Klimatska misterija: Zbog čega se Atlantski okean hladi brže nego ikad?
Posle petnaest meseci globalnog pregrevanja, drugi po veličini okean na planeti u poslednja tri meseca hladi se brže nego ikad
(ilustracija Topografska karta nordijskih mora i subpolarnih basena sa površinskim strujama (pune krive) i dubokim strujama (isprekidane krive) koje čine deo atlantskog meridionalnog prevrtanja cirkulacije. Boje krivih označavaju približne temperature - https://commons.wikimedia.org/wiki/File:OCP07_Fig-6.jpg)
Posle petnaest meseci globalnog pregrevanja okeana, ekvatorijalni Atlantski okean izgleda da je od maja zahvatila suprotna pojava - ubrzano je počeo da se hladi, objavio je početkom nedelje britanski časopis Nju sajentist a prenosi pariski Kurie Enternasional. To bi moglo uticati na vremenske prilike širom sveta. https://www.newscientist.com/article/2444394-the-atlantic-is-cooling-at-record-speed-and-nobody-knows-why/
Već početkom maja CBC https://www.cbc.ca/news/canada/nova-scotia/north-atlantic-waters-cool-after-years-of-warming-1.7197115 je izvestio da se vode kod Nove Škotske hlade, prema podacima kanadske vlade.
„Videli smo nastavak trenda koji smo primetili 2023. godine, odnosno da se temperature zaista vraćaju na normalne uslove, ili čak ispod normale u određenim regionima“, izjavila je biolog Lindzi Bizli iz Ministarstva ribarstva i kanadskih okeana.
Trend je potvrđen i ovog leta. „Tokom protekla tri meseca“, objavio je britanski časopis Nju Sajentist https://www.newscientist.com/article/2444394-the-atlantic-is-cooling-at-record-speed-and-nobody-knows-why/ 19. avgusta, „prelazak sa toplih na hladne temperature u ekvatorijalnom Atlantskom okeanu dogodio se rekordnom brzinom“.
Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) https://www.climate.gov/news-features/event-tracker/atlantic-nina-verge-developing-heres-why-we-should-pay-attention je u saopštenju od 14. avgusta navela da je od juna temperatura površine mora u ovoj oblasti za 0,5 do 1°C hladnija od proseka za ovo doba godine.
Ova iznenadna promena je uznemirujuća, objašnjava za Nju Sajentist Franc Filip Tačen (Franz Philip Tuchen), okeanograf sa Univerziteta u Majamiju, jer se snažni pasati koji inače izazivaju takvo hlađenje još nisu razvili:
„Proverili smo kroz listu mogućih uzročnih mehanizama i ništa se do sada ne podudara sa onim što se dešava“.
„Ovo je poslednja epizoda u dugoj seriji u klimatskom sistemu koji je već nekoliko godina izašao iz šina“, kaže okeanograf Majkl Mekfejden.
Za Franca Filipa Tačena, ako temperature ostanu 0,5°C ispod normale još mesec dana, zvanično ćemo govoriti o „atlantskoj ninji“, odnosno suprotnom fenomenu El Ninja (koji periodično zagreva Tihi okean, ali i Atlantik ).
Sa očekivanim dolaskom Ninje u Tihi okean, kombinacija ova dva klimatska fenomena mogla bi uticati na globalne vremenske uslove. „Mogla bi doći do borbe između Pacifika koji pokušava da se ohladi i Atlantika koji pokušava da ga zagreje“, kaže Majkl Mekfejden.
Sa klimatskim promenama, izlazak hladne vode iz dubina se pojačava.
Morski golubovi, bik-ajkule i druge morske vrste ugrožene su malo poznatim fenomenom, upwellings, pojačanim klimatskim promenama, otkriva studija.
Klimatske promene, koje se osećaju čak i u okeanima, guraju ajkule, raže i druge podvodne vrste da beže iz sve toplijih voda tropskih krajeva. Problem je u tome što se ove životinje mogu naći zarobljene u hladnim “bunarima“ gde ih ubija hladna voda koja se diže iz dubina.
Ovo pokazuje studija objavljena 15. aprila u časopisu Nature Climate Change https://www.nature.com/articles/s41558-024-01966-8.epdf?sharing_token=SjL_gZ_ALco_EEG7Ot-NB9RgN0jAjWel9jnR3ZoTv0M0j7DiEl9bQfmjcpeuXEvaPOtWjvA5zQrf_k83NiWVzU2B9Je47zaYQ7dZtjdU-L2if2w_eErtssNDqq3jsoFLV9uaSvJ4PbWEQwpIYt89aVvNt7oBYWClTaPSbeh58Fa-kyjuw-SQ7_EM3ern0s3zzemdv7le6rdeuvhE01Gf0IxUnu87qEDt25oF2gkJxdWMzBcKq_xztZ7lwRpTlm2JOyUJ1Sq-hhGEc3oJaJkKUXGf03AJlFBsTPGFpt8SEM5IGtpFnxClg2sqrxe3W4a-kTGaNHi7JCoYvw7LKj_OuA%3D%3D&tracking_referrer=www.theguardian.com
Zasnovan je na događaju 2021. godine, kada je više od 260 morskih organizama iz 80 vrsta iznenada umrlo, zbog posebno hladnog pojasa uz obalu Južne Afrike. Naučnici su uspeli da analiziraju činjenice sa neviđenom preciznošću jer je jedna od preživelih riba, bik - ajkula, bila opremljena, označena i praćena satelitom. Bik-ajkula odjednom se našla u vodi čija je temperatura bila 10°C niža od one na koju je navikla.
„Bilo je čudno videti da okean izbacuje toliko vrsta riba na južnoafričku obalu“, objašnjava Rajan Dejli, jedan od koautora naučne publikacije. Kaže da je iznenađen što čak i veoma pokretne vrste, poput ajkula, mogu biti zarobljene u hladnim “bunarima“ - upwelling. „Pomislili biste da su mogli da pobegnu, ali bili su zarobljeni. Nisu mogli da pobegnu."
Koristeći podatake o površinskim temperaturama, vetrovima i strujama, prikupljene tokom nekoliko decenija, posebno u Indijskom okeanu, naučnici su primetili da su se učestalost i intenzitet ovih rashlađivanja vode povećali, a to povećava ranjivost migracijskih vrsta kao što su ajkule. Sa zagrevanjem planete i njenih okeana, intenziviranje ovih pojava će se verovatno nastaviti.
Prema autorima studije, sada bi trebalo usvojiti novi pristup u razmatranju i zaštiti morskih vrsta.
„Pokazali smo potencijalne uticaje povećanih hladnoća, nedovoljno proučavanu oblast istraživanja klimatskih promena, i osvetlili smo složene efekte klimatskih promena na morske ekosisteme“, pišu oni.
