Uoči izbora za Evropski parlament: Makron u Drezdenu ponavlja formulu “ili ja ili krajnja desnica”

Pred nekoliko hiljada ljudi okupljenih na festivalu Dana Evrope u Drezdenu francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je u ponedeljak Evropljane da se „probude“ jer je krajnja desnica u očiglednom usponu, a do izbora je ostalo manje od dve nedelje.

„U Evropi duva loš vetar“, naglasio je francuski predsednik obraćajući se Nemcima juče u Drezdenu. „Pogledajmo oko sebe fascinaciju autoritarnim režimima, pogledajmo oko sebe neliberalno vreme koje doživljavamo“, rekao je šef francuske države ispred crkve Gospe od Drezdena, uništene u savezničkim bombardovanju 1945. godine i obnovljene nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke.

Privid sloge?

Makron je govorio tokom Dana Evrope, festivala mladih koji okuplja hiljade učesnika iz Saksonije, ali i iz susednih zemalja, iz Poljske i Češke, kao i Francuske.

Nemački Die Zeit video je u ovom govoru „evropskoj omladini” aluziju na istorijski govor koji je De Gol održao u Ludvigzburgu 1962, sedamnaest godina nakon Drugog svetskog rata, mladim Nemcima, a mnogi nemački mediji podsećaju da bi i Nemačka i Francuska na predstojećim evropskim izborima mogli da dožive “ponižavajuće poraze”.

Kancelar Šolc i predsednik Makron potpisali su zajednički tekst objavljen  u britanskom dnevniku Fajnenšel tajms, pozivajući na preispitivanje ekonomske strategije kontinenta kako bi se osigurala njegova budućnost.

Neki nemački analitičari, kao komentator Zidojče cajtunga (Suddeutsche Zeitung) na primer, ocenili su da je to način da se stvori utisak kako su odnosi između dva lidera i dve zemlje manje loši nego što jesu.

Okupirane zemlje i kupovina oružja

Makron je pre nekoliko nedelja iznenadio Nemce, pominjući moguće slanje kopnenih trupa u Ukrajinu. To je ideja koju je nemački socijaldemokratski kancelar kategorički odbacio. Dvojica lidera, takođe, imaju različite stavove u vezi sa slanjem krstarećih raketa u Ukrajinu.

Makron se nadao većoj podršci njegovom konceptu „evropske strateške autonomije“ i izgradnji zajedničke odbrambene politike koja bi trebalo da omogući da se EU odvoji od Vašingtona, ali iz Berlina mu ta podrška nije stigla.

Makron iz nekog razloga kao da zanemaruje činjenicu da je Nemačka gubitnica Drugog svetskog rata i da na svom tlu još ima američke vojnike, poput Italije koja na svom tlu ima i američko nuklearno oružje pod isključivo američkom kontrolom. U tom smislu, kao i Italija, i Nemačka je zemlja sa ograničenim suverenitetom. Ni Rim, ni Berlin ne mogu da sebi dozvole da, na primer, prestanu da kupuju američko oružje da bi se orjentisali isključivo na “evropsko” oružje kako to u svojim govorima zagovara Makron.

Okretanje birača protiv Makrona

Nastup francuskog predsednika u Drezdenu, u bivšoj Istočnoj Nemačkoj koja je pripadala Varšavskom paktu, po mnogo čemu je ličio na predizborni miting. U Francuskoj, kao i u Nemačkoj, evrofilima preti poraz, a Makron je rešio da primeni u izvesnom smislu ucenjivačku formulu koja ga je dva puta dovela do izborne pobede u Francuskoj: “Ili ja ili krajnja desnica”.

Preti opasnost da krajnja desnica konačno počne da pobeđuje posle svega što su Francuzi prošli sa Makronom: jačanje lične vlasti, razaranje javnog sektora, zloupotreba odrednica ustava da bi se bez podrške parlamenta nametnula reforma penzijskog sistema i drugi zakoni.

Rezultat ove politike u Francuskoj je jačanje podrške krajnjoj desnici koja je definisala horizont očekivanja birača: ne treba eksplicitno najavljivati izlazak iz evro-zone ili EU ali treba reći da EU funkcioniše na račun srednje klase u Francuskoj kojoj opada kupovna moć.

Pri tom treba prećutati ono na što jedino levica ukazuje, da krupna industrija i banke, „pravničkim podešavanjima“, umesto da plaćaju poreze – iznose, po proceni NVO Oxfam, između 80 i 100 milijardi godišnje iz zemlje u Luksemburg i druge poreske rajeve. Srednja i mala preduzeća zato su poreski preopterećena i ne mogu da povećavaju plate zaposlenima.

Pošto Francuska još održava jaku tradiciju socijalne politike i socijalne subvencije nezaposlenima i siromašnima, ta primanja skoro su se izjednačila sa nižim platama. Tako se danas mnogi pitaju da li im se isplati da rade ili da se okrenu socijalnoj pomoći i zarađivanju “kojeg dinara” na crno. Konačni rezultat je okretanje tradicionalno levih birača ka Nacionalnom okupljanju kao i srednje klase koja je izgubila kupovnu moć.

Sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da podrška listi Makronove stranke drastično zaostaje u poređenju sa listom krajnje desnog Nacionalnog okupljanja.

Desnica preti - pobedom

Što se tiče Nemačke, kranje desna retorika i neonacistički slogani nisu više tabu. Zeleno-levo-liberalna vlada nije omiljena u Nemačkoj, a krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) čeka svoj trenutak kada će moći da iskoristi političko razočaranje u socijaldemokratskog kancelara.

Skandali sustižu jedan drugog. Jedan od uglednih članova AfD-a izazvao je buru negodovanja jer je javno ocenio da svi nacisti nisu bili protuve. U suštini, nema razloga za čuđenje ako se zna da AfD ima nacističku uličarski organizaciju Pegida za partnera i zapravo produženu ruku, ali je generalna strategija da njeni članovi i lideri imaju “umivene” nastupe u javnosti.

Ovih dana osvanuo je na internetu snimak dobrostojeće nemačke omladine koja se zabavlja na ostrvu Silt pevajući uz neonacističke slogane. Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc rekao je da mu se "gade" ove slike. Reči i političko ucenjivanje baukom krajnje desnice, međutim, nisu dovoljne ni u Šolcovom, ni u Makronovom slučaju. Ako krajnja desnica trijumfalno izađe na političku scenu posle svega što se dogodilo u dvadesetom veku, deo krivice snosiće i sadašnji lideri, ne samo zbog toga što su učinili već i zbog onoga što nisu učinili, služeći pre svega interesima korporacija i neoliberalne ideologije umesto interesima građana.