Program krajnje desnice u Francuskoj: preko ideološke mešavine do pobede?

Krajnja desnica pobednički nastupa u predizbornoj kampanji u Francuskoj sa programom koji u nekim segmentima sadrži izvorne ideje socijalista o ulozi države u ekonomiji i važnosti javnog servisa.

To su upravo one ideje koje su socijalisti postupno odbacili devedesetih godina prošlog veka u Evropi kada su ih napustili njihovi lideri, kao na primer Toni Bler ili Lionel Žospen, uskačući u voz “progresa“, kako je tada  predstavljan neoliberalizam. Prihvatili su program tržišta koje se samo organizuje i proces demontiranja države kojoj je ukinuto pravo da se meša u ekonomiju i uvedena je obaveza da se privatizuje čak i kada to nije u javnom interesu.

Patriotski investicioni fond

Sada krajnja desnica preuzima ulogu političke snage koja će rehabilitovati državu i njenu suverenu ulogu. Nacionalno okupljanje najavljuje obnavljanje javnog servisa u svim sektorima osim kada je reč o medijima koje namerava da privatizuje. 

Marin Lepen je još 2022. u toku predsedničke kampanje rekla da namerava da osnuje suvereni fond kako bi zaštitila važna francuska preduzeća koja - kada zapadnu u teškoće -  po niskim cenama  kupuju takozvani “lešinarski“ hedž-fondovi.

Taj “patriotski investicioni fond“, koji bi imao svoj nacionalni kapital, bio bi - prema Lepenovoj -  štit za francuski nacionalnu ekonomiju kako ne bi bila rasprodata (u skladu sa neoliberalnim načelom - svetsko tržište se samo organizuje i bez granica). Tako bi se zaštitile hiljade zaposlenih od masovnog otpuštanja.

Ideološka mešavina čiji sadržaj odgovara horizontu očekivanja birača u Francuskoj ima velike izglede da postane uspešan recept za pobedu na parlamentarnim izborima u nedelju, sudeći prema istraživanjima javnog mnenja.

„Najkraće rečeno - spremni smo“ rekao je kandidat Žordan Bardela predstavljajući program krajnje desne stranke Nacionalno okupljanje (RN).

„Kandidat istine“

Bardela je naveo prioritete svoje politike koju će kao predsednik vlade sprovoditi ukoliko Nacionalno okupljanje dobije apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima 30. juna i 7. jula: „oživljavanje kupovne moći“, „obnavljanje bezbednosti na celoj teritoriji“ i „stavljanje imigracione politike pod kontrolu”.

Optužen da se odrekao nekih svojih obećanja, tvrdi da je „kandidat istine“, koji „neće obećati ono što ne može da ispuni“.

Jedna od ključnih najavljenih mera tiče se obrazovanja. Žordan Bardela je rekao da želi „veliki povratak autoriteta“.

„Mobilni telefoni će biti zabranjeni u školama za vreme nastave, uključujući i srednje škole“, “eksperiment sa nošenjem uniformi će biti nastavljen: ja sam, lično, za njegovo uvođenje u osnovnoj školi, ali i u srednjoj školi", rekao je. Što se tiče nastave on je podržao ideju ranog profesionalnog usmeravanja i najavio stvaranje „specijalizovanih centara“ u kojima bi bili izolovani „studenti koji ometaju nastavu“.

Briga za bezbednost

Žordan Bardela je potvrdio da će on biti „premijer koji će bezbednost staviti u srce javnog delovanja”. Takođe, on planira da „ukine porodične dodatke roditeljima maloletnika - recidivista“.

„Uvešćemo kratke zatvorske kazne, koje će se odmah primenjivati kroz opšte uvođenje zatvorenih obrazovnih centara namenjenih maloletnicima“, detaljno je objasnio.

Što se tiče imigracije, on je rekao da namerava da ukine zakon o pravu tla prilikom dodeljivanja državljanstva. Nacionalno okupljanje želi da isključi građane koji imaju dvojno državljanstvo sa određenih javnih funkcija. Žordan Bardela je, odgovorajući na novinarska pitanja, rekao da „nikakva prava neće biti oduzeta ni jednom Francuzu“, već „da će pozicije od strateške važnosti biti rezervisane za francuske državljane“ kako bi se onemogućilo “mešanje stranih interesa“.

Da bi proterao „strane delinkvente i kriminalce“, predsednik Bardela se založio za „ponovno utvrđivanje krivičnog dela nezakonitog boravka“.

Da bi „uneo ove mere u Ustav Francuske kako bi one postale nedodirljive u evropskoj ili međunarodnoj sudskoj praksi“, Žordan Bardela će pokušati da „ubedi predsednika Republike“ da organizuje referendum na osnovu člana 11. Ustava - kako je rekao.

Odložena obećanja

Što se tiče javne potrošnje, Bardela je rekao da će jedna od prvih mera, ukoliko postane premijer, biti formiranje komisije koja će napraviti bilans zatečenog stanja sa zadatkom da „rasvetli šta se dešavalo sa javnim finansijama i šta i ko stoji iza neviđenih budžetskih ekscesa odlazeće vlasti“.

Dodao je da namerava da ukine „troškove koji favorizuju imigraciju“ i istraži dosadašnju „zloupotrebu novca poreskih obveznika“.

Žordan Bardela se konačno osvrnuo na svoj zdravstveni program. U borbi protiv “medicinskih pustinja“ (oblasti udaljenih od gradskih centara u koje lekari ne žele da idu), predsednik Nacionalnog okupljanja namerava da podrži ideju o finansijskom podsticanju povratka već penzionisanih lekara.

On je, ipak, potvrdio da mora da odloži sprovođenje nekih obećanja, pravdajući to „degradiranom budžetskom realnošću koja se može pripisati lošim odlukama odlazeće većine“.

Obećanja čije je ostvarivanje odloženo odnose se pre svega na socijalne mere kojima je Nacionalno okupljanje privuklo glasače iz skromnih socijalnih slojeva koji su ranije tradicionalno glasali za levicu.

Marin Lepen je 2022. Godine predložila da se ukine „PDV na korpu od 100 osnovnih proizvoda“, ali se sada u programu koji je izložio Žordan Bardela kaže da “će ukidanje PDV-a na oko stotinu osnovnih proizvoda” biti aktivirano samo u „slučaju visoke inflacije”. Mera će biti primenjena samo „u drugoj fazi“, najavio je lider Nacionalnog okupljanja.

Druga mera najavljena 2022. radi podizanja kupovne moći bila je formulisana kao “Izlazak Francuske sa evropskog tržišta električne energije“. Trebalo je da to bude odgovor Nacionalnog okupljanja na skok cene gasa na evropskim tržištima, nakon ruske invazije na Ukrajinu, jer se cena energije u EU određuje preko cene najskuplje energije.

Nacionalno okupljanje smatralo je da bi Francuzi mogli da izađu sa evropskog tržišta energije i da bi u tom slučaju cene struje bile niže, zahvaljujući nuklearkama. 

Sadašnja verzija partijskog programa predlaže međutim „ napuštanje evropskih pravila“, a ne tržišta “za određivanje cena električne energije“, o čemu se pregovara sa Evropskom unijom (EU) od jula 2024. Stav Nacionalnog okupljanja bio je izmenjen već uoči evropskih izbora 9. juna.

„Želimo da ponovo imamo francuske cene energije: naša vlada će pregovarati o izuzeću od evropskih pravila za određivanje cena energije“, objasnio je Žordan Bardela, predstavljajući partijski program. Kao kandidat krajnje desnice za premijera, on je precizirao da se ne radi o „preispitivanju evropskog tržišta“, dodajući da će „interkonekcije“ sa elektroenergetskim sistemima drugih zemalja EU „i dalje postojati“.

Treće izmenjeno obećanje odnosi se na “izlazak Francuske iz integrisane komande NATO-a“. Tokom predsedničke kampanje 2022. Marin Lepen je obećala  „povlačenje iz integrisane komande NATO-a“. Tekst, koji se još uvek može pročitati na internetu, posebno se zalaže za „savez sa Rusijom o određenim suštinskim pitanjima“.

Tokom kampanje za evropske izbore Džordan Bardela se ogradio od ovog predloga. „Program koji smo uvek branili nije uzeo u obzir rat u Ukrajini“, izjavio je 28. marta, obrazlažući odustajanje od saveza sa Rusijom.

U upravo predstavljenopj verziji partijskog programa za izbore za Nacionalnu skupštinu (30. juna i 7. jula), međutim, Nacionalno okupljanje tvrdi da u oblastima odbrane i diplomatije „odbija bilo kakav transfer nadležnosti na Evropsku uniju“.

Odustajanje od: zaštite životinja, zabrane islamskih marama, demontaže vetroturbina

Takođe u svojoj programskoj knjižici o „zaštiti životinja“, RN je 2022. obećao da će „ritualno klanje bez prethodnog omamljivanja biti zabranjeno“. Ova mera se međutim ne pojavljuje u programu koji je predstavio Žordan Bardela.

Odlazeći zamenik predsednika Nacionalnog okupljanja Sebastijen Šenu, potvrdio je ovih dana da će „klanje bez omamljivanja“ za proizvodnju halal (prema muslimanskim pravilima) ili košer mesa (prema jevrejskim) ostati dozvoljeno u slučaju pobede.

„Okupićemo religije da saznamo da li su spremne da ulože napore. Ako nisu, biće izuzetak“, izjavio je potpredsednik RN.

Na listi obećanja koja su izmenjena je bila zabrana nošenja islamskih marama na ulicama i javnim mestima koju je predložila Marin Lepen 2022. godine, nazivajući je „zabranom … od suštinskog značaja“. Ove mere, međutim, nema u sadašnjem programu za parlamentarne izbore 2024. Istina, Žordan Bardela je potvrdio da je zabrana vela i dalje „cilj”, pozivajući se na hipotetičku pobedu Marin Le Pen. na predsedničkim izborima 2027.

Konačno u programu Marin Lepen za 2022. bio je predviđen „moratorijum na vetar i solarnu energiju“, „progresivno uništavanje vetrenjača počevši od lokacija kojima ističe rok upotrebe“ kao i obustavu subvencija za ovaj sektor. U novom partijskom programu više se ne pominju vetroturbine. Međutim, Žordan Bardela je na konferenciji za novinare pojasnio da je na dnevnom redu „moratorijum na bilo kakvu novu izgradnju vetroelektrana“, a one koje su već postavljene neće biti demontirane.

Ostaje sumjna da je ideološka mešavina iz najnovijeg predizbornog programa krajnje desnice samo prigodan koktel za birače. Samo ukoliko Nacionalno okupljanje dobije apsolutnu većinu u parlamentu, predsednik Makron imenovaće Žordana Bardelu za predsednika vlade. Tek će tada doći trenutak istine koji će pokazati da li će predsednik Republike i vlada krajnje desnice imati ključnog zajedničkog imenitelja  - zaštitu interesa finansijskih centara moći i industrijskih  korporacija kao prioritet.