Australijaski novinar Džulian Asanž svedočio u Savetu Evrope : treba otvoriti problem “međunarodne represije”

“Izjasnio sam se da sam kriv jer sam govorio istinu”, rekao je jutros u Parlamenarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu Džulian Asanž, australijski novinar koji je 14 godina proveo lišen slobode u Velikoj Britaniji i čije izručenje traže SAD, optužujući ga špijunažu.

Pošto je prihvatio da se izjasni krivim Asanž je pušten na slobodu u junu. Jutrošnji dolazak u Savet Evrope u Strazburu - što je prvo njegovo pojavljivanje u javnosti od tada - izazvao je veliko interesovanje javnosti i medija.

Osnivač Vikiliksa (Wikileaks) Džulijan Asanž, na svedočenju pred Odborom za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) u Strazburu

Zahvaljući se na podršci Savetu Evrope, organizaciji koja okuplja 46 država u kojima nadgleda poštovanje ljudskih prava i načela pravne države, Asanž je, svedočeći pred poslanicima u Odboru za ljudska prava i pravosuđe u Parlamentarnoj Skupštini ove organizacije, istakao da se posle godina provedenih u zatvoru izjasnio da je kriv zbog toga što je informisao javnost o onome što je istina što je posao novinara.

“Ni za šta drugo se nisam izjasnio krivim“, naglasio je.

Asanž je dodao da se nada da će njegovo današnje svedočenje poslužiti da budu istaknute slabosti postojeće zaštite novinara i da je važno da se otvori problem “međunarodne represije“. Novinarstvo se ne može podvesti pod kriminalno delovanje, ono je “stub informisanog društva“- dodao je. 

Sa žaljenjem je konstatovao da danas vidi još „više nekažnjivosti, još više tajnosti i još više odmazde protiv onih koji govore istinu kao i više autocenzure” nego ranije.

On je podsetio da je osnovao platformu Vikiliks da bi ljudi mogli bolje da razumeju šta se dešava u svetu kao i da je američki javni tužilac tražio za njega 40 godina zatvora zbog objavljivanja snimka na kome se vidi kako američke snage iz helihoptera “Apač” ubijaju novinare i civle u Iraku, kako je američka obaveštajna organizacija CIA zatim vršila pritisak na evropske države da mu ne daju azil, kako je posle pokušala da organizuje njegovo ubistvo, da infiltrira platformu Vikiliks, da bespravno špijunira njegovu porodicu i njegove advokate.

Podsetio je da se Majk Pompeo, državni sekretar u vreme Trampove administracije hvalio u svojim memoarima da je vršio pritisak na javnog tužioca da traži izručenje Asanža.

Asanž je takođe rekao da još nije u mogućnosti da govori o uslovima u britanskom zatvoru Belmarš, niti o okolnostima pod kojima je zatvorenik sa kojim je delio ćeliju preminuo - obešen.

Sutra će na plenarnom zasedanju Parlamentarne skupštine, pred poslanicima iz 46 zemalja članica, biti predstavljen izveštaj i izglasana rezolucija o posledicama Asanžovog zatvaranja u kojima se, između ostalog, navodi da posebno oštar tretman koji je bio rezervisan za Asanža i njegov izvor iz američke obaveštajne službe Čelsi Maning „sugerišu da je gonjenjem Asanža američka vlada nastojala da sakrije zlodela koja su počinili njeni agenti radi zaštite nacionalne bezbednosti“.

Od 2010. Asanž je na platformi VikiLeaks objavio više od 700.000 dokumenata koji se tiču vojnih i diplomatskih aktivnosti Vašingtona, posebno u Iraku i Avganistanu https://youtu.be/KiPjNPwFgEg?feature=shared, kao i izveštaje o bespravnim ubistvima i bespravnom prikupljanju obaveštajnih podataka protiv saveznika SAD https://youtu.be/_IGU_7alJ80?feature=shared