Makron počeo predizbornu kampanju: “Ako dođu ekstremisti, šta će biti sa vašim penzijama i platama?“

Posle odluke da posle evropskih izbora raspusti Skupštinu i raspiše vanredne izbore za 30. jun i 7. jul, francuski predsednik Emanuel Makron danas je održao konferenciju za novinare na kojoj je istakao da neće podneti ostavku, da nije u defetističkom raspoloženju, uprkos poraznim rezultatima na evropskim izborima, i pozvao na centristički savez sve one koji ne žele da se pridruže – kako je rekao - desnim i levim ekstremistima.

Istovremeno, jutros su objavljena istraživanja javnog mnenja koja, 18 dana uoči izbora, ubedljivu prednost daju krajnjoj desnici, iza koje sledi levi Narodni front, a na trećom mestu je Makronova centristička koalicija.

Makron protiv „levih“ i „desnih“

Na konferenciji za štampu Makron je kao prvi razlog raspuštanja Skupštine naveo “nered koji je u Skupštini bio konstantan i zabrinjavajući“ a koji je, po njemu, stvarala “krajnje“ leva politička grupa Nepokorena Francuska.  

Raspisivanje vanrednih izbora – rekao je – bilo je neizbežno i zbog rezultata izbora za Evropski parlament kada su – kako je naglasio -   ekstermističke izborne liste sa levice i desnice dobile zajedno više od pedeset odsto glasova.

“Ne možemo da rukovodimo zemljom protiv volje naroda“, rekao je francuski predsednik, odgovarajući na novinarsko pitanje kako komentariše kritike iz inostranstva da je odlukom o vanrednim izborima doveo u pitanje jedinstvo politike EU prema Ukrajini i Rusiji.

Francuski predsednik je rekao da nema nameru da podnese ostavku, takođe da nema defetističko raspoloženje i pozvao u centristički savez sve građane i izborne kandidate koji su protiv desnog i levog ekstremizma.

Makron je optužio krajnju desnicu da za nju svi Francuzi nisu jednaki što je aluzija na anti-imigrantske i anti-islamske ideje Nacionalnog okupljanja (nekadašnjeg Nacionalnog fronta).

Krajnju levicu, čiji je najupečatljiviji lider vođa Nepokorene Francuske Žan Luk Melanšon, Makron je optužio da je anti-semitski orjenitsana što je aluzija na izjave Melanšona da je Hamas “pokret otpora“.

Makron se, pozivajući one koji ne podržavaju ono što on naziva ekstremizmima, predstavio kao jedini pravi zaštitnik Francuza - što uostalom čine i ostali politički lideri.

Zastrašivanje gubitkom plata i penzija

Dok kranja desnica nudi zaštitu od navodnog nestanka Francuske kao suverene države, dok levica nudi zaštitu prava najsiromašnijih slojeva stanovništva i niže srednje klase, Makron je - paradoksalno - preuzeo ulogu zaštitnika Francuza od finansijskih tržišta.

On je danas tako istakao, skoro u tonu pretnje, da bi na pobedu onih koje naziva “ekstremistima“ u Francuskoj reagovala međunarodna finansijska tržišta podigavši kamatne stope.

“Šta bi bilo sa vašim platama, šta bi bilo sa vašim penzijama, šta bi bilo sa vašom imovinom …“ pitao je. 

Makron je očigledno odlučio da primeni političku šemu zahvaljujući kojoj je dva puta izabran za predsednika Republike, a koja glasi “ili ja ili kranja desnica sa Marin Le Pen“. Uz to, on nastavlja da sprovodi strategiju podele na desnom i levom centru.

Ima znakova, međutim, da ta šema više neće moći da funkcioniše. Posle sedam godina većina Francuza odbacuje njegovu pro-federalnu koncepciju Evrope, ali još više samu njegovu ličnost. O tome svedoče čak i aktivisti iz njegovih, centrističkih redova koji kažu da dele sve predizborne prospekte osim onih sa Makronovim likom jer ih građani u velikom broju odmah bacaju.