U očekivanju konstituisanja političkih grupa u Evropskom parlamentu i istorijskog zaokreta: Da li će desni centar i kranja desnica napraviti koaliciju?
Sliku o novom sastavu Evropskog parlamenta imaćemo tek kada se definitivno konstituišu poslaničke grupe, s obzirom da je moguće da se desetak poslanika partije Fides Viktora Orbana pridruže grupi Konzervativaca i reformista. Osim toga ovoj grupi mogli bi da se pridruže i poslanici iz nemačke stranke krajnje desnice Alternativa za Nemačku
(Paris, 10.06.2024 - liderka partije „Nacionalno okupljanje“ Marin le Pen dolazi u sedište stranke posle velikog uspeha na izborima za EP, foto Fonet/AP)
Širom Evropske unije, od Austrije preko Poljske do Švedske i Irske, populistički i krajnje desničarski pokreti dobili su podršku birača predstavljajući se kao zaštitnici i spasioci nacija, pre svega od evropskog pakta o migracijama i evropskog zelenog pakta.
U nekim zemljama dovedena je u pitanje i podrška EU Ukrajini, a u Francuskoj je došlo do političkog potresa: predsednik Makron raspustio je Skupštinu i raspisao vanredne izbore pošto je lista krajnje desnice dobila dvostruko veći broj glasova od liste njegove stranke.
Kako će se to odraziti na sastav budućeg Evropskog parlamenta koji je po definiciji zakonodavno telo EU (iako zakone predlaže Evropska komisija, a EP se izjašnjava o njima)?
Za sada, pre konstituisanja poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu, moguće je samo napraviti skicu sastava novog saziva: ili će Evropski parlament nastaviti da funkcioniše po dosadašnjoj političkoj šemi koalicije poslanike sa desnog i sa levog centra zajedno sa liberalima ili će u slučaju da se različite grupe krajnje desnice ujedine, doći do istorijskog zaokreta i sklapanja saveza desnog centra sa krajnjom desnicom.
Da li će doći do političkog zaokreta?
Evropska narodna partija koja okuplja konzervativne i stranke desnog centra iz cele Evrope dobila je 184 od 520 sedišta – pokazuju sabrani rezultati glasanja u 27 zemalja članica EU. Evropska narodna partija kojom tradicionalno dominiraju stranka nemačkog desnog centra (CDU) i bavarski konzervativci (CSU) potvrdila je tako status vodeće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu koji ona ima već 35 godina – od kada je direktno glasanje za EP i ustanovljeno.
Druga grupa po broju poslanika u budućem Evropskom parlamentu mogla bi da bude krajnja desnica koja je za sada razjedinjena. Naime krajnje desna grupa konzervativci i reformisti osvojila je 73 sedišta (5 više nego u prošlom sazivu), a grupa još radikalnije desnice Identitet i demokratija dobila je 57 mesta.
Sliku o novom sastavu Evropskog parlamenta imaćemo tek kada se definitivno konstituišu poslaničke grupe s obzirom da je moguće da se desetak poslanika partije Fides Viktora Orbana pridruže grupi konzervativaca i reformista. Osim toga, ovoj grupi mogli bi da se pridruže i poslanici iz nemačke stranke krajnje desnice Alternativa za Nemačku.
Za sada, pre konstitiisanja poslaničkih grupa, druga grupa po brojnosti poslanika ostaje Socijaldemokratska grupa (levi centar) sa 137 sedišta, na istom nivou, otprilike, na kome je bila ranije.
Na levom krilu Evropskog parlamenta veliku novinu u svakom slučaju predstavlja poraz grupe Zelenih udruženih sa krajnjom levicom koja je izgubila čak 20 sedišta, dok treća grupa po snazi sa 80 poslanika za sada ostaje pro-federalistička Rensansa čiji stub su činili poslanici iz Francuske, iz istoimene stranke predsednika Makrona, a koja je izgubila čak 22 sedišta.
Moguća nova desna koalicija
Dakle, uprkos povećanju broja krajnje desnih poslanika, Evropski parlament mogao da bi da nastavi da funkcioniše po dosadašnjoj političkoj šemi koalicije poslanika sa desnog i sa levog centra zajedno sa liberalima.
U ovom trenutku niko ne može da isključi da će u Evropskom parlamentu desni centar napraviti istorijski i ideološki zaokret i stupiti u savez sa krajnjom desnicom.
Uostalom, dosadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen i kandidatkinja Evropske narodne partije za drugi mandat na toj funkciji, nije isključila mogućnost saveza sa grupom premijerke Italije Djordje Meloni.
Osim toga, Manfred Veber, bavarski konzervativac i predsednik grupe narodne evropske partije u Evropskom Parlamentu u više navrata je u psolednje dve godine davao do znanja da je eventualni savez sa krajnjom desnicom za njega moguć.
Savez desnice i krajnje desnice u Evropskom parlamentu tim je verovatniji što su desnica i kranja desnica već na vlasti u Italiji, Švedskoj, Finskoj i Holandiji. Očigledno, davno su prošla vremena kada je EU izglasala sankcije protiv Austrije jer je u toj zemlji na izborima pobedila krajnje desna Narodna stranka. Biti krajnja desnica više nije tabu čak ni kada s vremena na vreme političari te orijentacije nedovosmisleno javno iskazuju toleranciju prema nacizmu kao što je to bio slučaj nedavno u Nemačkoj.
