Istorijska rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o Džulianu Asanžu (1): u začuđujuće praznoj sali glasala samo trećina poslanika

Poslanici iz parlamenata 46 zemalja okupljeni u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE), najstarijoj panevropskoj organizaciji koja nadgleda poštovanje ljudskih prava u državama članicama, izglasali su rezoluciju o posledicama zatvaranja australijskog novinara Džuliana Asanža u kome se po prvi put eksplicitno kaže da je on bio politički zatvorenik u Velikoj Britaniji.

Velika Britanija, “stara“ zapadna demokratija dakle, lišila je slobode jednog novinara zato što je objavio istinu o zločinima pripadnika američke vojske u Iraku i SAD, stavivši lojalnost SAD ispred svog ustava i Evropske povelje o ljudskim pravima.

Asanž na skupštinskoj galeriji za vreme debate u Strazburu (foto SE)

Američka vlada nastojala da sakrije zlodela

U izveštaju islandske poslanice Suna Ævarsdóttir između ostalog se navodi da posebno oštar tretman koji je bio rezervisan za Asanža i njegov izvor informacija - američku vojnu  analitičarku Čelsi Mening -  sugerišu da je gonjenjem Asanža američka vlada nastojala da sakrije zlodela koja su počinili njeni agenti radi zaštite nacionalne bezbednosti.

Od 2010. Asanž je na platformi VikiLeaks objavio više od 700.000 dokumenata koji se tiču vojnih i diplomatskih aktivnosti Vašingtona, posebno u Iraku i Avganistanu https://youtu.be/KiPjNPwFgEg?feature=shared kao i izveštaje o bespravnim ubistvima i bespravnom prikupljanju obaveštajnih podataka protiv saveznika SAD https://youtu.be/_IGU_7alJ80?feature=shared

Posle objavljivanja kompromitujućih tajnih snimaka 2010. godine, SAD su tražile od Velike Britanije da izruči Asanža.

Pokušavajući da izbegne izručenje on je proveo 14 godina lišen slobode u Velikoj Britaniji: od 2012 do 2019. godine nalazio se u ambasadi Ekvadora u Londonu koja mu je pružila utočište, a od 2019. do 2024. bio je zatvoren u britanskom zatvoru Belmarš.

Kriv što je informisao javnost

Konačno, Džulijan Asanž je pušten iz zatvora Belmarš 24. juna ove godine nakon sporazuma postignutog sa Ministarstvom pravde SAD i priznanja da je kriv zbog toga što je informisao javnost o onome što je istina.

“Ni za šta drugo se nisam izjasnio krivim“, naglasio je na konferenciji za medije u Savetu Evrope u Strazburu.

Tražeći Asanžovo izručenje, američko javno tužilaštvo je argumentovalo da se on nije bavio novinarstvom već je bio sačesnik u šijunaži kao i da je, objavljujući poverljive podatke o delovanju američkih snaga u Iraku i Avganistanu doveo u opasnost saradnike američkih obaveštajnih službi.

U rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope naglašava se, međutim, da su objave platforme Vikiliks (čiji je osnivač Džulian Asanž) pružile ozbiljne dokaze o mogućim ratnim zločinima i teškim kršenjima ljudskih prava (u Iraku i Avganistanu), ali da “i pored toga nema naznaka da je iko ikada bio procesuiran u vezi sa ovim navodima“.

Pravna pažnja je umesto toga bila usmerena na Džulijana Asanža i na Vikiliksov izvor informacija Čelsi Mening (zviždača, američkog vojnog analitičara) - ocenjuje izvestiteljka Suna Ævarsdóttir i naglašava:  “Gospođa Mening je i dalje jedini pripadnik američke vojske koji je optužen za zločin u vezi sa događajima prikazanim u (dokumentarnom filmu) „Kolateralno ubistvo“ koji je 2010. godine objavila platforma Vikiliks.“

Irska poslanica Suna Ævarsdóttir podnosi izveštaj u PSSE,  na galeriji - bračni par Asanž (foto SE)

Suton Evrope

Rasprava i glasanje o rezoluciji u PSSE na osnovu izveštaja islandske poslanice Sune Ævarsdóttir (članice Partije Pirata) o posledicama zatvaranja i osudi “bez presedana“ Džuliana Asanža ostaće u pamćenju mnogih koji su pratili ovaj događaj kao svojevrsna  “razglednica“ sutona Evrope.

Naime, sala parlamentarnog amfiteatra Parlamentarne skupštine Saveta Evrope bila je začuđujuće prazna. Samo trećina od ukupno 306 poslanika prisustvovala je raspravi i glasanju.

Džulian Asanž, njegova supruga (i advokat) Stela Asanž i glavni urednik Vikiliksa Kristin Hrafnsson, sedeli su na galeriji u amfiteatru Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Palati Evrope u Strazburu.

Glasao je ukupno 121 poslanik od čega je njih 88 podržalo rezoluciju, 13 je bilo uzdržano, a 20 je bilo protiv. Protiv su uglavnom glasali britanski i poljski poslanici, ali i jedan iz Srbije - Vladimir Đorđević (Nova DSS - POKS).

Poslanička delegacija Srbije (koja je članica Saveta Evrope od 2003. godine) bila je srazmerno među najzastupljenijima. Predsednica poslaničke delegacije Srbije Biljana Pantić Pilja (SNS), Aleksandar Mirković (SNS) i Dunja Simonović Bratić (SPS) - podržali su rezoluciju.

Zanimljivo je da se u toku rasprave predsednik odbora za pravosudna pitanja i ljudska prava Lord Ričard Kin (Richard Keen) distancirao od rezolucije i izveštaja negirajući da je Asanž bio “politički zatvorenik“, tvrdeći da njegova država nije odgovorna za psihičke posledice njegove dugogodišnje izolacije.

Stela i Džulian Asanž

Asanž radio u javnom interesu

Za razliku od Lorda Kina, francuski poslanik Emaneuel Fernandes nije stavio bezuslovni patriotizam ispred ljudskih prava i podsetio je da su izveštaji Vikiliksa o zatvorenicima u Gvantanamo Beju otkrili nezakonito izručenje i mučenje 780 muslimanskih muškaraca i dečaka, od kojih su mnogi bili potpuno nedužni i zapravo su ih prodavali kriminalci u njihovim zemljama koji su ih prethodno kidnapovali.

“Džulijan Asanž je radio za ljudska prava otkrivajući umešanost takozvanih demokratskih država u neopisive zločine. Takođe je radio u javnom interesu, a posebno za moju zemlju, Francusku, otkrivajući da je američka agencija za nacionalnu bezbednost, NSA, prisluškivala tri francuska predsednika između 2006. i 2013. godine“, rekao je Fernandes.

Zahvaljujući se dalje Asanžu, Fernandes je podsetio da je u Francuskoj, u septembru 2023. godine, istraživačka novinarka sajta Disclose, Arijan Lavrij, stavljena je u policijski pritvor tokom 39 sati, a njen stan je bio pretresen. Prikupljeni su podaci sa njenog telefona i kompjutera. Dve godine ranije ona je otkrila da je Francuska bila saučesnik u vansudskim pogubljenjima stotina ljudi u Egiptu.

Proganjanje Asanža – radi zastrašivanja kritičara vlasti

Rasprava u Poslaničkoj skupštini Saveta Evrope bila je neuobičajeno kratka za ovakvu vrstu teme. Pored obaveznih pet govornika - predstavnika političkih grupa u PSSE za debatu se prijavilo samo 12 govornika.

Kako ovo protumačiti? Teško je oteti se utisku da je bar deo od oko 200 odsutnih poslanika zapravo pribegao političkoj autocenzuri u ime nezameranja Velikoj Britaniji i naročito SAD.

Time su paradoksalno potvrdili da je izvestiteljka Suna Ævarsdóttir bila u pravu kada je upozorila da je krivično gonjenje Džuliana Asanža za posledicu imalo zastrašivanje svih onih čiji je posao da ukazuju na zloupotrebe vlada i osuđuju ih “čime ozbiljno podrivaju slobodu izražavanja, otvarajući put novim zloupotrebama državnih organa“