Pad cena na gasnom tržištu neće trajati dugo

Cene tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropi koje su prošle godine dostigle rekordni nivo od preko 340 evra po megavat-satu i bile jedan od ključnih razloga višestrukog poskupljenja svih roba i usluga, pale su na najniži nivo od izbijanja ukrajinske krize.

Blaga zima, ušteda goriva i značajan priliv tečnog prirodnog gasa iz drugih izvora, omogućili su evropskim zemljama da koriste manje gasa iz zaliha, tako da su početkom januara cene osetno pale dostigavši iznos od 73 evra, što je 50 odsto manje u odnosu na prethodni mesec, a ujedno i najniži nivo od 21. februara 2022. godine, kada je i počela ukrajinska kriza ruskim priznanjem nezavisnosti ukrajinskih regija Donjeck i Lugansk (DNR i LNR).

Evropski nivoi skladišta bili su u ponedeljak 2. januara na 83 odsto, čime je smanjena potreba za kupovinom više gasa, izvestila je agencija AFP.

Te zalihe tečnog prirodnog gasa su prošle nedelje ipak pale usled kratkog hadnog talasa koji je pogodio Evropu, ali su i dalje daleko iznad istorijskih proseka.

Cene prirodnog gasa su sada na najnižem nivou od početka ukrajinske krize. (Foto: Gazpom)

Kontrola tržišta

Stručnjaci upozoravaju da bi hladnoća ipak mogla dovesti do ponovnog rasta cena gasa i da držanje tražnje pod kontrolom ostaje ključno za Evropu kako bi se izborila sa ovom i sa sledećom zimom, nakon rekordnog smanjenja ponude iz Rusije.

Iako je energetska kriza u Evropi znatno popustila, još nije „izvan opasne zone“, ocenila je britanska konsultantska kuća Timera Enerdži (Timera Energy) u izveštaju objavljenom u ponedeljak, a prenela američka novinska agencija Blumberg.

Navodi se da globalno tržište LNG-a i evropsko tržište gasa „ostaju u veoma čvrstom režimu neelastičnih krivulja ponude i potražnje i da u takvom okruženju male promene u količinama dovode do velikih promena u ceni, kako naviše, tako i naniže”.

Zalihe LNG-a u Evropi su daleko iznad istorijskog proseka. (Foto: Pixabay)

U međuvremenu, cene LNG-a su dodatno pale.

Usled prognoza za toplije vreme, cene gasa u Evropi sada se drže malo iznad 55 evra po megavat-satu, rekao je za Blumberg šef robne strategije u danskoj investicionoj banci Sakso (Saxo Bank A/S).

Takođe je ocenio da se američki gas sada „skoro daje besplatno, što dodatno smanjuje cenu LNG-a u vreme povećanog dosta snabdevanja“.

Sa padom potražnje, američki gas beleži najgori mesečni pad od 2001. godine, prenosi Blumberg.

Stručnjaci upozoravaju da male promene u snabdevanju dovode do velikih promena u ceni.
(Foto: Pexels)

Sigurnost snabdevanja najveći izazov

Pre ukrajinske krize, oko 40 odsto prirodnog gasa u Evropu je stizalo iz Rusije. Put do potpunog odustajanja od ruskog gasa, međutim, i dalje je dugačak, ali je kombinacija različitih faktora naterala evropske lidere da predahnu barem ove zime. Nemački ministar ekonomije Robert Habek je tokom nedavnog putovanja u Norvešku izajvio da je sprečena opasnost od potpunog ekonomskog sloma.

Potrošači bi mogli da izbegnu dalje ekstremne skokove cena, ali računi će ostati viši nego inače, jer su cene gasa i dalje daleko iznad onih koje su bile početkom 2021.

Takođe, kako ukazuje AP, Evropa bi i dalje mogla da bude ranjiva usled neočekivanih događaja, pre svega zbog nepredviđenih zastoja u radu sistema gasovoda ili terminalima za tečni prirodni gas (LNG), ekstremne vremenske prilike ili nizak nivo energije vetra ili hidroenergije.

Rizici od prekida u snabdevanju već su na delu, a pretnju predstavlja i veća konkurencija za LNG sa Azijom.

Snabdevanje od najvećeg evropskog dobavljača, Norveške, tako je na primer proteklih dana bilo uglavnom ograničeno zbog nedavnog prekida rada u glavnoj prerađivačkoj stanici. Isporuke se postepeno povećavaju, nakon tog prošlonedeljlnog pada, ali su i dalje ispod svog maksimalnog kapaciteta, navodi američka novinska agencija Blumberg.

Mađunarodna agencija za energetiku takođe je upozorila EU da ne bude preterano samouverena, rekavši da bi scenario u kom Rusija prekida preostale isporuke i oporavak kineske potražnje mogao da ostavi Evropu bez gasa za sledeću zimu. IEA je pozvala na snažan pritisak na obnovljive izvore energije.

Kratkoročan pad cena

Prema oceni izvršnog direktora pete najveće energetske kompanije, francuskog giganta TotalEnerdžis (TotalEnergies) Patrika Pujana, uprkos blagoj zimi problemi sa snabdevanjem će nastaviti da utiču na evropsko tržište gasa i ove godine, jer su zalihe iz Rusije ozbiljno smanjene.

Za belgijski list Eho (L’Echo) Pujan je u subotu takođe ocenio da trenutni trend pada cena energije neće trajati dugo.

„Zima je prilično blaga, skladišta su puna, tako da je Evropa u poziciji da uvozi manje tečnog prirodnog gasa (LNG). Ali, izazovi ostaju isti. Ove godine će Evropa moći da računa na manje ruskog gasa nego 2022. godine, kada se snabdevala energentima iz Rusije oko pola godine. Zato će sada morati da uvozi još više gasa, iako još nije rešila probleme sa kapacitetom za gasifikaciju… I kako će se Evropa ponovo naći u situaciji da uvozi gas i to u većoj meri nego 2022. godine, situacija će ponovo postati napeta“, upozorio je Pujan.

Prema njegovim rečima, svetsko tržište tečnog prirodnog gasa (LNG) je već prošle godine doživelo „nasilan šok“, pošto je jedna osmina, ili skoro 50 miliona tona, morala da bude preusmerena u Evropu da bi se nadoknadile izgubljene količine iz Rusije.

„To jeste šok, Evropa je to uradila, ali je i platila više. Celokupno tržište LNG-a sada ima ograničeno snabdevanje. Takvo stanje se neće promeniti pre 2025-2026. godine, jer kada pogledate nove projekte koji se najavljuju, u Sjedinjenim Američkim Državama i Kataru, vidite da će oni početi sa proizvodnjom tek za nekoliko godina“, rekao je izvršni direktor francuske multinacionalne kompanije TotalEnerdžis (TotalEnergies) i dodao da bi u cilju zamene ukupnih isporuka gasa kojim se snabdevala iz Rusije, a reč je o 100 miliona tona LNG-a godišnje, Evropska unija morala da udvostruči količinu gasa koju je uvezla prošle godine.

Smatra da se takav plan može pokazati teško izvodljivim, i to ne samo zbog postojećih ograničenja ponude, već i zbog ponovnog otvaranja kineske privrede, glavnog potrošača LNG-a, nakon politike “nultog kovida” koja je na izmaku, što će, kako ocenjuje, takođe povećati potražnju za tečnim prirodnim gasom, gde bi se Evropa suočila sa većim troškovima nabavke ovog energenta.

Izvori: Bloomberg, RT