2024: Najtoplija u istoriji - donela rekorde i ekstremne vremenske pojave
Prošla godina bila je najtoplija u 175 godina merenja i oborila je rekord iz prethodne, tj 2023.
(ilustracija, Najtoplijih 10 godina u SAD, tabela https://www.climatecentral.org/graphic/2024-global-and-us-review graphicSet=Top+10+Hottest+Years+in+the+U.S.&location=National&lang=en)
Prošla godina bila je globalno najtoplija u istoriji merenja. Tu informaciju objavila je juče Svetska meteorološka organizacija (WMO), koja upozorava da su, s porastom toplote povezane nepovratne promene u svetskim okeanima i sve češće ekstremne vremenske pojave.
Prema WMO, 2024. bila je najtoplija u 175 godina merenja i oborila je rekord iz prethodne, tj 2023. Globalna prosečna toplota bila je za 1,55 stepena Celzijusovih veća u poređenju sa predindustrijskim dobom 1850-1900. Visina temperature je tako po prvi put prekoračila limit za globalno otopljavanje od 1,5 stepeni Celzijusovih koji Pariski sporazum deklariše kao granicu koja ne bi smela biti prekoračivana duže vreme.
Prosečnu toplotu u apsolutnim brojkama WMO ne objavljuje jer upravo u svetskim dimenzijama njen rast govori mnogo više. I u njima se, ipak, računa s mogućom statističkom greškom koja može dostići plus minus 0,13 stupnja.
"Otopljenje od više od 1,5 posto u jednoj godini istina ne znači da su ciljevi Pariskog sporazuma nedostižni, ali je to, ipak, upozoravajući signal da rizikujemo naše živote, ekonomiju i planetu", izjavila je generalna sekretarka WMO Celeste Saul.
Izveštaj WMO pripisuje taj dramatični porast globalne toplote velikim delom ljudskim aktivnostima, pre svega spaljivanju fosilnih goriva. Koncentracija efekata staklene bašte - CO2, metana i oksida azota jesu na najvišem nivou...
Prosečne pojedinačne toplote WMO ne objavljuje jer u svetskim dimenzijama njen rast ima veću otkrivajuću vrednost. No, i u njoj se računa sa statstičkom greškom od plus-minus 0,15 stupnja.
