Trampov pritisak na Iran preko zabrane izvoza nafte

Uoči sastanka sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, Tramp je u utorak potpisao predsednički memorandum kojim se ponovo nameće oštra politika Vašingtona prema Iranu.

U svom obraćanju novinarima iz Ovalnog kabineta Bele kuće, Tramp je rekao da je Iran isuviše blizu toga da proizvede nuklearno oružje i da mu se to ne sme dozvoliti, kao i da SAD imaju pravo da blokiraju prodaju nafte iz Irana drugim zemljama, prenela je agencija Rojters.

Američki predsednik nije precizirao kakve mere su obuhvaćene memorandumom, osim što ih je ocenio kao “veoma teške”.

Istovremeno je izjavio da je voljan da se sastane sa iranskim liderima kako bi pokušao da ih odvrati od proizvodnje nuklearnog oružja.

Tramp je takođe optužio bivšeg predsednika Džozefa Bajdena da nije rigorozno sproveo sankcije za izvoz nafte, što je prema Trampovoj oceni ohrabrilo Teheran, jer su mu SAD dozvolile da prodaje naftu što je omogućilo finansiranje nuklearnog programa i naoružavanje borbenih jedinica na Bliskom istoku.

Namera SAD je da sprovede mere kojim bi se izvoz iranske nafte sveo na minimum. (Foto: Unsplash)

Šta čeka Iran?

Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku nije odmah odgovorila na mere koje su preduzele Sjedinjene Američke Države, na inicijativu predsednika Trampa.

Iran rapidno ubrzava obogaćivanje uranijuma do čistoće do 60 odsto, a blizu nivoa od oko 90 odsto potrebnog za nuklearno naoružanje, izjavio je šef odeljenja za nuklearnu bezbednost UN-a Rafael Grosi u decembru prošle godine. Tada je Iran negirao da namerava da razvije nuklearne sisteme.

Trampov memorandum, između ostalog, nalaže ministru finansija SAD Skotu Besentu da nametne „maksimalni ekonomski pritisak“ na Iran, uključujući sankcije i mehanizme sprovođenja za one koji krše postojeće sankcije.

Takođe nalaže Ministarstvu finansija i Stejt departmentu da sprovedu kampanju koja ima za cilj „svođenje iranskog izvoza nafte na nulu“. Cene nafte u SAD smanjile su gubitke u utorak na vesti da Tramp planira da potpiše memorandum, što je nadoknadilo izvesnu slabost tarifne drame između Vašingtona i Pekinga.

Izvoz nafte je tokom 2023. godine Iranu doneo 53 milijarde dolara, a prethodne i milijardu dolara više, procenila je američka Uprava za energetske informacije.

Na osnovu podataka OPEK-a, proizvodnja iranske nafte je tokom 2024. bila na najvišem nivou od 2018. godine.

Tramp je sveo iranski izvoz nafte skoro na nulu tokom svog prvog mandata, ali je on uspeo da se ponovo aktivira pod Bajdenovim administracijom, jer je Teheran uspeo da izbegne sankcije.

Međunarodna energetska agencija sa sedištem u Parizu veruje da Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge članice OPEK-a imaju slobodne kapacitete da nadoknade svaki izgubljeni izvoz iz Irana, koji je takođe članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).

Prema podacima OPEK-a, proizvodnja iranske nafte je tokom 2024. bila na najvišem nivou od 2018. godine. (Foto: Pexels)

Kina ignoriše sankcije

Kina ne priznaje američke sankcije, a kineske kompanije i inače kupuju najviše iranske nafte. Kina i Iran su takođe izgradili sistem trgovine koji koristi uglavnom kineski juan i mrežu posrednika, izbegavajući dolar i izloženost američkim regulatorima.

Analitičari ocenjuju da bi Trampova administracija mogla da primeni Zakon o zaustavljanju iranske nafte (Stop Harboring Iranian Peroleum - SHIP) iz 2024. kako bi se smanjio izvoz Irana. Taj zakon, koji Bajdenova administracija nije striktno sprovodila, omogućava primenu mera prema stranim lukama i rafinerijama koje prerađuju naftu izvezenu iz Irana kršeći sankcije.

Tramp je takođe uputio svog ambasadora u UN da radi sa saveznicima na "dovršetku povlačenja međunarodnih sankcija i ograničenja Iranu", prema sporazumu iz 2015. godine, zaključenog između Irana i ključnih svetskih sila koji je ukinuo sankcije Teheranu u zamenu za ograničenja njegovog nuklearnog programa.

Sjedinjene Američke Države su napustile taj sporazum 2018. godine, tokom Trampovog prvog mandata, a Iran je počeo da se udaljava od svojih obaveza u pogledu razvoja nuklearnog programa na šta ga je obavezivao sporazum.

Trampova administracija je takođe pokušala da sprovede brzo vraćanje sankcija prema sporazumu iz 2020. godine, ali je taj potez odbacio Savet bezbednosti UN.

Britanija, Francuska i Nemačka istakle su u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u decembru da su spremne, ako bude potrebno, da pokrenu povlačenje svih međunarodnih sankcija Iranu kako bi sprečile da zemlja dođe do nuklearnog oružja.

Te zemlje će izgubiti mogućnost da preduzmu takvu akciju 18. oktobra, do kada je oročena rezolucija UN iz 2015. godine. Rezolucija predviđa sporazum Irana sa Britanijom, Nemačkom, Francuskom, Sjedinjenim Državama, Rusijom i Kinom koji su ukinuli sankcije Teheranu u zamenu za ograničenja njegovog nuklearnog programa.

Kina ne priznaje američke sankcije, a kineske kompanije kupuju najviše iranske nafte (Foto: Unsplash)

Odgovor Teherana

Evropske i iranske diplomate sastale su se u novembru i januaru i razgovarali o tome da li bi mogli da preduzmu neke aktivnosti povodom smirivanja regionalnih tenzija, uključujući i nuklearni program Teherana, a pre nego što Tramp preuzme vlast.

Razgovori nisu doveli do konkretnih rezulata, a posle Trampovih oštrih poteza iranski ambasador u UN-u Amir Said Iravani izjavio je da bi pozivanje na „povratak“ sankcija Teheranu bilo „nezakonito i kontraproduktivno“.

U međuvremenu, oglasio se i vrhovni lider Irana.

Prethodna iskustva su pokazala da pregovaranje sa Sjedinjenim Američkim Državama "nije ni pametno, ni mudro, ni časno", rekao je u petak vrhovni lider Irana ajatolah Ali Hamnei komentarišući izjavu američkog predsednika Donalda Trampa koji je izjavio da želi postizanje nuklearnog dogovora sa Teheranom.

Ajatolah Hamnei je takođe sugerisao da „ne bi trebalo da bude pregovora sa takvom vladom“, ali je izbegao da se direktno izjasni, preneo je Rojters.

Poznavaoci prilika primećuju da je Hamnei ranije pažljivije iznosio svoje primedbe o pregovorima sa Zapadom, kao i da je njegov trenutni stav u suprotnosti sa ranijim koje je iznosio, a koji su otvorili vrata razgovorima.

Istovremeno, mediji ukazuju i na očekivanja pojedinih, ali neimenovanih iranskih zvaničnika, da je Iran spreman da pruži šansu Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se smanjile tenzije i rešile nesuglasice.

Izvor: Rojters