Baltičke zemlje izlaze iz elektroenergetskog sistema Rusije i Belorusije

Još danas, Litvanija, Letonija i Estonija, su deo elektroenergetskog sistema, u kojem je frekvencija električne energije centralno regulisana u Rusiji. Sutra će biti isključeni svi preostali dalekovodi koji te baltičke zemlje povezuju sa Rusijom, Belorusijom i Kalinjingradom, ruskom eksklavom koju okružuju Poljska, Litvanija i Baltičko more.

Zatim će 24 sata Baltički elektroenergetski sistem raditi samostalno u „ostrvskom režimu rada“ da bi u nedelju bio spojen sa kontinentalnom evropskom i nordijskom mrežom preko Finske, Švedske i Poljske.

Planirana sinhronizacija sa kontinentalnom Evropom trebalo bi da obezbedi nezavisno, stabilno i pouzdano upravljanje električnom energijom baltičkih država. Sam projekat predstavlja investiciju od 1,6 milijardi evra podrške koje su operatori Litvanije, Letonije, Estonije, kao i Poljske, dobili od EU i drugih investitora za povezivanje na mrežu država Unije.

(Foto: Pexels)

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da su baltičke zemlje unapred najavile šta planiraju i da je ruski energetski sektor preduzeo korake kako bi se obezbedilo stabilno funkcionisanje elektroenergetskog sistema.

„Ti planovi su odavno objavljeni i zahtevali su određene akcije naših i njihovih elektroprivreda. Preduzeli smo sve neophodne mere kako bismo obezbedili pouzdan i nesmetan rad našeg jedinstvenog energetskog sistema“, rekao je Peskov novinarima.

Prethodnih godina je demontirano 16 dalekovoda koji su povezivali baltičke države sa Rusijom i Belorusijom, jer je u međuvremenu stvaran nova mreža koja te tri zemlje povezuje sa EU, uključujući podvodne kablove u Baltičkom moru.

Tri baltičke zemlje, koje zajedno dele 1.633 kilometra dugu granicu sa Rusijom i Belorusijom, u julu su zvanično obavestile Moskvu i Minsk o planu da se isključe sa njihovih električnih mreža.

(Foto: Unsplash)

Geopolitički značaj

Prekidanje elektroenergetskih veza sa naftom i gasom bogatom Rusijom ima i geopolitički i simbolički značaj. Rad na tome je ubrzan tokom poslednje tri godine I posledica je rata koji se vodi u Ukrajini, čime su narušeni odnosi Moskve sa EU.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda izjavio je nedavno za Asošiejted pres da je reč o „fizičkom odvajanju od poslednjeg preostalog elementa oslanjanja na ruski i beloruski energetski sistem“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i druge zvanice očekuju se na ceremoniji u centru Vilnjusa koja će se održati u nedelju, 9. februara, kada će sat visok devet metara, specijalno napravljen za ovu priliku, odbrojati poslednje sekunde elektroenergetske povezanosti baltičkih država sa Rusijom.

Tri baltičke zemlje, sve članice NATO-a, uglavnom su imale hladan stav prema Rusiji otkako su 1990. proglasile nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Odnosi su dodatno pogoršani zbog ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda istakao je da je ta zemlja „uradila mnogo u poslednjih 30 godina da se isključi sa ruskog i beloruskog sistema i da postane nezavisna“, kao I da Litvanija već tri godine ne kupuje energente od Rusije.

Iako su o planovima unapred obavestile nekadašnje sovjetske partnere, tri baltičke zemlje su i dalje oprezne zbog mogućeg odgovora Moskve i Minska.

(Foto: Pixabay)

Litvanski operater Litgrid saopštio je prošle nedelje da je „rizik od sajber napada i dalje značajan“, navodeći da su potrebni kontinuiran oprez, saradnja, odbrambeni koraci i povećane mere u pogledu ostvarivanja sajber bezbednosti kako bi potencijalne pretnje bile efikasno ublažene.

Premijerka Letonije Evika Silinja upozorila je u sredu na moguće provokacije, ali je rekla da je njena zemlja dobro pripremljena i da službe, uključujući vojsku i nacionalnu gardu, pojačavaju mere bezbednosti.

Pošto su vlasti baltičkih zemalja objavile šta planiraju, na društvenim mrežama i na ulicama njihovih gradova pokrenuta je propagandna kampanja sa lažnim upozorenjima da će biti nestanaka struje i teške nestašice energije i da će iznosi računa za struju naglo skočiti.

Novo baltičko tržište balansnih kapaciteta, trebalo bi da obezbediti rezervni potencijal potreban za balansiranje sistema i upravljanje električnom energijom, nakon odvajanja od ruskog elektroenergetskog sistema.

Procenjuje se da će ukupna tržišna potražnja za balansnim kapacitetima u baltičkim državama 2025. godine dostići oko 1.500 megavolti (MV). Takođe je previđeno da će potražnja za balansnim kapacitetima rasti sa rastom proizvodnje obnovljive energije i povećanjem broja potrošača.

Izvori: Enerdata / Nedeljnik - AP