Analize

Američki predsednik Donald Tramp je ponovo aktivirao svoju agendu "maksimalnog pritiska" na Iran, koja ima za cilj da se toj bliskoistočnoj državi onemogući da izvozi naftu drugim zemljama, kako bi se Teheran sprečio da proizvede sopstveno nuklearno oružje.
(Tramp je 2018. godine povukao SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, sklopljenog tri godine ranije i ponovo uveo sankcije koje su pogodile iransku ekonomiju. Foto: Pexels)

Pre skoro tri i po decenije, baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija su napustile Sovjetski Savez, a od sutra se prekida veza sa električnim mrežama Rusije i Belorusije, jer su te zemlje rešene da se okrenu saveznicima iz Evropske unije (EU), konkretno Poljskoj. (Foto: Unsplash)

Kipar je pred dilemom, jer to što je stao na stranu Izraela u ratu sa Hamasom provocira Tursku, a upravo mu je Turska neophodna da bi počela eksploatacija gasa kod obala tog ostrva u istočnom Sredozemlju.
(Ankara od 1974. polaže pravo na mineralne resurse u moru kod Kipra. Foto: Unsplash)

Uprkos ratu na Bliskom istoku i sukobu u Ukrajini, Evropljani se nadaju da će izbeći reprizu prošlogodišnje energetske krize, kada su se suočili sa astronomskim računima za električnu energiju i grejanje nakon što su odustali od ruskog gasa. Ove godine EU je bolje pripremljena, ali sada rat u Izraelu preti da uzdrma njena energetska tržišta. (Foto: Unsplash)

Cene prirodnog gasa u Evropi su početkom godine pale na nivo na kom su bile pre rata u Ukrajini, što je mnoge već navelo na tumačenje da je energetska kriza za koju se Evropa pripremala ove zime izbegnuta. Globalne procene ipak govore da je Evropa i dalje u opasnoj zoni i da će problemi sa snabdevanjem nastaviti da utiču na evropsko tržište gasa i ove godine, jer su zalihe iz Rusije ozbiljno smanjene. Stručnjaci upozoravaju i da zbog niza faktora trend pada cena neće trajati dugo. (Foto: Pexels)