U 27 država počeli izbori za Evropski parlament: Krajnja desnica napustila evroskepticizam i postala pokret za “unutrašnju transformaciju EU“

Glasanjem u Holandiji počeli su juče izbori za 720 sedišta u Evropskom parlamentu. Izbori se završavaju u nedelju 9. juna uveče. Na glasanje je pozvano ukupno oko 400 miliona birača iz 27 država članica EU. 

Prema svim istraživanjima javnog mnenja, u odnosu na prethodni saziv, na desetine dodatnih poslaničkih sedišta u Evropskom parlamentu mogle bi da osvoje krajnje desne partije. One su svoje programe ovoga puta uglavnom „zaoblile“ pa više ne zagovaraju izlazak iz EU već “transformaciju EU“ u Uniju suverenih nacija, kako kažu. Po pitanju zajedničke evrounijske monete “evro“, najveće krajnje desne stranke u zemljama EU imaju dvosmislenu retoriku bez izoštrenog  stava.

Ova strategija unutrašnje transformacije i maglovitih formulacija, uz obećanje efikasne kontrole ulaza migranta na nacionalne teritorije,  izlazi u susret horizontu očekivanja birača pre svega u zapadnim članicama EU, za razliku od prethodnih izbora kada je dominirala retorika šoka – izlaska iz EU i evro-zone.

Ljudi stoje u redu na biračkom mestu u Amsterdamu, Holandija, 6. juna 2024. Izbori za Evropski parlament počeli su u četvrtak otvaranjem biračkih mesta u Holandiji, prvoj državi od 27 članica Evropske unije (EU) gde će birači da glasaju. (Fotografija Jesse Vieten/Sinhua)

Novi pokušaj Fon der Lejen

Posle izbora poslanici iz 27 država formiraju političke grupe bez obzira na zemlju iz koje dolaze, kao u bilo kom državnom parlamentu.

Brojni su nagoveštaji da bi u slučaju formiranja krajnje desnog bloka u Evropskom parlamentu moglo da dođe do njegovog zbližavanja sa najjačom političkom grupacijom u Evropskom parlamentu - Evropskom narodnom partijom koja okuplja evropske stranke desnog centra i konzervativce. To je u više navrata nagoveštavao predsednik grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu Nemac Manfred Veber.

Gotovo nema sumnje da će – kao i u proteklih 35 godina - najveći broj sedišta u Evropskom parlamentu opet dobiti upravo Evropska narodna partija.

Po pravilima, po završetku evropskih izbora partijska grupa koja ima najviše poslaničkih sedišta predložiće svog kandidata za funkciju predsednika Evropske komisije. Kandidat Evropske narodne partije biće Ursula fon der Lejen, dosadašnja predsednica Evropske komisije, nekadašnja nemačka ministarka odbrane kojoj bi, međutim, ovoga puta prestižna funkcija mogla da izmakne.

Zapamćena trgovina vakcinama?

Odluku o imenovanju predsednika Evropske komisije donose šefovi država i vlada EU okupljeni na vanrednom samitu u Evropskom savetu i to kvalifikovanom većinom. Sumnje da bi Fon der Lejen mogao da izmakne drugi mandat na čelu Evropske komisije tim su jače što ona više nema podršku Francuske.

Fon der Lejen mnogi osporavaju ne-transparentan način na koji su vođeni pregovori oko kupovine vakcina: naime, ni revizorska komisija EU, ni evropska zaštitnica ljudskih prava (ombudsman Emili Orajli), ni evropski poslanici, nisu mogli da dobiju uvid u sms-prepisku između predsednice Evropske komisije i direktora Fajzera iz vremena kada su vođeni pregovori o kupovini vakcina. Osim toga, iz nepoznatih razloga, rukovodilac pregovora o kupovini vakcina u ime EU, pre toga je u Briselu godinama bio na čelu najveće lobističke farmaceutske grupe.

Uprkos protestima u Evropskom parlamentu i polemikama u javnosti, nikada nije obelodanjen sadržaj ovih pregovora koji su se završili tako što je novcem poreskih obveznika država EU kupljena kolosalna količina vakcina i to za dve godine unapred!

S obzirom da fon der Lejen nema garancije da će dobiti drugi mandat na čelu Evropske komisije, ona je već javno dala do znanja da nije isključen njen savez sa Đorđom Meloni, premijerkom Italije i liderkom italijanske krajnje desnice. 

U kuloarskim nagađanjima  – sve češće se čuje ime bivšeg predsednika ECB i bivšeg italijanskog premijera – Maria Dragog koji ovih dana, po porudžbini Evropske komisije, treba da podnese izveštaj o konkurentnosti ekonomije EU http://www.balkanmagazin.net/biznis/cid131-364544/eu-uvodi-protekcionizam-da-bi-zasititila-svoju-industriju-od-sad-i-kine-privatizovano-sada-se-nacionalizuje/?_qs=Mario%20Dragi

Maglovite ideje i magloviti strahovi

Nove, „zaobljene“ i po potrebi maglovite ideje krajnje desnice u EU omogućile su pridobijanje birača sa desnog centra, ali i sa levice. Tako u Francuskoj, na primer, među osam biračkih lista ubedljivo vodi nosilac krajnje desnog Nacionalnog okupljanja, mladi Žoran Bardela za kojeg će prema istraživanjima javnog glasati oko 33 odsto ispitanih birača, dok je iza njega na drugom mestu po popularnosti Rafael Gliksman, nosilac liste socijalista sa dvostruko manje glasova – 16 odsto – prema istim istraživanjima agencija. 

U Nemačkoj, uprkos ponovljenim skandalima, ideje AfD takođe postaju sve popularnije u svim segmentima društva. Kai Litman, novinar francuskog javnog radio servisa u Strazburu, poznavalac nemačkih političkih prilika, još 2018. skrenuo mi je pažnju na činjenicu od koje su svi okretali glavu  - da AfD ima i zvanično saradnju sa pokretom Pegida. https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-1/3153338/u-sredistu-paznje.html

Ukazivao je da krajnja desnica “igra na evropsku kartu“ kako bi progurala svoje ideje.

Tvrdio je još tada da odnos između Pegide i AfD može da se poredi sa odnosom koji su u Irskoj imali IRA i Šin Fejn.

“Dakle imate jedan veoma nasilan pokret koji ima svoju "produženu ruku" u parlamentu. U ovom slučaju produžena ruka Pegide u nemačkom parlamentu je AfD“, rekao je u tom razgovoru Litman. Uz to, dodao je, “u Nemačkoj niko nikada nije zabranio skup pokreta Pegida iako oni nose, na primer, staru nacističku zastavu što je zabranjeno zakonom“.

Oni koji su – kao kolega Litman -  videli koliko je potencijalno opasan uspon krajnje desnice i to ne samo u Nemačkoj - uglavnom nisu uzimani ozbiljno.

Najveća snaga krajnje desnice na evropskim izborima dolazi od slabosti Evropske unije koja od svog osnivanja pati od manjka demokratije i funkcioniše dvosmisleno – na pola puta između unije suverenih država i neke vrste federalizovane evropske zajednice.

Osim toga, nivo korupcije i moći organizovanog kriminala, koji EU izjeda iznutra, dostigao je razarajuće razmere još od finansijske krize 2008. godine. Činjenica da EU funkcioniše manje u interesu građana, a pre svega u interesu krupne industrije i centara finansijske moći, daje krajnjoj desnici mogućnost da se predstavlja kao „spasilac naroda“. Veliko je pitanje da li je u pitanju stari scenario sa novom podelom uloga.