Istorijska rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o Džulianu Asanžu (2): Strogo kažnjavanje zbog objavljivanja istine

Poslanici iz 46 država okupljeni Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope izglasali su rezoluciju o posledicama zatvaranja i osude “bez presedana“ australijskog novinara Džuliana Asanža, u kojoj se ukazuje da je on bio politički zatvorenik u Velikoj Britaniji kao i da je razlog njegovog sudskog gonjenja u SAD bio političke prirode jer je on radio isključivo svoj novinarski posao.

Savet Evrope - organizacija osnovana po završetku Drugog svetskog rata na ruševinama Starog kontinenta sa ciljem da nadgleda poštovanje ljudskih prava i pravne države - pokazao je, stavljajući na dnevni red Asanžov slučaj, da može da kritikuje gaženja demokratskih načela ne samo u istočnoevropskim državama-članicama već i u starim zapadnim demokratijama.

Džulijan Asanž

„Kolateralno ubistvo”

U rezoluciji na osnovu izveštaja poslanice sa Islanda Sunna Ævarsdóttir, Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) podseća na značaj slobodne štampe, čija uloga „javnog čuvara“ garantuje pravilno funkcionisanje demokratskih država. Ova uloga je - kaže se - posebno važna u svetlu tekućih oružanih sukoba i “sve učestalije transnacionalne represije.

Džulian Asanž i Vikiliks stekli su međunarodnu slavu nakon objavljivanja video snimka „Kolateralno ubistvo” 2010. godine kojim je svetu otkriveno kako su američke snage u Iraku ubijale civile, uključujući novinare. Snimak, datiran 12. jula 2007. napravljen je iz američkog helikoptera „apač“ iznad Bagdada, kao i radio razmena u realnom vremenu između posade helikoptera i njihove komande na zemlji. Posada je prijavila da je videla oko 20 muškaraca, uključujući "pet do šest osoba naoružanih sa AK-47", i zatražila je dozvolu za otvaranje vatre. Ubrzo nakon toga, helikopter je dobio dozvolu da puca na grupu. Nakon nekoliko salvi, svi muškarci na zemlji su ili ubijeni ili teško povređeni - podseća Sunna Ævarsdóttir u svom izveštaju. 

Ona dalje opisuje:

“Na snimku se čuje kako vojnici koji su u napadu komentarišu ´vidi tu kopilad´, ´bravo´ i ´dobro upucano´. Čini se da jedan od povređenih pokušava da dopuzi na sigurno. Zatim se čuje kako član posade govori: ´Hajde, druže´ i ´sve što treba da uradiš je da uzmeš pištolj´, kao da traži opravdanje da otvori vatru na ovog čoveka“.

“Kasnije će se otkriti da je to povređeni Saeed Chmagh, reporter Rojtersa koji je bio na terenu sa kolegom Namirom Noor-Eldeenom (ubijen prvom salvom)“.

“Ubrzo nakon toga, jedan minibus je stigao na lice mesta i dva nenaoružana muškarca su pokušala u njega da ubace Chmagha, očigledno pokušavajući da mu pomognu. Posada helikoptera je bila ovlašćena da otvori vatru na ovo vozilo, iako nije bilo znakova da je naoružano. Dvojica muškaraca i gospodin Chmagh su odmah ubijeni. Posada „apača“ nije znala da se u minibusu nalazi dvoje dece – petogodišnja devojčica i desetogodišnji dečak. Oboje su bili teško povređeni. Kada je američka pešadija stigla na lice mesta, javila je prisustvo teško povređenog deteta. Nakon trenutka ćutanja, čuje se član posade helikoptera kako kaže: ´Pa, oni su krivi što svoju decu dovode u borbu´. Zvanični izveštaj američke vojske kasnije je ukazao da su vojnici pronašli mitraljez AK-47, raketni bacač sa dve granate i kamere dvojice ubijenih novinara. Dvoje dece je evakuisano u američku bolnicu za borbenu podršku, a zatim prebačeno u irački medicinski centar. Preživeli su povrede“.

Rezolucija SE povodom progona Asanža, podseća na značaj slobodne štampe, čija uloga „javnog čuvara“ garantuje pravilno funkcionisanje demokratskih država (foto SE)

Dokazi o ratnim zločinima

U mesecima koji su usledili, Vikiliks je objavio na desetine drugih poverljivih američkih dokumenata. Izvor Vikiliksa je bila uzbunjivačica Čelsi Mening, obaveštajna analitičarka u američkoj vojsci u Iraku. Mnogi od dokumenata koji su procurili preko Meningove, uključujući video „Kolateralno ubistvo“, pružaju verodostojne dokaze o ratnim zločinima, kršenju ljudskih prava i nedoličnom ponašanju američke vlade - zaključuje se, između ostalog, u izveštaju PS Saveta Evrope.

Štaviše, publikacije Vikiliksa potvrdile su postojanje tajnih zatvora, kidnapovanja i ilegalnog transfera zatvorenika koje su sprovodile Sjedinjene Države na evropskom tlu koje je Parlamentarna skupština Saveta Evrope već osudila u rezolucijama 2006. i 2007. godine, na osnovu izveštaja Dika Martija o bespravnim izručenjima i tajnim zatvorima i letovima CIA čiju je verodostojnost kasnije potvrdio i sam tadašnji predsednik Buš (junior). https://pace.coe.int/en/news/5722/timeline-the-council-of-europe-s-investigation-into-cia-secret-prisons-in-europe  i

https://assembly.coe.int/committeeDocs/2007/Emarty_20070608_noEmbargo.pdf

U Rezoluciji PSSE iz 2011. godine „Zloupotreba državne tajnosti i nacionalna bezbednost: prepreke parlamentarnom i sudskom nadzoru kršenja ljudskih prava“, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je pozdravila objavljivanje brojnih diplomatskih izveštaja Vikiliksa, precizirajući da se „u određenim zemljama, a posebno u Sjedinjenim Državama, pojam državne tajne koristi da bi se agenti izvršne vlasti zaštitili od krivičnog gonjenja za krivična dela kao što su kidnapovanje i mučenje ili da bi se sprečilo da žrtve traže odštetu“.

Progon počinje – iz Švedske

Ubrzo nakon što je Vikiliks prvi put objavio poverljive dokumente, Džulijan Asanž je postao potencijalni osumnjičeni u krivičnoj istrazi koja je protiv njega pokrenuta - u Švedskoj, zbog optužbi za seksualno zlostavljanje.

Nakon što je legalno napustio Švedsku, Džulijan Asanž je uhapšen u Londonu po evropskom nalogu za hapšenje koji su izdale švedske pravosudne vlasti. Nešto kasnije stavljen je u kućni pritvor, nakon što je pušten uz kauciju do okončanja postupka predaje. Kućni pritvor je trajao oko 550 dana.

Na kraju je Vrhovni sud Velike Britanije odbio Asanžovu žalbu protiv naloga za izručenje koji je izdao britanski ministar unutrašnjih poslova. U strahu da iz Švedske ne bude izručen Sjedinjenim Američkim Državama, gde je osuđen faktički na kaznu doživotnog zatvora, gospodin Asanž je prekršio uslove pod kojima je pušten uz kauciju i zatražio diplomatski azil u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Asanž nikada nije optužen ni za jedan zločin u Švedskoj, a istraga o njemu je na kraju odbačena 2019. godine. U svom mišljenju iz 2015. o pritvoru Džulijana Asanža, Radna grupa Ujedinjenih nacija za proizvoljno pritvaranje kritikovala je švedsko javno tužilaštvo.

Američka potera

U aprilu 2019. godine, Asanž je proteran iz ambasade Ekvadora, uhapšen i zadržan u pritvoru u strogo čuvanom zatvoru Belmarš u Londonu, gde je u početku služio kaznu zbog kršenja uslova pritvora, a zatim je, pušten uz kauciju, čekao odluku suda o njegovom mogućem izručenju Sjedinjenim Državama. Tokom sudskog postupka, Asanž je više puta tvrdio da njegovo izručenje predstavlja rizik kršenja članova 3. i 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima - ističe se u izveštaju PSSE.

Nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD i objavljivanja drugih poverljivih dokumenata od strane Vikiliksa – uključujući seriju otkrića „Vault 7“ koja su razotkrila mogućnosti eksploatacije softvera Centralne obaveštajne agencije (CIA) – američko Ministarstvo pravde je odlučilo da goni Džulijana Asanža.

Prvi procesi protiv njega bili su usredsređeni na optužbe za hakovanje kompjutera. Zatim je 2019. godine optužen po Zakonu o špijunaži SAD iz 1917. Asanž je tada postao prvi urednik koji je krivično gonjen po ovom zakonu zbog otkrivanja poverljivih informacija dobijenih od „zviždača“. Ukupno je optužen po 17 tačaka po Zakonu o špijunaži SAD. Da je osuđen po svim tačkama optužnice, Asanž bi mogao da dobije kaznu do 175 godina zatvora.

Džulijan Asanž je pušten iz zatvora Belmarš 24. juna 2024. posle sporazuma postignutog sa Ministarstvom pravde SAD, nakon pet godina i dva meseca zatvora. 26. juna 2024. pojavio se na američkom saveznom sudu na Sajpanu (ostrvo američkog komonvelta na zapadnom Pacifiku).

On se izjasnio krivim po samo po jednoj tački optužnice - za ilegalno saučestvovanje u pribavljanju dokumenata, spisa i beleški u vezi sa nacionalnom odbranom od osobe koja ih je posedovala, bilo zakonito ili nezakonito i objavio ih što predstavlja kršenje Zakona o špijunaži SAD. Osuđen je na zatvorsku kaznu koju je već odslužio i dozvoljeno mu je da se vrati u Australiju, zemlju porekla.