parlament u junu ove godine počeo je proces takozvane “normalizacije“ krajnje desnice i njenog projekta Evrope suverenih država, umesto federalizacije i stvaranja evropske nad-države.
Suverenisti, patriote i reformatorski konzervativci zabeležili istrijski uspon na evropskim izborima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, kompromitovana u brojnim skandalima, jasno je stavila do znanja da je spremna da sarađuje sa krajnjom desnicom italijanske premijerke Meloni ukoliko ona zauzvrat u novom Evropskom parlamentu, posredno preko svojih poslanika, podrži njenu kandidaturu za drugi mandat.
Demontirana je takozvana higijenska pregrada koja je do sada štitila desni centar i konzervativce u EU od saveza sa krajnjom desnicom.
Evropska narodna partija, kojoj pripada nemačka partija CDU Fon der Lejenove, okuplja demohrišćane i konzervativce. Oni su se u novom sazivu Evropskog parlamenta sa lakoćom udaljili od višedecenijskog saveza sa levim centrom. http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-370965/prvo-zasedanje-evropskog-parlamenta-u-novom-sazivu-desni-centar-pod-ruku-sa-krajnjom-desnicom
U septembru smo mogli videti nešto što se nikad nije dogodilo u Evropskom parlamentu: poslanici iz Evropske narodne partije – dakle, sa desnog centra – glasali su udruženo sa poslanicima iz krajnje desne grupe Patrioti kako bi prošla jedna rezolucija. Pokazali su razumevanje za ideju Evrope suverenih država kao i za zatvaranje granica za migrante koji su time faktički prepušteni mafijaškim organizacijama.
Korupcija i kriminal
Činjenica da EU i evropske institucije funkcionišu manje u interesu građana, a pre svega u interesu krupnih industrija i centara finansijske moći, daje krajnjoj desnici mogućnost da se – po oprobanom populističkom receptu - predstavi kao „spasitelj naroda“.
Osim toga, nivo korupcije i moći organizovanog kriminala, koji EU izjeda iznutra, dostigao je razarajuće razmere još od finansijske krize 2008. godine, što dodatno ojačava očekivanje javnog mnenja da vlast u ruke uzme neko ko će napraviti red u haosu.
Setimo se da je u decembru 2009. na konferenciji za novinare u Beču, Antonio Mario Kosta (Antonio Mario Costa), generalni direktor sedišta UN u Beču i šef službe UN za borbu protiv droge i kriminala izjavio da je ubrizgavanje gotovog novca, zarađenog od prodaje droge, spasilo banke u vreme finansijske krize tako što je kroz finansijske institucije “oprano“ 352 milijarde dolara stečenih kroz kriminalne aktivnosti. https://www.theguardian.com/global/2009/dec/13/drug-money-banks-saved-un-cfief-claims
Drugim rečima mafija je spašavala banke.
Setimo se, takođe, da je 2014. godine Eurostat, agencija EU za statistike, zatražila od zemalja članica Unije da u svoj ukupni društveni proizvod (BDP) uračunaju i dobit stečenu od nezakonitih aktivnosti kao što je prodaja droge, prostitucija itd. i da je to postalo normalna praksa. https://ec.europa.eu/eurostat/documents/3859598/8714610/KS-05-17-202-EN-N.pdf/eaf638df-17dc-47a1-9ab7-fe68476100ec?t=1520326087000
Tako je “normalizacija“ kriminala prethodila “normalizaciji“ krajnje desnice u EU.
Kome je potrebna ovakva EU?
U bilans EU u vreme Trampove izborne pobede ulazi i stanje u kome se nalaze dve glavne ekonomije EU: Francuska i Nemačka.
Po objavljivanju Trampove pobede, francuski predsednik Makron objavio je na društvenoj mreži X (Tviter) da će sa kancelarom Šolcom raditi “za još ujedinjeniju, jaču i još suvereniju Evropu“.
Već dan posle ovog Makronovog tvita raspala se nemačka vladajuća koalicija socijaldemokrata, zelenih i liberala. Bundestag će 15. januara glasati o poverenju kancelaru a vanredni parlamentarni izbori održaće se najkasnije do kraja marta, kada inače ističe šestomesečni period privremenog zatvaranja granica.
U stvarnosti, Makronova retorika i teorija o evropskom ujedinjavanju nema političku težinu, s obzirom da je Francuska sa preko tri hiljade milijardi evra budžetskog deficita - prema ocenama vrlo ozbiljnih ekonomista – pred bankrotom. Ko bi se “evropski“ ujedinio sa prezaduženom Francuskom, taj bi se ujedinio i sa njenim dugovima.
Najmanje bi to htela Nemačka čiji je ekonomski rast bio zasnovan na izvozu i jeftinim energentima iz Rusije a sada, zbog rata u Ukrajini, beleži pad i recesiju dok se njena industrija preseljava u SAD privučena poreskim olakšicama i povoljnim cenama energije.
Eto šta je ostalo od one čuvene formule o nemačko-francuskom motoru Evropske unije.
Šta će biti sa ovako uzburkanom EU posle Trampove pobede?
Na već postojeću neizvesnot dodata su pitanja: da li će se EU i kako prestrojiti u odnosu na Rusiju i Kinu da bi se uskladila sa novom i još nepoznatom spoljnom politikom SAD, da li će se nastaviti “normalizacija“ krajnje desnice i započeto zatvaranje granica, da li će se uspostaviti Zajednica suverenih evropskih država umesto nad-državne unije i konačno - da li će se održati EU i njeno zajedničko tržište?
Jedino što je izvesno jeste da će Evropska unija i njene države ostati lojalne Sjedinjenim Državama. Neizvesno je međutim koliko će Trampova administracija biti zainteresovana za EU.
