UKRAJINCI SPREMNI NA PREGOVORE O TERITORIJALNOM KOMPROMISU
O tome je govorio ovih dana, iza zatvorenih vrata, novi ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha, prilikom svog prvog putovanja u Sjedinjene Države, objavljuje Fajnešnel tajms
(ilustracija, Andrij Sibiha, ministar spoljnih poslova Ukrajine, foto, https://en.interfax.com.ua/news/general/982185.html)
Ukrajina je spremna da pregovara o mogućem teritorijalnom kompromisu u okviru sporazuma o prekidu rata s Ruskom Federacijom. To danas objavljuje britanski Fajnešnel tajms (The Financial Times-FT), pozivajući se na nekoliko evropskih diplomata, prema kojima je o tome govorio ovih dana iza zatvorenih vrata novi ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha (Sybiha).
Prema diplomatama, Sibiha je iskoristio privatne sastanke sa zapadnim partnerima prilikom svog prvog putovanja u Sjedinjene Države, da bi s njima razgovarao o "mogućem kompromisnom rešenju".
"Sve otvorenije razgovaramo o tome kako da se ovo (tj rat u Ukrajini) okonča i čega bi se Ukrajina morala odreći da bi postigla trajni mirovni sporazum", rekao je jedan od tih diplomata FT-u. “To je velika promena u odnosu na situaciju od pre pola godine kada bi ovakvi razgovori bili tabu", dodao je on.
Slično na ovu temu govori i češki predsednik Petr Pavel koji je u intervjuu američkom dnevniku Njujork tajmsu (The New York Times-NYT) prošle sedmice izjavio da će "najverovatniji ishod rata biti da deo ukrajinske teritorije ostane privremeno pod ruskom okupacijom". Ni Ukrajina ni Rusija, prema njemu, ne mogu računati da postignu svoje maksimalne ciljeve.
"Govoriti o porazu Ukrajine ili porazu Rusije - to se neće nikad dogoditi", istakao je on i zaključio da bi "kraj trebalo da bude negde između".
Menja se, prema istraživanju Kijevskog međunarodnog sociološkog instituta, i javno mnjenje u Ukrajini. Sondaža javnog mnjenja iz ovog leta pokazuje da 57 posto ispitanika smatra da bi Kijev trebalo da stupi u mirovne pregovore s Moskvom. Lane je taj procenat je bio osetno niži tj 33 posto, ukazuje FT.
Istraživanje pokazuje da je u ovom ratu sve veći broj mrtvih. Čak 77 posto ispitanika navelo je da su u ratu protiv Rusije izgubli člana porodice, rođaka, prijatelja, poznanika. Pre dve godine taj procenat je bio čak četiri puta manji. Dve trećine ispitanika su, štaviše, naveli da je njima teško ili veoma teško da žive od primanja izazvanih s ratom.
