Spor zbog imigracije: Atina se pobunila protiv Berlina
Zbog zatvaranja granica, Grčka se plaši da će ponovo ući u imigracionu krizu kao 2015. godine
(ilustracija, grčki list I Katimerini)
Zabrinuta da će Nemačka zatvoriti svoje granice, Grčka se plaši da će ponovo proživeti migracionu krizu kroz koju je već prošla 2015. godine. Atina se sprema da brani svoje pozicije, nadajući se da će pronaći saveznike, prenosi atinski dnevnik I Katimerini:
Odluka nemačke vlade – zbog predstojećih izbora
Poruke koje je sredinom septembra uputio grčki premijer Kirijakos Micotakis iz Beča na temu imigracije nisu se odnosile na Nemačku, već na sve one koji razmišljaju o vođenju nacionalne politike po ovom pitanju, ključnom za evropsku koheziju. Prema obaveštenim izvorima, Atina je odlučna da zauzme veoma oštar stav prema Nemačkoj, posebno nakon nedavnih odluka nemačke vlade da pojača kontrolu na svojim zapadnim kopnenim granicama. Ovo tim pre što odluka nemačke vlade ima političke motive, odnosno izborni krah socijalista kancelara Olafa Šolca i s obzirom da se ne očekuje da će se situacija bitnije promeniti uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj na jesen 2025. godine.
Atina će insistirati na striktnom poštovanju šengenske zone, a grčka vlada će zadržati svoj stav o paktu o migracijama i azilu, insistirajući na pravičnoj podeli tereta između svih zemalja, a ne samo onih čija se teritorija nalazi na ulazu u Evropu. Atina će taj stav zadržati i nakon decembra, kada će biti definitvno imenovani novi evropski komesari. Grčka će takođe nastojati da uđe u savez sa drugim zemljama, kao što su Austrija i Poljska, i uglavnom sa zemljama juga. Italija ima ista očekivanja, a Španiju i Portugaliju (sve zemlje na spoljnim granicama EU) muče isti problemi.
Glavni zahtevi
Teškoće u odnosima sa Berlinom oko imigracije nisu nove – to je pitanje koje je u centru nemačke politike poslednjih godina. O njima se razgovaralo – iza zatvorenih vrata – najmanje tri puta 2023. godine, a poslednji put tokom posete premijera Kirijakosa Micotakisa Berlinu, sa kancelarom Šolcom prošlog novembra. Otprilike u to vreme, Micotakis se sastao i sa liderom glavne opozicije i predsednikom CDU Fridrihom Mercom, poznatim po tvrdokornim stavovima o imigraciji.
Najosnovniji kanal komunikacije između dve strane ostaje dijalog o migracijama koji se održava od 2015. svakih šest meseci, naizmenično u Atini i Berlinu – već je održano petnaest razgovora. Jedan od glavnih zahteva Nemaca, na koji je Atina negativno odgovorila, tiče se povratka migranata i azilanata koji trenutno žive u Nemačkoj a koji su već dobili legalna dokumenta u Grčkoj.
Grčki strahovi od imigrantskoh haosa
Prema obaveštenim izvorima, g. Micotakis je, kako tokom svojih kontakata sa gospodinom Šolcom, tako i tokom nedavnog sastanka sa gospodinom Habekom, primetio da bi Atina mogla da ugosti mali broj izbeglica koje se vraćaju u Grčku, da bi održala dobre odnose sa Nemačkom. Međutim, to su čisto simbolične brojke dok Nemačka traži da Atina prihvati povratak većine izbeglica u sličnoj situaciji. Procenjuje se da 80 do 90 odsto onih koji zatraže azil u Grčkoj, a zatim završe u stranoj zemlji, ode u Nemačku, što znači da ih ima bar više desetina hiljada.
Naravno, rad nemačkih graničnih kontrola (koje se već vrše od oktobra 2023. na granicama sa Poljskom, Češkom i Austrijom, a sada su proširene na one sa Francuskom, Holandijom, Danskom, Belgijom i Luksemburgom) ne tiče se sekundarne migracije, već ilegalnih imigranata. Najgori scenario za Grčku je domino efekat sličan onom koji je doveo do užasne slike iz Idomeni na granici sa Severnom Makedonijom 2015. godine, kada je ovo selo na severu zemlje pretvoreno u improvizovane kampove na otvorenom gde su hiljade migranata su bile nagomilane.
Inekcije “radne snage“
Jedna tema dijaloga odnosila se na ponudu Berlina Atini da finansira neke od programa obuke u Grčkoj, kako bi izbeglice koje se nalaze u Grčkoj mogle profesionalno da se obuče u nekom od sektora u kome nedostaje radna snaga (npr. turizam), tako da ne bi više imali potrebu da idu u Nemačka. Konkretan bilateralni predlog Nemačke nije prihvaćen i Berlin ga je povukao, iako naravno podržava finansiranje od strane Evropske unije sličnih procedura za Grčku kao što je program „Helios“, uz podršku Međunarodne organizacije za migracije.
Još jedna tačka grčko-nemačkog dijaloga o imigraciji, oko koje se obe strane apsolutno slažu, fokusira se na potrebu za „injekcijama“ radne snage u one grane privrede koje trpe zbog niske stope priraštaja stanovništva i nedostatka radne snage.
Treba napomenuti da je Atina oprezna u vezi sa svim ovim razgovorima, uglavnom zato što ne želi da kompromituje primenu pakta o migracijama i azilu. Međutim, sa novom Evropskom komisijom i sa promenama koje se upravo događaju u Evropi (po pitanju imigracione politike), apsolutno je jasno da će se vršiti pritisak na Grčku.
Upravni sudovi u Nemačkoj postepeno počinju da menjaju svoj stav u slučajevima u kojima se radi o podnosiocima zahteva za imigraciju koji ne žele da se vrate u zemlju ulaska (još manje, u zemlju porekla), jer nisu ispunjeni osnovni uslovi za njihov opstanak. Prošlog meseca, u četiri slučaja, nemački upravni sudovi su odlučili da odbiju više žalbi. Primer je slučaj Sirijca koji je našao posao u Grčkoj – sud je ocenio da je on bio dovoljno integrisan u grčko društvo. Moguće je da će u budućnosti ovakve odluke nemačkih upravnih sudova biti brojnije.
