Uticaj kriznih žarišta na energetsku bezbednost Evrope

Sukob između Izraela i Hamasa preti da poremeti odnose Evrope sa Bliskim istokom ili čak uvuče Iran u direktnu konfrontaciju s Izraelom i njegovim zapadnim partnerima. Iako su tržišta za sada relativno mirna, bilo koji od tih scenarija mogao bi da izazove ozbiljne potrese u energetskom sektoru.

Evropa je spremna

Bez obzira na to, Evropa je "opremljena da se suoči sa neizvesnošću koja vlada na  globalnom tržištu nafte i dizela", rekla je komesarka za energetiku Kadri Simson u intervjuu za "Politiko". Kaže da su zvaničnici izvukli pouke iz sukoba u Ukrajini i da rade na izgradnji "dobrog razumevanja svih ranjivosti Evropske unije kako bi ih bili spremni za bilo koju vrstu incidenata ili vanredne situacije".

Prema njenim rečima, zvaničnici EU su poslednjih nedelja održali niz sastanaka sa zemljama koje su vodeći proizvođači nafte, bilo da su to stari prijatelji poput Norveške, ili partneri sa kojima se tek učvršćuju veze kao što su Alžir i Nigerija, sa namerom da se preduhitre eventualni poremećaji.

"Nakon što se kriza u Gazi razvila, suočeni smo sa dva sukoba u evropskom susedstvu. Istočni Mediteran je važno poprište za evropsku energetsku bezbednost, budući da je energetska tranzicija Evrope još upletena u geopolitičke neizvesnosti", rekla je Simson, pripisujući nedostatak krize na tržištima "spremnosti EU da njima upravlja, što smatra rezultatom napora da se odgovori na rusko energetsko “uslovljavanje".

Otopljavanje odnosa Saudijske Arabije i Izraela, trebalo bi da doprinese stabilizaciji naftnog tržišta.
(Foto: Unsplash)

Ograničen uticaj na tržišta nafte

Sukobi u Gazi i u manjoj meri, duž severne granice Izraela sa Libanom imali su samo ograničen uticaj na tržišta nafte. Posle napada Hamasa i odgovora Izraela, cene su porasle, ali je ključna referentna vrednost sirove nafte Brent ove nedelje pala za 4,2 odsto na oko 81 dolar po barelu, odnosno na nivo zabeležen pre početka rata.

Tržišta su izbegla ponavljanje 1973. godine, kada je Jomkipurski rat između Izraela i njegovih suseda podstakao velike arapske proizvođače, predvođene Saudijskom Arabijom, da uvedu embargo na izvoz izraelskim saveznicima. Odnosi zalivskih zemalja sa Izraelom su se značajno poboljšali u poslednjih 50 godina. Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Bahrein priznali su njegov suverenitet prema Abrahamovom sporazumu iz 2020. godine, dok je Saudijska Arabija u pregovorima da učini isto.

“S obzirom na to da su se odnosi Saudijske Arabije sa Izraelom poboljšali, trgovci se nadaju da će, sve dok se sukob ne širi, zalihe nafte ostati manje-više stabilne”, ocenio je Viktor Katona, vodeći analitičar za sirovu naftu u energetskoj kompaniji "Kpler".

Analitičari ocenjuju da nivo rizika u naftnom i sektoru gasa najviše zavisi od Irana.
(Foto: Unsplash)

Energetska stabilnost zavisi od Irana

Stepen rizika na energetskom tržištu više zavisi od Irana, ističe Katona. U najgorem slučaju, širenje sukoba moglo bi dovesti do toga da Iran poremeti transport iz arapskih zemalja Persijskog zaliva kroz Ormuski moreuz. Iranska sirova nafta, iako je pod sankcijama Zapada, izvozi se u Kinu u velikim količinama.

"Ukoliko Izrael počne da napada iransku teritoriju, a Iran zbog toga bude manje izvozio, Kina neće imati dovoljno sirove nafte i moraće da kupuje na drugim tržištima, što će povećati globalne cene”, ocenio je Katona.

Problem s tržištima gasa

Tržišta gasa osetila su direktnije uticaj rata. Izrael je zatvorio slavine na svom gasnom polju Tamar u moru nekoliko sati nakon Hamasovog iznenadnog napada, a zbog izveštaja da će biti meta raketnih napada.

Dok Izrael proizvodi samo relativno male količine prirodnog gasa, što je oko 21 milijardu kubnih metara tokom prošle godine, u poređenju s ruskih 618 milijardi, ipak je ključni izvoznik u susedni Egipat, a zastoji su pogoršali redovne nestašice električne energije u toj zemlji. Protok je u međuvremenu nastavljen, iako u manjim količinama.

Svaka eskalacija s Iranom bi mogla uticati na tržište gasa kao i na tržište nafte, s obzirom na to da se trećina svetskog ukapljenog prirodnog gasa i šestina nafte isporučuju kroz Ormuski moreuz. "Ako stvari ostanu takve kakve jesu, neće biti problema, ali ako dođe do rata u koji bi bio uključen i Iran i zbog toga se  blokirana trgovina kroz Ormurski moreuz, cene će sigurno porasti", rekao je za “Politiko” jedan diplomata EU koji je upoznat s pregovorima o unutrašnjoj energetskoj strategiji.

EU u oktobru ove godine beleži rast potrošnje prirodnog gasa, po prvi put od početka sukoba u Ukrajini.
(Foto: Unsplash)

Svi žele da izbegnu eskalaciju

"Međutim, svi veliki igrači žele da izbegnu eskalaciju, kao I Iran zbog pretnje sankcijama", ocenio je ovaj izvor.

U izostanku tog strašnog scenarija, uticaj na tržišta gasa u EU verovatno će biti ograničen, smatra Tom Marzek-Manser, analitičar za pitanja gasa u konsultantskoj kompaniji ICIS, ali više zbog prethodnog sukoba nego zbog najnovijeg.

"Iz perspektive evropskog određivanja cena gasa, I dalje smo u relativno dobroj poziciji i to je uglavnom uzrokovano slabom potražnjom. Mnogi industrijski potrošači i dalje koriste osetno manje gasa nego pre prošlogodišnje energetske krize, tako da je potrošnja u Evropi ostala niska", rekao je Marzek-Manser.

Prema Evropskoj komisiji, zemlje članice su smanjile potrošnju prirodnog gasa za gotovo 20 odsto uoči prošle zime, pri čemu je industrija usporila proizvodnju, a obnovljivi izvori energije igraju puno veću ulogu u proizvodnji električne energije. Uprkos tome, potrošnja je u oktobru porasla po prvi put od početka rata, što je rani znak da bi poslovni sektor mogao barem da pokuša da obnovi izgubljenu produktivnost.

Rezerve gasa popunjene

Iako su rezerve gasa u Evropskoj uniji popunjene više od 99 odsto, cene su i dalje visoke na celom kontinentu u poređenju s drugim regonima. To znači da su Evropljani izloženiji riziku od kratkoročnih skokova cene energije, pri čemu bi industrija potencijalno morala ponovo da uspori ako računi postanu neprihvatljivo visoki.

"U mnogo smo boljoj situaciji nego 2022. godine. Imamo više izvora zagrevanja, u punom kapacitetu su  elektrane, koje prošle godine nismo imali na raspolaganju, a izgradili smo i više terminala za ukapljeni prirodni gas", rekao je Georg Zakman, viši saradnik u energetskoj istraživačkoj organizaciji “Bruegel”. Međutim, ako zemlje članice izgube fokus na smanjenje potražnje i pokušaju da daju prednost svojim industrijama kroz subvencije, upozorio je Zakman, to bi moglo izazvati neopravdanu potrošnju, "koja u suštini ide na štetu svih".

Istovremeno, zima u Evropi više nije kao što je bila. Rekordne temperature zabeležene su širom sveta u poslednja četiri meseca, a prošla je bila druga najtoplija ikad zabeležena na kontinentu. Iako bi to kratkoročno mogla biti dobra vest za snabdevanje fosilnim gorivima, to je veroatno loša vest za gotovo sve ostalo u ipak, ne tako dugoročnom periodu.

Izvori: b92.net, RT.rs