Danas prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj: krajnja desnica pred vratima vlasti
Predsednik Makron u više navrata dao do znanja da – kakav god da bude izborni rezultat – on nema nameru da napusti svoju funkciju sve do redovnih predsedničkih izbora 2027. godine
(ilustracija, vanredni parlamentarni izbori u Francuskoj su danas, https://www.aljazeera.com/)
U Francuskoj se danas, u atmosferi velike napetosti, održava prvi krug vanrednih, parlamentarnih izbora koji bi mogli da dovedu do istorijskog preokreta i dolaska na vlast krajnje desnice po prvi put u posleratnoj istoriji Francuske.
Sva istraživanja javnog mnenja govore da će u parlamentu od 577 sedišta, najveći broj poslaničkih mesta osvojiti krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje kojoj se pridružio deo partije desnog centra Republikanci.
Drugi krug izbora održaće se 7. jula
Najnovija istraživanja javnog mnenja pokazuju da krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje nije daleko od toga da osvoji apsolutnu većinu poslaničkih sedišta.
To bi značilo da krajnja desnica može da formira vladu čiji bi predsednik bio partijski lider Žordan Bardela, star 28 godina, bez ikakvog radnog iskustva, sa završenom gimnazijom i bez diplome studija geografije na Sorboni koje je započeo i prekinuo posle tri godine.
On bi upravljao državom u kohabitaciji sa centristički predsednikom Makronom.
Predsednik Makron je već izjavio da – kakav god da bude izborni rezultat – on nema nameru da napusti svoju funkciju sve do redovnih predsedničkih izbora 2027. godine.
Prema istraživanjima javnog mnenja levi blok Novi narodni front (ujedinjeni Zeleni sa levim centrom i krajnjom levicom), mogao bi da se nađe na drugom mestu po broju glasova.
Znatno zaostajući, na trećem mestu verovatno će se naći Makronova politička grupa – kažu iste ankete.
Kratka kampanja plašenja birača
Sva tri bloka ušla su u predizbornu trku kada je 10. juna predsednik Makron raspustio Skupštinu pošto su rezultati pokazali da je lista krajnje desnice teško porazila listu njegove stranke na evropskim izborima.
Predizbornom kampanjom, koja je trajala kraće od tri nedelje, dominiralo je zastrašivanje birača u kombinaciji sa obećanjima koja su se pre svega odnosila na povećanje kupovne moći.
Upadljivo je bilo da je i Makron, uprkos činjenici da je po Ustavu on predsednik svih Francuza, takođe pribegao strategiji tenzije: u više navrata upozorio je birače da su u slučaju pobede “ekstrema“ moguće “reakcije medjuanrodnih finansijskih tržišta“ što bi ugrozilo plate, penzije i vrednost nekretnina, a ne može se isključiti ni građanski rat – kako je dodao kasnije.
Sve ovo brine ne samo brojne građane u Francuskoj nego institucije EU. Iako su posle evropskih izbora u Evropskom parlamentu centrističke partijske grupe i dalje zadržale najvažniju ulogu, opasnost od destabilizacije EU i dovođenja u pitanje njene federalističke perspektive sada - očigledno je - dolazi od samih država članica u kojima jača krajnja desnica.
Francuska krajnja desnica, koja je pred vratima vlasti, smatra da Evropska komisija treba da se svede na neku vrstu sekretarijata EU, odbacuje “zeleni pakt“, poljoprivrednu politiku i bescarinske ugovore sa zemljama ne-članicama EU, kao i sistem određivanja cena energije, evropski pakt o imigraciji kao i proširenje EU. Lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela u intervjuu za francuski lokalni list Telegram početkom juna izjavio da bi “proširenje EU bilo ludost“.
