EU ne reaguje uprkos upozorenjima naučnika: Poljoprivredni pesticidi najveći krivac za nestajanje ptica

Najveći ubica ptica je takozvana intenzivna poljoprivreda koja upotrebljava hemijska djubriva - pokazuje studija, objavljena 15. maja u časopisu Akademije nauka Sjedinjenih Država (PNAS) https://www.pnas.org/doi/full/10.1073/pnas.2216573120

Pedesetak međunarodnih učesnika ovog istraživanja otkriva da je intenziviranje poljoprivrednih tehnologija (sve veća upotreba pesticida) glavni uzrok opadanja populacija ptica u Evropi i da je to opasnost veća i od globalnog zagrevanja i od urbanizacije i modifikacije šuma - prenosi francuski ekološki sajt Reporterre (https://reporterre.net/L-agriculture-intensive-premiere-responsable-du-declin-des-oiseaux).

Intenzivna poljoprivreda se pokazala kao najštetnija za opstanak ptica

U Evropi za četvrtinu manje ptica

Za manje od četrdeset godina, brojnost običnih ptica u Evropi smanjena je za četvrtinu, prema procenama tima naučnika. Ovo predstavlja ekvivalent  oko 800 miliona ljudi.

„Prilično je upečatljivo. Pogotovo što znamo da je došlo do pada broja ptica već pre 1980“, komentariše za Reporter jedan od glavnih autora ove studije Stanislas Rigal. Poljoprivreda je odigrala odlučujuću ulogu u ovom masakru.

Do ovog zaključka istraživači su došli proučavajući evoluciju 170 evropskih vrsta ptica, kao i evoluciju glavnih pritisaka — intenzivne poljoprivrede, klimatskog zagrevanja, širenja gradova, promena šumskog pokrivača u periodu između 1980. i 2016. godine.

Pregledani su podaci sa više od 20.000 sajtova u dvadeset osam zemalja. „Novina je to što smo bili u mogućnosti da detaljno pogledamo šta se dešavalo, iz godine u godinu, i da uporedimo efekte negativnih faktora“, kaže Stanislas Rigal.

Pesticidi i velike farme

Intenzivna poljoprivreda se pokazala kao najštetnija od četiri negativna faktora. Pesticidi smanjuju obilje insekata, koji su mnogim pticama potrebni za hranu.

„Ovo je posebno slučaj kada se ishranjuju mladi. Ako im u to vreme ponestane resursa, može doći do smanjenja ptičije populacije”, upozorava Rigal.

Seme obloženo pesticidima mogu da progutaju i vrste koje jedu semenje. Što se tiče hemijskih đubriva, ona zagađuju podzemne i površinske vode, „a to utiče na kvalitet celokupne životne sredine, uključujući i ptice“.

Od 1980, vinogradskih strnadica  (lat. Emberiza hortulana) opao je za 93 %. Wikimedia Commons/CC BY-SA 3.0/Pierre Dalous 

Osim pitanja hemijskih faktora, naučnici su uspeli da pokažu da je povećanje veličine farmi imalo katastrofalne efekte na faunu ptica.

„Što su gazdinstva veća, to je negativniji njihov uticaj na populaciju ptica i obrnuto“, ukazuje Stanislas Rigal.

Insekti kojima se hrane ptice imaju više poteškoća u pronalaženju hrane u ogromnim ravnicama u kojima se gaji samo jedna poljoprivredna kultura nego u raznolikim pejzažima ispresecanim živim ogradama, tipičnim za (starinske) poljoprivredne sisteme.

Neke vrste ptice posebno su stradale od uspona intenzivne poljoprivrede. Brojke su zastrašujuće: za trideset sedam godina, brojnost vinogradskih strnadica (lat. Emberiza hortulana) opala je za 93% širom kontinenta; primorska trepetljika (lat. Anthus campestris), 75%; ševa - za 58%. Čak su i ptice selice ili šumske vrste – koje žive na dobroj udaljenosti od polja – pogođene, navodi studija.

Planinska sjenica (Poecile montanus) izgubila je od 1980. Godine  80 % svoje populacije. Wikimedia Commons/CC BY-SA 3.0/Francis C. Franklin

Razarajuće dejstvo pesticida i đubriva dodatno je povezano sa klimatskim promenama i urbanizacijom. Ako su njihovi efekti manje izraženi od uticaja intenzivne poljoprivrede, oni ne ostaju ništa manje negativni. Čak i ako je povećanje temperatura pogodovalo nekim južnim vrstama - kao što je pčelarica (lat. Merops apiaster), klimatsko zagrevanje je teško za vrste iz severne Evrope, kao što je planinska senica (Poecile montanus). Od 1980. godine brojnost ove male ptice vrbarice sa svojom lepom crnom glavom opala je za 80%.

Urbanizacija kontinenta je takođe nanela štetu našim krilatim prijateljima. Povećanje šumskih površina, uočeno poslednjih godina u Evropi, nije uspelo da preokrene stvari.

Poziv na reformu poljoprivrede zasad – bez odziva

Ova studija bi, prema Stanislasu Rigalu, trebalo da deluje kao poziv za buđenje:

„Ono što ona pokazuje jeste da intenziviranje poljoprivrede ima najveći uticaj na populacije ptica. Ovo je verovatno prva poluga na koju moramo delovati. Moramo drastično smanjiti upotrebu pesticida i đubriva.”

Iako se ovaj istraživač nada da će buduća reforma zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP) uzeti u obzir ove rezultate, jasno je da su upozorenja naučnika političkim liderima za sada ostala mrtvo slovo na papiru.

„Od početka 2000-ih znamo da poljoprivredne aktivnosti utiču na ptice, ali nismo imali nikakve promene u propisima“, žali se on.

Tokom protekle dve godine Francuska je, na primer, koristila sve moguće zakonske strategije da odloži zabranu upotrebe neonikotinoida čiji su štetni efekti na biodiverzitet ipak dokazani.

„Ne treba upućivati na poljoprivrednike“, insistira naučnik. “Oni su zarobljeni u modelu u koji smo ih zaključali”.