Politička bomba u Francuskoj: Marin Le Pen osuđena na pet godina zabrane kandidovanja na izborima

Zbog pronevere javnog novca iz fonda Evropskog parlamenta, sud u Parizu osudio je Marin Lepen, liderku francuske krajnje desne stranke Nacionalno okupljanje, na pet godna zabrane kandidovanja na izborima - bez mogućnosti ukidanja ove kazne na nivou viših sudskih instanci, što znači da ona neće moći da se kandiduje na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima 2027. godine.

Presuda predstavlja političku bombu sa, u ovom času, još neprocenjivim posledicama jer Lepenova važi za favorita na sledećim predsedničkim izborima u Francuskoj. 

Lepenova je, takođe, osuđena na četiri godine zatvora, od čega dve godine uslovno i dve godine strogog zatvora koji će moći da izdržava sa elektronskom narukvicom i na plaćanje kazne u visini od 100 hiljada evra.

Uobičajena korupcija u Evropskom parlamentu

Ostaje mogućnost – istina mala - da će pravnici pronaći neku vrstu “rupe u zakonu“ kako se kaže, koja bi omogućila Lepenovoj da izbegne zabranu kandidovanja – bilo da je reč o uzastopnim žalbama na presudu, bilo da je reč o zahtevu da odluku suspenduje Prvi predsednik apelacionog suda.

Sud je utvrdio da su poslanici Nacionalnog fronta u francuskoj delegaciji u Evropskom parlamentu (koji je preimenovan u Nacionalno okupljanje) tokom 11 godina primili ukupno skoro četiri i po miliona evra za rad svojih parlamentarnih asistenata za koje se ispostavilo da su fiktivno zapošljavani, a njihove plate za nepostojeći rad bile usmerene u partijsku kasu u Francuskoj.

Sud je, takođe, utvrdio da je Marina Lepen bila okosnica ovog sistema zloupotrebe javnog novca.

Sličnih afera sa fiktivnim zapošljavanje poslaničkih asistenata već je bilo u Evropskom parlamentu koji hronično potresaju afere vezane za korupciju bez mnogo spektakularnih posledica.  

Što se tiče francuske delegacije u Evropskom parlamentu, partija Modem, sadašnjeg premijera Fransoa Bajrou, na primer, bila je optužena i kažnjena, a Bajru je tada kao ministar pravosuđa morao da podnese ostavku iako je sud posle utvrdio da on nije bio u toku sa zloupotrebi.

Zabrana kandidovanja ne može da se poništi

Sličan proces, uostalom, čeka i partiju krajnje levice Nepokorena Francuska. Otuda možda vrlo suzdržane reakcije političkih stranaka sa levice i političkog centra danas u Francuskoj na presudu Marini Lepen.

Lider Nepokorene Francuske na primer Žan Lik Melanšon izjavio je - ne pominjući sud i presudu -  da nije sud taj koji može da oduzme mandat onome koga je izabrao narod, aludirajući na činjenicu da je današnjom presudom Lepenovoj oduzeto pravo da zaseda u Parlamentu gde je ona sada predsednik poslaničke grupe Nacionalnog okupljanja.

Ugledni pravni stručnjaci upozoravaju da je zadatak sudija da utvrđuju činjenice i, u skladu sa tim, primenjuju zakon - bez izuzetka, prema svima jednako i da je to stub pravne države. Jedina kritika koja se čuje iz redova pravnih stručnjaka odnosi se na odluku o zabrani kandidovanja na izborima jer se ta odluka obrazlaže argumentom da postoji opasnost da osuđena osoba ponovi kršenje zakona za koje je osuđena. U slučaju Lepenove to je tehnički nemoguće, tvrde kritičari,  “s obzirom da ona nije član delegacije u Evropskom parlamentu“.

Advokat Lepenove izjavio je da presuda predstavlja udarac demokratiji s obzirom da kazna o zabrani kandidovanja ne može da se poništi na višoj sudskoj instanci. On je, takođe, najavio da će se Lepenova žaliti apelacionom sudu.