AKO RUSIJA PROBIJE ODBRANU NA ISTOKU UKRAJINE, POLJSKA I BALTIČKE ZEMLJE POSLAĆE TAMO SVOJE VOJNIKE

Ukoliko Rusima uspe da načine strategijski proboj na istoku Ukrajine, Poljska i baltičke zemlje neće oklevati i odmah će poslati tamo svoje vojnike. To tvrdi nemački list Špigl, prema kome su to, u reakciji na nemačku pacifističku politiku, saopštili predstavnici baltičkih zemalja na Konferenciji o bezbednosti Lenarta (Lennart) Merija, koja se upravo održava u Talinu, glavnom gradu Estonije.

Predstavnici baltičkih zemalja su na ovoj konferenciji upozorili da Zapad pomaže Kijevu samo polovično, što bi moglo situaciju još više dramatski da pogorša, nastavlja Špigl. U tom slučaju bi Poljska i baltičke zemlje, braneći svoje teritorije, poslale svoje jedinice kako bi sprečile Ruse da pređu njihove granice. A to bi, ukazuje ovaj list, značilo i uključivanje Severno-atlanske alijanse u rat, što bi bilo nešto čega se boje i nemački kancelar OLaf Šolc (Scholz) i američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden).

Šolc se boji eskalacije rata toliko da Ukrajini već dugo odbija da pošalje raketu taurus koja ima radijus kretanja do 500 kilometara. Nemački kancelar boji se da bi je Ukrajinci koristili na uništavanje Krimskog mosta, eventualno i za ciljeve na ruskoj teritoriji.      

Amerikanci, istina, isporučuju Ukrajini rakete s dugim doletom ATACMS, ali se one ne mogu koristiti nigde osim na teritoriji ove zemlje. To je stvorilo ogroman problem, na primer, poslednjih dana tokom ruske ofanzive u Harkovskoj oblasti koja se nalazi na granici s ruskom Belgorodskom oblašću, gde su Rusi još pre rata koncentrisali dosta svojih snaga i tehnike. 

U američkom Kongresu se, ipak, vode debate o tome da bi nekako trebalo ukinuti ovu zabranu. O tome je govorio, na primer, nedavno i šef diplomatije Entoni (Antony) Blinken koji je proglasio da je samo na Ukrajini - kako i šta će s raketama činiti.

"Ako se radi o usvajanju ili odobravanju napada iza ukrajinskih granica, to još nismo rešili. Ukrajina će morati sama da donese svoju odluku a ja ću se potruditi da dobije opremu koja joj je potrebna za efikasnu odabranu", izjavio je Blinken u Kongresu.

Informacija nemačkog dnevnika objavljena je upravo u vreme kada se unutar NATO-a govori o mogućem slanju vojnika koji bi u Ukrajini obučavali ukrajinske vojnike. Na primer, litavski ministar spoljnih poslova Gabrielus Landsbergis izjavio je tokom prošlog vikenda da je njegova zemlja spremna na to.

"Litva je spremna da razmotri da postane član jedne koalicije, koju bi vodila, na primer Francuska, ili neka druga zemlja, koja bi mogla da izvede obuku na ukrajinskoj teritoriji", istakao je Landsbergis, sa napomenom da se ne radi o eskalaciji, već o  načinu kako učiniti efektivnijom obuku ukrajinskih branitelja koji bi mogli relativno brzo da se uključe u borbu".