Makron upozorio da Francuskoj preti građanski rat ako on ne bude izabran: predizborna kampanja pod geslom “zastraši pa vladaj”

Šest dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora, atmosferu u Francuskoj mnogi porede sa očekivanjem pada meteorita u nedelju.

U svakodnevnim razgovorima brojni su građani koji se pitaju za koga da glasaju.

Za Makrona? Mnogi kažu - ne pada im na pamet - već su za njega glasali da bi sprečili krajnju desnicu da dođe na vlast i on ih je izneverio: upravljao je zemljom skoro monarhistički, dekretima, ne obazirući se na proteste, prezadužio je dodatno Francusku, koja sada ima više od tri hiljade milijardi duga, demontirao je javni servis - zdravstvo, prosveta, policija i pravosuđe su, takoreći, u ruševinama. Rezultat: niko se ne seća da je ikada neki predsedik Republike bio toliko omražen kao Makron.

Za koga onda glasati ako ne želite da glasate za “ekstreme”? Konačno, nije li i sam predsednik, koji se teatralno predstavlja kao umeren, zapravo eksponent finansijskog ekstremizma poznatog kao neoliberalizam koji je doveo do toga da više od dve trećine profita u ovoj zemlji ne potiče od rada već od dividendi na koje se ne plaća porez?

Gde je “meteorit”?

Zemlja je podeljena: za neke fatalni “meteorit” je krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje čije su šanse da pobedi najveće: 36 odsto - 250 do 280 od ukupno 577 sedišta u Parlamentu.

Za neke to je levica udružena u Novi narodni front koja je na drugom mestu sa 27 odsto - 150 do 170 sedišta, prema istraživanjima javnog mnenja.

Tek na trećem mestu je politička grupa Emanuela Makrona pod nazivom Zajedno sa 20 odsto glasova što je 90 do 110 sedišta, prema istim istraživanjima.

Suočen sa “krajem vladavine” predsednik Republike Emanuel Makron izjavio je juče da programi “ekstrema“ (krajnje desnog Nacionalnog okupljanja i levog Novog narodnog fronta) “vode u građanski rat“.

Iako i njegovi rivali u predizbornoj kampanji za sedišta u parlamentu takođe pribegavaju formuli “zastraši pa vladaj“, Makronovo pominjanje mogućnosti građanskog rata zvuči dramatično, tim pre što je on predsednik Republike i glavnokomandujući oružanih snaga koji, da je sve normalno, ne bi trebalo ni da se meša u parlamentarne izbore.

Šta sprema Makron?

Da li Makronovo dramatično upozorenje znači da on, suočen sa skoro izvesnim porazom na predstojećim parlamentarnim izborima, sada baca poslednje karte ne bi li zastrašivanjem podstakao birače da glasaju za njega kao jedino (centrističko) rešenje?

Ili Makron priprema javno mnjenje za slučaj da posle izbora dođe do velikih nereda što bi mu dalo alibi za aktiviranje člana 16 koji omogućava predsedniku Republike da privremeno u interesu bezbednosti države preuzme svu vlast?

U pismu Francuzima koje je juče objavljeno u jednom lokalnom francuskom dnevnom listu, Makron, jasno daje do znanja da nema nameru da napusti svoju predsedničku funkciju sve do isteka drugog mandata u proleće 2027. godine.

Makron je kao i uvek u registru “da, ali”: tvrdi da je odluku o raspuštanju Skupštine posle poraza na evropskim izborima doneo “sam”, ali da rezultat predstojećih pralamentarnih izbora “neće biti ničija greška”. Kaže, ima “poverenje u narod” ali postoji mogućnost da posledica rezultata njegovog glasanja bude građanski rat.

Dometi mogućih promena

Iako prednost krajnje desnice izgleda vrlo ubedljiva, nije izvesno da će ona dobiti apsolutnu većinu, što znači najmanje 289 od ukupno 577 sedišta u Parlamentu.

Uz to, Žordan Bardela, kandidat za premijera Nacionalnog okupljanja, izjavio je da neće preuzeti funkciju predsednika vlade ukoliko njegova stranka ne dobije apsolutnu većinu. Da li će održati reč niko pouzdano ne zna?

U svakom slučaju, ukoliko dobije samo relativnu većinu, Nacionalno okupljanje neće moći da sprovodi svoj program onako kako hoće.

Mnogi veruju da je, raspuštajući Skupštinu posle evropskih izbora, predsednik Makron računao upravo na ovaj scenario: on će biti predsednik do kraja svog drugog mandata 2027. godine i upravljaće zemljom u kohabitaciji sa Žordanom Bardelom, liderom partije Nacionalno okupljanje na funkciji predsednika vlade koji će se tokom tri godine na vlasti kompromitovati jer neće moći da ostvari predizborna obećanja.

Koliko je ovakva računica realna tek treba da se vidi jer - kako mnogi primećuju - za sve svoje neuspehe i neostvarena obećanja Nacionalno okupljanje moći će da optuži predsednika Makrona. Štaviše, mogao bi to čak da bude dodatni argument krajnjoj desnici da ubedi birače da je kohabitacija loša stvar jer im drži vezane ruke, te da je jedino rešenje da Marin Lepen bude izabrana predsednicu Republike.

Lepenova je, uostalom, najavila da u slučaju da njena stranka na parlamentarnim izborima sada osvoji apsolutnu većinu - ona “očekuje” da Makron podnese ostavku.

“Usamljeni narcis”

Iako to nije njegova uloga kao predsednika Republike, Makron je sada odlučio da se maksimalno umeša u predizbornu kampanju za Parlament i da gotovo svaki dan interveniše u medijima, upozoravajući na opasnost od krajnje desnice i levice i predstavljajući svoju centristička politiku kao jedini dobar put za Francusku.

Ova predsednikova strategija je očigledno toliko kontraproduktivna da čak i poslanički kandidati iz Makronovih redova izbegavaju da spomenu njegovo ime ili da se pozivaju na njega u javnim istupanjima.

“Da li (umesto Skupštine) treba raspustiti Makrona, tog usamljenog narcisa?”, pita se jedan analitičar.

Ovo je drugi put da predsednik Makron otvoreno biračkom telu preti katastrofom koja će snaći zemlju ukoliko vladu budu sastavljali njegovi protivnici sa krajnje desnice ili sa levice na kojoj su se udružili levi centar, krajnja levica i deo zelenih.

Prošle nedelje na konferenciji za novinare upozorio je da će “međunarodna tržišta reagovati“ na eventualnu pobedu ekstrema i povećati kamatne stope, “a šta će onda biti sa platama, sa penzijama i sa vrednostima nekretnina“, pitao je predsednik

Makron po opštem mišljenju nanosi štetu svom političkom taboru jer, nastupajući u tonu davaoca lekcija o demokratiji, samo podseća građane do koje mere ih je podcenjivao, vladajući takoreći u monarhističkom stilu: kada bi se građani suprotstavili nekoj reformi kao što je penzijska - on bi (zlo)upotrebljavao član 49-3 Ustava koji mu daje pravo da faktički, dekretom, bez glasanja Parlamenta, proglasi zakon.

Na taj način - mimo Parlamenta -  donesena je i reforma o imigrantskoj politici, tako je donesen i budžet u dva navrata - bez glasanja. Očigledno, veću važnost su imali savetodavni američki kabineti kao Mekenzi ili savetnici iz investicionog fonda Blekrok. O milijardi koju su dobili za savetodavne usluge sada se, na osnovu izveštaja Senata, vodi istraga.

Da ne govorimo o istrazi koja se - takođe na osnovu izveštaja komisije Senata - bavi ulogom Makrona u skandaloznoj prodaji Alstoma 2015, nekadašnjeg ponosa francuske tehnologije, američkom Dženeralelektriksu i to za “šaku dolara“. Pri tom je predsednik senatske komisije javno prozvao Makrona jer je po njegovim rečima “lagao“, odgovarajući na pitanja o svojoj ulozi u aferi Alstom.

Vreme za polaganje računa?

Makron je nipodaštavao učesnike socijalnih protesta “žutih prsluka“ 2018. i 2019. godine. “Smirio” ih je posle dramatičnih pogibija, ranjavanja i paljevina, zbog kojih je Francuska dobila i opomenu UN i Saveta Evrope, rekavši da otvara “veliku nacionalnu debatu“ i da svi donesu i prilože svoje primedbe i predloge u “knjizi žalbi“, što je praksa konsultacije građana još iz doba revolucije. 

Građani su ispali naivni i to shvatili ozbiljno. U 16.500 opština doneli su 200 hiljada rukom napisanih predstavki. Ukupno je izbrojano 19.899 knjiga žalbi.

I? Ništa. Opšte rasprave o žalbama nikada nije bilo, a zaključci nikada nisu objavljeni. Sav ovaj materijal je digitalizovan i arhiviran i predstavljaće vrlo dragocenu građu za naučno izučavanje.

Došlo je vreme da francuski predsednik, koji se u više navrata pokazao kao infantilan, nedorastao istorijskoj ulozi predsedničke funkcije - sada položi račune. Pitanje je, međutim, kolika će biti cena svih ovih previranja od istorijskog značaja ne samo za Francusku već i za Evropu.

Zastrašivanje mogućnošću građanskog rata nije, na žalost, bez osnove jer ima mnogo socijalnih i ekonomskih elemenata (rekordno povećanje nejednakosti), ali i političkih i etničkih elemenata (podele oko rata na Bliskom istoku i učestalo nasilje nad Francuzima jevrejske veroispovesti) u francuskom društvu koji zajedno čine eksplozivnu kombinaciju.

Dok kranje levi lider Nepokorene Francuske koja je deo Novog narodnog fronta smatra Hamas “pokretom otpora”, krajnje desno Nacionalno okupljanje podržava politiku Netanjahua, bez mnogo nijansi, iako ogroman broj Jevreja u Francuskoj ne podržava tu politiku.

Makronovo insistiranje da je Francuska spremna da šalje svoje vojnike u rat u Ukrajini, takođe ne uliva poverenje u predsednika Republike.

Ima znakova da je Makron izgubio smisao za realnost i da zanemaruje činjenicu da je između njega i građana - birača došlo do potpunog prekida poverenja. Pojačavanje pretnji i zastrašivanja - makar bili zasnovani na stvarnom stanju stvari - neće mnogo izmeniti tok događaja i presudno promeniti volju birača.