U nedelju se održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj: Glasači između pretnji i obećanja

Posle rekordno kratke predizborne kampanje koja je trajala samo dvadeset dana, u Francuskoj se u nedelju održava prvi krug vanrednih izbora za 577 sedišta u francuskom parlamentu.

Najnovija istraživanja javnog mnenja predviđaju da će kranja desnica osvojiti apsolutnu većinu u Parlamentu i moći da formira vladu u atmosferi očekivanja istorijskih promena i straha od haosa. To bi značilo da bi premijer bio lider krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela i da bi upravljao državom u kohabitaciji sa centristički predsednikom Makronom.

Predsednikovi glasači - tek na trećem mestu

Na drugom mestu bi - prema istim istraživanjima - trebalo da bude grupa udruženih levičarskih stranaka Novi narodni front. Tu su okupljeni kako socijalisti sa levog centra tako i stranka Nepokorena Francuska, Zeleni, komunisti i manje levičarske partije. Njihova raznovrsnost je tolika da se postavlja pitanje trajnosti ovog saveza i njegovog kapaciteta da eventualno rukovodi državom.

Prema istim istraživanjima vrlo je verovatno da se na trećem mestu, znatno zaostajući, nađe centristička grupa Zajedno iz redova stranke predsednika Makrona.

Drugi krug ovih izbora zakazan je za 7. juli kada će biti poznat konačni sastav novog saziva francuskog parlamenta i odnos političkih snaga u zemlji od čega zavisi ko će moći da formira vladu.

Sva tri bloka ušla su u predizbornu trku kada je 10. juna predsednik Makron raspustio Skupštinu pošto su rezultati pokazali da je lista krajnje desnice teško porazila listu njegove stranke na evropskim izborima. Opšte iznenađenje zbog predsednikove odluke bilo je tim veće jer su izbori zakazani - uoči otvaranja Olimpijskih igara u Parizu 26. jula.

Lista pretnji i međusobnih optužbi

Predizbornom kampanjom, koja je uoči prvog kruga trajala kraće od tri nedelje, dominirale su pretnje u kombinaciji sa obećanjima.

Levica upozorava da će dolazak krajnje desnice na vlast u Francuskoj značiti kraj republikanskog uređenja jer stranka Nacionalno okupljanje sačuvala nije “republikanska i patriotska“, kako se pretstavlja, već je sačuvala svoju totalitarnu supstancu i rasističku ideologiju osnivača Nacionalnog fronta. Levi blok upozorava da će kranja desnica, ako dođe na vlast, ugroziti prava građana muslimanske vere.

Levica optužuje Makrona da je raspisao vanredne izvore da bi krajnjoj desnici otvorio put do vlasti, kao i da je sve što je do sada radio - radio u korist najbogatije manjine, finansijskih centara moći i krupne industrije koji skoro da i ne plaćaju poreze dok kasu moraju da pune srednja i mala preduzeća.

Krajnja desnica optužuje levicu za antisemitizam jer je jedan od lidera levog bloka Žan Lik Melanšon opisao Hamas kao “pokret otpora“, a ne kao terorističku organizaciju. Nacionalno okupljanje tvrdi da levi blok obećava socijalnu politiku koju ne može da ostvari i da njen izbor vodi zemlju u anarhistički haos.

Po krajnjoj desnici, ako levica pobedi - Francuskoj preti propast, jer ona namerava još šire da otvori vrata migrantima iz celog sveta zbog čega je bezbednost građana ugrožena.

Makrona optužuju da ugrožava suverenitet zemlje “umesto da ga štiti“ jer se drži pravila EU i pušta migrante da uđu u zemlju iako to čine ilegalno i bez dokumenata.

Aludirajući na Makronovu izjavu da će Francuska možda poslati svoje trupe u Ukrajinu, Marin Lepen je u četvrtak, takoreći, pripretila predsedniku Makronu da “premijer (misli na Žordana Bardelu) ima načina da se suprotstavi slanju trupa u inostranstvo“.

Predsednik Makron, sa svoje strane, stavlja krajnje desni i krajnje levi bok “rame uz rame“ nazivajući ih jednim imenom - “ekstremi“.

Makron je neposredno posle raspisivanja vanrednih izbora zapretio da će “ako ekstremi pobede“ međunarodna finansijska tržišta reagovati i “šta će biti sa vašim platama, šta sa penzijama i vrednostima nekretnina?“ Otišao je dalje i nekoliko dana uoči prvog kruga listi predizbornih pretnji dodao je još jednu, posebno dramatičnu s obzirom da je on vrhovni konadant oružanih snaga: izjavio je da bi moglo bi da dođe do građanskog rata “ukoliko ekstremi pobede“, drugim rečima - ako njegova stranka ne pobedi.

Kupovna moć najvažnija

Prema anketama, čiji su rezultati iznenadili mnoge analitičare, birači su stavili kupovnu moć u vrh liste svojih interesa (45%), odmah ispred imigracije (43%), daleko ispred zaštite životne sredine (27%) i zdravstvenog sistema (26%).

Iako su tekući ratni sukobi bili u središtu pažnje medija i vlade, interesovanje za sukob u Ukrajini u kontekstu izbora u Francuskoj izrazilo je samo 19% ispitanih, a za situaciju u Gazi samo njih 6 odsto. Takođe, iznenađuje da poljoprivrednu politiku kao i budućnost poljoprivrede samo 15% birača smatra važnom prilikom izbora kandidata kome će pokloniti poverenje.

S obzirom na ovakav horizont očekivanja birača sva tri bloka su najveću pažnju poklonila temi povećanja kupovne moći građana.

Desni i levi blok obećali su rehabilitaciju javnog servisa, s tim što krajnja desnica najavljuje privatizaciju svih državnih medija. I desni i levi blok obećavaju mere za povećanje kupovne moći građana, snižavanje cena energenata kao i povoljniju penzijsko reformu od one koju je Makron nametnuo bez glasanja u Parlamentu (zlo)upotrebljavajući član Ustava koji mu daje takvo ovaštenje.

Krajnja desnica tvrdi da će svoju socijalnu politiku finansirati iz milijardi namenjenih imigraciji - koju će svesti na ekonomski potrebnu meru - kao i iz suverenog finansijskog fonda koji namerava da stvori nezavisno od EU.

Vraćanje poreza na bogastvo?

Levi blok je izneo svoj proračun zasnovan na oporezivanju super-profita energetskih i drugih industrijskih grupa.

Takođe, krajnja levica najavljuje ponovno ustanovljavanje poreza na bogatstvo. Ovaj porez je decenijama postojao u Francuskoj, obuhvatajući  manjinu najbogatijih Francuza. Makron ga je ukinuo čim je izabran 2017. godine. Tada je tvrdio da će taj novac biti investiran u ekonomiju. To se, međutim, nije dogodilo i desetine milijardi uglavnom su završile u poreskim rajevima ili su bile potrošene za kupovinu luksuzne robe i nekretnina.

Prema podacima nvo Oksfam, zahvaljujući takozvanoj “optimizaciji“, odnosno dozvoljenim pravničkim podešavanjima, oko 100 milijardi evra godišnje odlije se iz Francuske na račune u Luksemburgu umesto da ih najveća francuska preduzeća i banke uplate u poresku kasu - podseća Novi narodni front.

Predsednik Makron optužio je “ekstreme“ da su njihovi planovi finansijski nerealni. Njegovi argumenti, međutim, nemaju više odjeka bez obzira da li su realni ili nisu. Makron je posle sedam godina provedenih na predsedničkoj funkciji izgubio poverenje birača. Šta god da kaže - malo ko mu veruje.

Posle sedam godina sa Makronom na predsedničkoj funkciji, Francuska je ovih dana - sa još šest država EU - dobila opomenu od Evropske komisije jer je državni budžet prešao granicu od propisanih tri odsto BDP i dostigao 5,7 odsto, a ekonomski dug je premašio tri hiljade milijardi evra.

Uz ovaj bilans ide katastrofalna situacija u velikim gradovima od kojih su neki, kao Marsej i Nant na primer, postali poprište svakodnevnih obračuna narko-bandi uz upotrebu automatskog oružja kojim rukuju kriminalci - komandosi.

U školama više niko neće da bude profesor jer time često rizikuje i život. Mnogo je đaka koji laički nastavni program smatraju uvredom za islamsku religiju i to iznose na društvene mreže, dovodeći nastavnike u opasnost.

Daleko je vreme kada je kao mlad milioner i perspektivni kadar Rotšild banke - Makron 2012. ušao u okruženje socijalističkog predsednika Olanda kao ekonomski savetnik, a zatim postao ministar ekonomije, pa konačno konačno predsednički kandidat i predsednik 2017. godine. Nazivan je “finansijskim Mocartom“, a oni najnaivniji pripisivali su mu čak I da je socijalista.

Sada je toliko nepopularan da čak i poslanički kandidati iz njegovih sopstvenih partijskih redova izbegavaju da se javno pozivaju na njega i da ga pominju.

Međunardna očekivanja

Zanimljivo je da za Makrona razumevanje jedino još pokazuju veliki finansijski mediji, kao britanski Ekonomist na primer, koji gotovo sa zgražanjem govori govori o “ekonomskim fantazmima“ levice u Francuskoj.

U opštem retoričkom metežu i međusobnim optužbama kruže sve vrste glasina, stvarajući tešku atmosferu.

Ako pobedi krajnja desnica da li će izbiti neredi u kvartovima u kojima živi stanovništvo imigrantskog porekla i islamske veroispovesti, da li će se opet pojaviti krajnje levi anarhisti-razbijači ?

Ako pobedi levi blok, da li će reagovati ekstremno desne grupe sa kojima su lideri Nacionalnog okupljanja u neospornim vezama?

Uz sve ovo, jačanje krajnje desnice u Francuskoj i u drugim državama EU  i dalje predstavlja pretnju za EU. Politička situacija u Francuskoj brine zato njene evropske partnere, pre svega Nemačku kako je nemački socijaldemokratski kancelar i rekao u više navrata.

U Evropskom parlamentu centrističke partijeske grupe i dalje jesu zadržale najvažniju ulogu, ali opasnost od destabilizacije EU i dovođenja u pitanje njene federalističke perspektive dolazi od samih država i to pre svega od država-osnivača a to su one koje najviše unose u budžet EU, i u kojima najviše jača krajnja desnica.