Ko će s kim biti u savezu u Evropskom parlanetu: krajnja desnica između nemačkih, italijanskih i francuskih računica
Čuvajući svoj “normalizovani“ imidž uoči izbora u Francuskoj, Marin Lepen odbija da poslanici nemačke AfD uđu u grupu ID u EP zbog toga jer su preterano ekstremno orijentisani. Đorđa Meloni okleva da uđe u tu istu grupu jer mora da očuva dobre odnose sa Ursulom fon der Lejen, kandidatkinjom desnog centra za drugi mandat na čelu Evropske komisijem kako bi obezbedila potrebnu finasijsku podršku
(ilustracija, zgrada Evropskog parlamenta, foto https://www.visit.brussels/en/visitors/venue-details.European-Parliament.235087)
Dok je na evropski izborima u Francuskoj krajnje desna partija Nacionalno okupljanje trijumfovala sa 31,37 odsto glasova (dvostruko više od vladine liste), pregovori između različitih grupa krajnje desnice počeli su u Briselu o formiranju parlamentarnih grupa do kraja juna.
Još je neizvesno ko će sa kim biti u savezu u novom sazivu Evropskog parlamenta u kome zaseda 720 poslanika iz 27 država članica EU. Da li će Evropska narodna partija koja okuplja desni centar i konzervativce kao najjača grupa i dalje biti u koaliciji sa spcijaldemokratama sa levog centra ili će se ovog puta ipak okrenuti nešto ojačanoj krajnjoj desnici?
Sve govori da će stara šema saveza desnog i levog centra biti održana iako talas jačanja kranje desnice i njene “normalizacije“ u državama članicama nagoveštava promene na širem političkom planu u EU.
Za formiranje samostalne političke grupe u Evropsko parlamentu, koja za svoj rad ima pravo i na značajne finansije, potrebno je da se skupi najmanje 25 poslanika iz najmanje četvrtine, odnosno najmanje sedam država članica EU.
Nemci bez francuske podrške
U Nemačkoj, krajnja desnica AfD-a po broju glasova sa 15,9 odsto se našla ispred socijaldemokratske stranke SPD-a koja je osvojila 13,9 odsto.
AfD se našla u nezgodnoj situaciji, nakon neuspeha pregovora u sredu 12. juna sa Marin le Pen koja odbija da AfD uđe u grupu Identitet i demokratija (ID).
Nemačka krajnje desničarska stranka AfD bezuspešno je pokušala da se pridruži grupi krajnje desnice - Konzervativci i reformisti i ID - u Evropskom parlamentu jer je, protiveći se tome, francuska liderka Marin Lepen ostala nepopustljiva. Sastanak je održan istovremeno sa predsednikom italijanske Lige Mateom Salvinijem, sa Holanđaninom Gertom Vildersom i šefom austrijskog FPO Kiklom koji je trebalo da ima ulogu posrednika.
Tokom kampanje za parlamentarne izbore, Lepenova je odbila bilo kakvu reintegraciju nemačke stranke koju je smatrala neprikladnom jer je bila previše ekstremistička što bi nanelo štetu “normalizovanom imidžu“ njene stranke koja bi 7. jula mogla da pobedi na nacionalnim izborima u Francuskoj.
AfD nema drugog rešenja nego da pronađe druge partnere pa partijsko rukovodstvo ove stranke ne odustaje – kako pišu nemački mediji. Der Spiegel prenosi izjavu rukovodećih članova stranke:
„Ulazimo u fazu pregovora veoma samopouzdani i opušteni“, uz ocenu da se “iza ove fasade sigurnosti krije se zabrinutost.“
Naime, u pitanju je velika suma novca - prema proračunima magazina Der Spigel, AfD bi izgubio dva miliona evra ako ne bi uspeo da formira novu poslaničku grupu ili uđe u neku već postojeću do kraja juna, što je rok koji su postavile evropske institucije. Bez poslaničke grupe, poslanici AfD-a ne bi imali pravo na onoliko evropskih sredstava za rad svojih kancelarija koliko dobijaju njihove kolege integrisane u neku frakciju (partijsku grupu).
Speigel prenosi da je verovatno da će biti formirana treća parlamentarna krajnje desna grupe okupljena oko zajedničkih vrednosti kao što su ultranacionalizam, proruske simpatije i skepticizam prema Evropi. Na primer sa Bugarima (koji su ranije bili u desnom centru Renesans kojim su dominirali poslanici vezani za francuskog predsednika Makrona), sa poljskim poslanicima, sa Litvancima, Našom otadžbinom iz Mađarske i slovačkom krajnjom desnicom.
Italijanski model
Dok su evropski izbori doneli istorijske poraze partijama Emanuela Makrona i Olafa Šolca, italijanska krajnje desničarska partija Frateli d'Italija premijerke Meloni je ojačala i dostigla skoro 29 odsto glasova.
Đorđa Meloni je tako jedini lider jedne od najvećih zemalja Evropske unije koji je izašao ojačan posle evropskih izbora.
Tokom predizborne kampanje koja je upravo završena, ona se zalagala da se u Briselu učini ono što je ona uspela da uradi u Rimu: da se formira unija svih desnica u Evropskom parlamentu, da se levica odbaci u opoziciju i tako isključi njeno učešće u većinskoj koaliciji.
Pošto, uprkos solidnim izbornim rezultatima, ekstremno desničarske grupe ne mogu da poremete ravnotežu snaga u EP Đorđa Meloni se neće protiviti ponovnom imenovanju Ursule Fon der Lejen za drugi mandat na funkciji predsednice Evropske komisije.
Ekonomski interesi Italije su prioritetni i stavljeni su ispred ideologije koja ostaje ekstremistička o čemu najbolje svedoče cenzure u italijanskim medijima pogotovu javnom servisu: Roberto Saviano, pisac i novinar specijalizovan za delovanje mafije, koji godinama živi pod policijskom zaštitom – osuđen je za klevetanje premijerke Meloni; antifašistički govor pisca Antonija Skuratija cenzurisan je na jednom kanalu javnog servisa RAI, 21. aprila na dan oslobođenja.
Zauzimanje javnog medijskog servisa i ukidanje nezavisnosti pravosuđa - šema su svake ekstremne političke grupe za dugo održavanje na vlasti i Meloni je dosledno sprovodi u ritmu koji joj omogućava ono što je najhitnije potrebno, a to je pre svega finansijska podrška iz Brisela.
Meloni zato, pre svega, želi važan portfelj u novoj Evropskoj komisiji, na primer, za poljoprivredu, industriju, odbranu ili čak energetiku. Meloni se oprezno odnosi prema pozivima za ujedinjenje grupe konzervativaca i grupe krajnje desnice (ID), ne želeći da oslabi svoje odnose sa Evropskom narodnom partijom (EPP, desni centar).
