Raste proizvodnja fosilnih goriva u Evropi
Dok naučnici apeluju da je upotrebu fosilnih goriva neophodno smanjiti kako bi se ispunili klimatski ciljevi, države ne uspevaju da postignu nikakav međunarodni sporazum o određenim datumima u vezi sa postepenim ukidanjem upotrebe uglja, gasa ili nafte. Nemačka, Norveška i Velika Britanija su najveći evropski proizvođači fosilnih goriva koji zanemaruju klimatske ciljeve. (Foto: Pexels)
Svetska proizvodnja fosilnih goriva 2030. godine biće više nego dvostruko veća od nivoa za koji se smatra da je u skladu sa ciljevima postavljenim Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine, saopštile su Ujedinjene nacije u sredu prilikom predstavljanja Izveštaja programa UN za životnu sredinu (UNEP).
U tom izveštaju se još kaže da će proizvodnja nafte i gasa nastaviti da raste barem do 2050. godine, umesto da se smanji za 75 odsto.
Precizira se da bi države koje su ratifikovale Pariski sporazum, njih 174, uz Evropsku uniju kao celinu, trebalo da imaju za cilj skoro potpuni prestanak proizvodnje i upotrebe uglja do 2040. i kombinovano smanjenje proizvodnje i upotrebe nafte i gasa najmanje za tri četvrtine do 2050. u odnosu na nivoe iz 2020. godine.
U izveštaju se navodi da nijedan od 20 glavnih proizvođača fosilnih goriva u svetu ne planira da smanji proizvodnju uglja, nafte i gasa u skladu sa klimatskim ciljevima. (Foto: Pexels)
Izveštaj Programa UN za životnu sredinu (UNEP), koji procenjuje razlike u smanjenju proizvodnje fosilnih goriva i neophodnih standarda za postizanje klimatskih ciljeva, objavljen je uoči svetskog sastanka o klimi COP 28 koji počinje 30. novembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), preneo je Rojters.
"Ukidanje fosilnih goriva jedno je od ključnih pitanja o kojima će se pregovarati na COP 28", rekla je naučnica Stokholmskog instituta za životnu sredinu (SEI) Ploi Ačakulvisut, koja je i vodeći autor izveštaja. Takođe je istakla da je potrebno da se zemlje posvete postepenom ukidanju svih fosilnih goriva kako bi ispunile proklamovane namere.
Države potpisnice Pariskog sporazuma, obavezale su se da dugoročno ograniče rast prosečne temperature na manje od dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, sa tendencijom da taj pad dostigne nivo od 1,5 stepena.
Dok naučnici ističu da se upotreba fosilnih goriva mora smanjiti kako bi se ispunili klimatski ciljevi, države ne uspevaju da postignu nikakav međunarodni sporazum o određenim datumima u vezi sa postepenim ukidanjem upotrebe uglja, gasa ili nafte.
U izveštaju je analizirano 20 glavnih proizvođača fosilnih goriva i ustanovljeno je da planiraju da proizvedu oko 110 odsto više fosilnih goriva u 2030. godini, nego što bi bilo u skladu sa ograničavanjem stepena zagrevanja na 1,5 Celzijusa, i 69 odsto više nego što je u skladu sa nivoom od dva stepena.
Nijedna od 20 zemalja nije se obavezala da smanji proizvodnju uglja, nafte i gasa u skladu sa ograničavanjem zagrevanja na 1,5 stepeni, navodi se u izveštaju. Rečeno je da se 17 zemalja obavezalo da će dostići nultu emisiju zagrevanja, ali većina nastavlja da promoviše, subvencioniše, podržava i planira proširenje proizvodnje fosilnih goriva.
Nemačka, Norveška i Velika Britanija su analizirane evropske zemlje koje zanemaruju klimatske ciljeve.
