U SLUČAJU RATA SA KINOM SAD BI OSTALE BEZ RAKETA POSLE NEKOLIKO DANA
Simulacija, koju je naručila Komisija parlamenta SAD za Kinu, pokazuje da je Amerikancima potrebno "približno dve godine proizvodnje najvažnije municije" da bi se spremile za rat sa Kinom oko Tajvana
(ilustracija, https://responsiblestatecraft.org/2023/03/04/are-we-at-the-brink-of-war-in-the-pacific/)
U slučaju otvorenog sukoba s Kinom snage SAD bi imale rakete za samo nekoliko dana, otkrila je simulacija Centra za strategijske i međunarodne studije (CSIS). Pretpostavljeni uzrok rata bio je kineski pokušaj aneksije Tajvana. Na rat bi Kina bila sasvim spremna, prema vojnim ekspertima 2027.
Tokom tri do sedam dana od simulirane kineske invazije na Tajvan, Amerikanci bi potrošili protivbrodske rakete dugog dometa, a za mesec dana i rakete na navođenje s ravnom linijom leta. Svoje protivbrodske rakete bi za nedelju dana potrošili i Tajvanci, rekapitulira dnevnik Telegraf (The Telegraph) i zaključuje ocenu simulacije koju je naručila Komisija parlamenta SAD za Kinu.
"Saznali smo da u ratu koji bi se otegao naša odbrana nema osnovna industrijska sredstva za pobedu. Zbog raznih regionalnih konflikata po celom svetu su razvučena. Da bismo dobii rat, ako to nekad bude potrebno, moramo da učvrstimo industrijske osnove naše odbrane", rekao je, povodom objavljivanja rezultata ove simulacije, predsednik komisije Džon Mulnar (John Moolenaar).
Kineska vojna industrija pritom i dalje rapidno raste i, za razliku od američke, ne ulazi u konflikte na Bliskom istoku i u Ukrajini. U CSIS simulaciji više od 25 puta se pokazalo da SAD "nemaju za dugi rat dovoljne količine municije". Da bi SAD u tome stigle Kinu, Amerikancima, prema zaključnom izveštaju o simulaciji, potrebno je "približno dve godine proizvodnje najvažnije municije".
Rat s Kinom bi, kako se pretpostavlja, gotovo uništio američku flotu. Očekuje se da bi SAD izgubile između 10 i 20 ratnih brodova, dve leteće lađe tj amfibije, i 200 do 400 borbenih letilica. Za dopunjavanje podmornica trebaće oko osam godina, letelica do 12 a za zamenu amfibija čak i do 40 godina. Kapaciteti Kine za poizvodnju ratnih brodova su neverovatnih 230 puta veći nego u SAD.
"Molimo Boga da ne završimo u otvorenom sukobu sa Kinom. Svaki rat sa takvom zemljom kao što je Kina doveo bi brzo do iscrpljivanja municije", rekao je, ovim povodom, prošle sedmice savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan).
Od novog američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) očekuje se samo pogoršavanje odnosa sa Kinom. Obećao je, na primer, da će na kinesku robu da uvede velike carine.
Na to je Kina reagovala svojim pretnjama, među kojima, i da će ograničiti izvoz retkih metala. Na Trampu će sada biti izbor - da li će se odlučiti za mere kako bi se sprečio eventualni rat dve najveće svetske ekonomije.
