Francuska u dužničkoj krizi: Građani više ne veruju nijednom političaru

Francuzi okreću leđa svim političarima, od krajnje desnice preko desnog i levog centra do krajnje levice, i ni u koga od njih više nemaju poverenja. Francuski nedeljnik Tribin d dimaš objavio je rezultate istraživanja javnog mnenja koje pokazuje da je od maja, zabrinutost Francuza za ekonomsku situaciju u zemlji porasla je sa 72% na 86%, dok paralelno opada popularnost političara svih orijentacija.

Francuska ima javni dug koji je premašio tri hiljade milijardi evra i godišnje odvaja za otplatu tog duga više nego što odvaja za prosvetu.

Ko će da reši probleme?

Francuska ekonomija je sedma ekonomija na svetu, ali se svakog dana zadužuje da bi vratila dospela dugovanja. Poverenje potražilaca prema Francuskoj slabi pa ona sada dobija finansijske pozajmice pod kamatnim uslovima pod kojima ih dobijaju zemlje sa još uvek niskim rejtingom kao Grčka i Portugalija na primer. 

Novi francuski premijer Barnie, iskusni političar iz reda Republikanaca (desni centar), imenovan je na čelo vlade uprkos činjenici da njegova stranka ima samo 40 od ukupno 577 sedišta u Parlamentu u kome - istina - nijedna politička grupa nema većinu. Stranke sa krajnje levice i desnice prete mu izglasavanjem nepoverenja ako ne ispuni ovaj ili onaj uslov uglavnom vezan za politiku prema migracijama i socijalne mere.

Glavni adut Barniea je, međutim, činjenica da većina političkih grupa i njihovih vođa radije bira udobna sedišta u opoziciji nego reševanje dramatične situacije u kojoj se našla Francuska zbog dužničke krize. 

Uz sve to, ovih dana je objavljena i vest da je planirani budžetski defiocit premašen za čak 52 milijarde evra, a da se tačno ne zna zašto. Uopšteno objašnjenje glasi da je pivredni rast bio niži nego što se očekivalo zbog čega je u budžet dospelo manje novca. Osim toga, kupovna moć Francuza je opala, potrošnja se smanjila, preduzeća gledaju da što više izvoze, a to je smanjilo prihod od PDV-a. Lokalne i regionalne vlasti potrošile su 16 milijardi evra više nego što je planirano.

Ipak, ova objašnjenja se ne smatraju dovoljno preciznima pa je u Parlamentu pokrenuta inicijativa da se osnuje specijalna komisija koja bi istražila zašto je premašaj planiranog deficita u budžetu dostigao kolosalanu sumu od 50 milijardi evra. 

Širenjne osećanja da je sistem nepravedan

Novi primijer Mišel Barnie predložio je za iduću godinu stroge budžetske mere zasnovane na doprinosu najbogatijih velikih preduzeća i korporacija ali i na smanjenju državnih troškova u svim domenima. Cilj je da se “nađe“ 60 milijardi evra kako bi se stabilizovale državne finansije zahvaćene “galopirajućim“ zaduživanjem. To znači da bi budžetski deficit trebalo iduće godine da bude sveden na 5 odsto UDP, a do 2029. godine na tri odsto što budžetski pakt EU propisuje kao dozovoljeni maksimum. 

Barnie je najavio povećanje poreza za najveća preduzeća koja su stekla ogromne profite i bila faktički oslobodjena plaćanja poreza iz različitih razloga. Najčešći način izbegavanja plaćanja poreza u Francuskoj je legalan: naime, država i dalje dozvoljava takozvanu poresku optimizaciju - pravnička podešavanja koja omugaćavaju najvećim bankama i preduzećima da iz Francuske godišnje iznesu između 80 i 100 milijardi evra (prema podacima NVO Oxfam) koje, umesto u poresku kasu, tako dospeju u poreski raj kao što je Luksemburg, na primer. 

Ovakva politika je do sada teško opterećivala srednju klasu i srednja i mala preduzeća koja trpe velika poreska opterećenja. Srednja i mala preduzeća zbog toga nisu mogla da povećavaju plate.

Francuska se posle izvesnog vremena zato našla u paradokasalnoj situaciji: mnogi građani su izračunali da im se ne isplati da rade već im je zanimljivije da dobijaju socijalne subvencije za nezaposlene i povremeno rade “na crno“.  Ovakvo stanje stvari pojačalo je socijalnu napetost i osećanje da je sistem nepravedan.

Iako će teret budžetskih mera preko poreza ovoga puta biti stavljen i na leđa najbogatijih, niži slojevi neće biti pošteđeni. Ukoliko budžetski plan dobije podršku u Parlamentu, sledećih godinu dana sve penzije će biti zamrznute, najavio je premijer izlažući svoj program.

Predsednik u rasipništvu „bolji“ nego Marija Antoaneta

Uz sve ovo, objavljeno je poslednjih dana da je predsednik Makron odlučio da poveća budžet za Jelisejsku palatu za pet miliona evra. Zvuči skandalozno ali malo je onih koji su začuđeni.

Zar Makron nije na početku svog prvog mandata (2017-2022) potrošio pola miliona evra za Jelisejsku palatu samo po jednoj stavci - za kupovinu tanjira? Zar nije 2020, u sred ekonomske krize i pandemije kovida, rešio da renovira svoj “zlatni salon“ u Jelisejskoj palati što je poreske obveznike koštalo 930 miliona evra? “Ni Marija Antoaneta ne bi to bolje izvela“, pisao je komentator dnevnika Le Parisen.

Setimo se da su Makrona službe za komunikaciju u predizbornoj kampanji uoči izbora u proleće 2017. godine prikazivale kao “Mocarta za finansije“. Na kraju se, međutim, ispostavilo da se pod njegovom administracijom od tada pa do marta ove godine francuski javni dug povećao za jednu hiljadu milijardi evra i tako premašio ukupni iznos od tri hiljade milijardi.

Ne čudi zato što mnogi smatraju da je Makron postao najomraženiji predsednik Francuske. Svoj drugi predsednički mandat dobio je isključivo zahvaljujući politikantskim kombinacijama, stimulišući jačanje krajnje desnice da bi na kraju biračima postavio zamku u obliku pitanja “ja ili krajnja desnica?“

Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da preovladava pesimizam i razočaranje u demokratiju i izbore koji su, u načelu, instrument moći građana. Ispostavilo se da su im političke kombinacije i manipulacije skoro izbile to “oružje“ iz ruku. Ne bez razloga, preovladava utisak da se na čelu Francuske nalazi nehajni monarh, a ne predsednik Republike.

Zato ne iznenađuje da je najnovije istraživanje, koje je obuhvatilo hiljadu ispitanika, pokazalo da se pad popularnosti Emanuela Makrona neumoljivo nastavlja. Samo 25 odsto ispitanih Francuza i dalje ima poverenje u njega, što je najniža podrška od vremena krize „Žutih prsluka“ krajem 2018. i početkom 2019. godine.

Francuski mediji prenose da “zabrinjavajući signali“ o urušavanju podrške šefu države dolaze i iz njegovog sopstvenog tabora. Mnogi francuski analitičari javno iznose da je post-Makronova era već u toku.

Opada poverenje prema svim političarima

Istraživanje javnog mnjenja o kome je reč pokazuje i da popularnost ne opada samo Makronu već i njegovim političkim protivnicima. Francuzi smatraju da su njihovi izbrani političari neuspešni u rukovođenju državom, ali pri tom ne štede ni opoziciju - objasnio je za medije Bris Tentiri. Odgovori ispitanika ukazuju da je poverenje prema svim političarima u padu, od lidera krajnje levice Fransoa Rifena do liderke krajnje desnice Marin Lepen, preko Eduara Filipa nekadašnjeg premijera sa desnog centra do Rafael Gliksmana sa levog centra.

O novom predsedniku vlade Mišelu Barnieu čak 46 odsto ispitanih izrazilo je negativno mišljenje, uprkos njegovim nastojanjima da pokaže da je nezavisan od predsednika Republike.

To govori da su i francuska vlada i njen predsednik na “staklenim nogama“, posebno uoči parlamentarne rasprave o budžetu zakazane za četvrtak. S jedne strane, krajnja levica će otvoriti vatru zbog plana štednje i zamrzavanja penzija, dok su sa desnice mogući “udari“ zbog uvođenja posebnog doprinosa (čitaj poreza) za najbogatije.

“Mišel Barnije nie jedini kome je opala popularnost, to je pojava koja pogađa čitavu političku klasu“, objasnio je Tentiri. On ocenjuje da su rezultati ovog istraživanja javnog mnenja “hladan tuš za sve“ jer ukazuju da građani smatraju da su političari nesposobni da donesu konkretna rešenja i da međusobno sarađuju u rešavanju problema.