Sudbina Kipra zavisi od gasa

Kipar se nalazi u blizini obala Izraela, Sirije, Turske i Egipta i do sada je prvenstveno služio kao destinacija za odmor Izraelaca, Libanaca, a u poslednjih deset godina sve više i Rusa. Ostrvo je poznato i kao poreski raj, ali i po geostrateškoj borbi za moć. Sada se mnogo toga na Kipru vrti oko gasnih polja. Ona su otkrivena u proteklih 14 godina, a poslednje od njih 2022. godine.

Posle otkrića tog trećeg gasnog polja na dubini od 2.300 metara u moru kod Kipra, a pravo na ekspoloataciju imaju francuski Total i italijanski Eni, kiparsko Ministarstvo energetike je saopštilo da najnovije polje „još jednom potvrđuje obećavajući potencijal ove oblasti“ i da Kipar želi da izvozi gas usred energetske krize koju je pogoršao ruski rat u Ukrajini.

Inače, prema analizama Istočnog mediteranskog gasnog foruma, tela koje čine Grčka, Italija, Egipat, Kipar, Izrael, Francuska, Jordan i Palestina, u oblasti istočnog Mediterana ima dovoljno prirodnog gasa za izvoz najmanje do 2050. godine, prenela je nedavno američka agencija AP.

Sve u svemu, čini se da gas navodi mnoge Kiprane da sanjaju o novoj ulozi na Bliskom istoku.

Za stručnjaka za Bliski istok Kosmea Ohedu sa madridskog Univerziteta San Pablo (CEU), eksploatacija tog gasa mogla bi da bude i prilika za mir na Bliskom istoku, ali i za aktuelni sukob između Grka i Turske oko Kipra.

„Gasna polja imaju potencijal za ogroman napredak i prosperitet svih uključenih. Takvi projekti izgradnje gasovoda zemlje ne mogu da ostvare same i protivnici su prisiljeni da rade zajedno“, objašnjava Oheda.

Koliko su pozicije još uvek različite pokazuje i to da Turska trenutno zauzima stav protiv Izraela u ratu na Bliskom istoku, dok Kipar jasno brani interese Izraelaca.

Istočno mediteranski gasni forum procenjuje da u oblasti istočnog Mediterana ima dovoljno prirodnog gasa
za izvoz najmanje do 2050. godine. (Foto: Pixabay)

Za sada bez projekta izgradnje gasovoda

Ono što se dogodilo između Nemačke i Rusije sa gasovodom Severni tok dodatno je odvratilo investitore, kaže Elaj Retig, šef odeljenja za energetiku izraelskog trusta mozgova Centar za strateške studije Begin-Sadat (BESA). Međutim, rezerve gasa ispod mora na Bliskom istoku mogle bi bitno da umanje značaj drugih dobavljača i zavisnost od njih, recimo od dobavljača kao što je Katar.“

Retig smatra da Katar ima jasan interes za nastavak aktuelnog sukoba sa Hamasom, isto kao i Turska, Rusija i Iran, samo iz drugih razloga. Bliski istok je, podseća, ove godine bio pred istorijskim događajem.

„Postignut je, ali nije objavljen, preliminarni sporazum između Izraela i vlade Gaze o zajedničkom korišćenju i finansiranju razvoja gasnog polja Gaza Marine Coworking. To je moglo pozitivno da promeni mnoge stvari između Izraela i Palestinaca, a time i za čitav region“. Ali, ti planovi su stavljeni na čekanje zbog Hamasovog terorističkog napada na Izrael.

Rezerve gasa ispod mora na Bliskom istoku mogle bi bitno da umanje značaj drugih dobavljača
i zavisnost od njih, kao što je Katar. (Foto: Pexels)

Pre do LNG-terminala na Kipru, nego do gasovoda ka Grčkoj

Kipar je od 1974. godine podeljen na dva dela. Veći, južni deo, nezavisna je država, članica Evropske unije. Severni, turski deo ostrva, takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar, priznala je samo Turska, ali ne i druge države. Postoje i teritorijalni sukobi oko pomorskih granica. U proteklih deset godina postignut je čitav niz sporazuma između Izraela i Libana, Izraela i Turske, kao i između Kipra i Grčke, koji su imali za cilj da regulišu proizvodnju i prodaju gasa. „Međutim, obavezujućih ugovora nikada nije bilo“, kaže Retig.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u maju sastao s novim kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom, takođe je zainteresovan da ta zemlja članica Evropske unije ubuduće prodaje gas Evropi. Korporacije kao što su Chevron, Total Energies i Eni samo su neki od igrača koji su zainteresovani za gas u istočnom Sredozemlju i već su u to uključeni na različite načine.

Međutim, pošto je izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) lakše ostvariti u kratkom roku nego izgraditi gasovod, vlada u Nikoziji sada želi da izgradi LNG-terminal što je pre moguće. Međutim, svi pregovori moraju da se vode ne samo o Kipru, već i o Turskoj, zato što Ankara od 1974. polaže pravo na mineralne resurse u moru kod Kipra.

Za kiparsku vladu, istovremeno, gas je prilika da postane ekonomski nezavisnija od Rusa, koji su joj pomogli raznim investicijama i kreditima nakon finansijske i državne krize 2013. godine. Ruska vlada tada je takođe bila zainteresovana za gas sa Kipra, ali je kasnije odustala od tih svojih planova.

Pre izbojanja rata sa Hamsom, velike nade su se polagale u ekonomsko zbližavanje Kipra sa Izraelom
kako bi se smanjila zavisnost od Rusije. (Foto: Pixabay)

Smanjiti zavisnost od Rusije i Katara

U razgovoru koji je vođen pre nego što je izbio rat sa Hamasom, kiparski naučnik Kirjakos Kokinos polagao je sve nade u ekonomsko zbližavanje svoje zemlje sa Izraelom, kako bi se smanjila njena zavisnost od Rusa.

Kokinos je bio „glavni naučnik“ u prethodnoj kiparskoj vladi i tada je rekao: „Ovo je pozicija koju su Izraelci stvorili, a koju smo mi preuzeli, jer želimo da budemo i međunarodni tehnološki i naučni centar isto kao i oni.“ Rekao je i da bi gas mogao da bude most ka većoj ekonomskoj saradnji.

Izraelski stručnjak za energetiku Retig smatra da se ta fundamentalna orijentacija malo promenila, čak i nakon napada Hamasa 7. oktobra. Pitanje je samo kako realizovati saradnju.

Ona je zapravo trebalo da počne još 2018. Originalni plan izradio je Noble, nezavisni operater kojeg je američka energetska kompanija Chevron kupila u oktobru 2020.

Liban je, zauzvrat, prošle godine postigao istorijski sporazum sa Izraelom o zajedničkom korišćenju gasnog polja ispred njihove obale. Ali, aktuelni sukob sa Hamasom mogao bi da pokvari i te planove. „Različite sile se cenjkaju i pregovaraju. Potrebno je mnogo strpljenja“, kaže geostrateg Kosme Oheda.

Ipak, nadu daje kiparska kompanija DEH Quantum Energy, koja radi na električnom priključku na Evropu. Retig smatra da je taj projekat u sadašnjoj situaciji lakše realizovati nego gasovod. Taj strujni kabl, poznat kao „Evroazijski interkonektor“, bio bi najduži na svetu.

Problem je možda to što u plan postavljanja podvodnog interkonektora od 2.000 megavata nije uključena i Turska.

„Ali, vlada u Ankari verovatno bi imala manje problema s tim, nego sa gasovodom od Kipra do Grčke“, smatra Retig. Jer, osim što je unosan posao, gas jeste, a i ostaje sredstvo političkog pritiska.

Izvor: DW