Šokantna knjiga američke novinarke Eni Džejkobsen: „Svaki nuklearni rat završava se opštim uništenjem“

“Od lansiranja projektila do nuklearne zime, sve se dešava za sedamdeset dva minuta. Svaki napad uzrokuje stotine hiljada smrti – kaže američka istraživačka novinarka Eni Džejkobson u knjizi “Nuklearni rat“ koju je ovih dana u francuskom izdanju objavio pariski izdavač Denoel.

Među faktorima koji su čovečanstvo poštedeli strahota nuklearnog rata, može se navesti i sreća.

Eni Džejkobson

„Niko nije donosio loše odluke u kritičnim trenucima, a greške i nedostaci su mogli da se isprave na vreme“. To možemo pročitati u izveštaju UN o nuklearnom razoružanju – kaže Džejkobson.

Višestruka finalistkinja za Pulicerovu nagradu, ona polazi od principa da sreća može i da izneveri čovečanstvo. Specijalizujući se za obaveštajne poslove i unutrašnju bezbednost, ova američka novinarka intervjuisala je oko stotinu izvora na visokom nivou, poput Leona Panete, bivšeg ministra odbrane i šefa CIA-e za vreme Obame, ili generala Kelera, na čelu Strateške komande Sjedinjenih Država od 2011. do 2013. godine.

To su „ljudi koji znaju“ šta bi se dogodilo ako bi Sjedinjene Države bile napadnute nuklearnim raketom. Strategija nuklearnog odvraćanja uopšte ne predviđa scenario po kome bi nuklearnu raketu lansirao neko nerazuman, neki „ludi vladar“. Eni Džejkobsen objašnjava, sekundu po sekundu, minut po minut, šta bi se desilo ako bi interkontinentalna balistička raketa sa nuklearnom bojevom glavom bila lansirana iz Severne Koreje ka Sjedinjenim Državama.

Jedan projektil, „i sve se raspada“, rezimira autorka. Jedan projektil i nuklearni rat postaje nezaustavljiv. Generali koji su pročitali knjigu smatraju ovaj scenario savršeno verovatnim. Realistički razvijajući tok događaja, Džejkobsonova u svom istraživanju, u fascinantnoj priči dostojnoj trilera razotkriva nedostatke polazne pretpostavke da nuklearno oružje predstavlja sredstvo odbrane.

U intervjuu za pariski nedeljnik Ekspres Eni Džejkobsen objašnjava spiralu apokalipse:

Ekspres : Kako ste došli na ideju da zamislite scenario nuklearnog rata? Koga ste kontaktirali da biste razradili kredibilan scenario?

Eni Džejkobsen: Kao novinarka specijalizovana za nacionalnu bezbednost, istražujem rat, oružje i službene tajne. Kao i u svakoj od mojih prethodnih šest knjiga, ovde imam stotinak izvora, ljudi koji su ceo život radili u vojsci i obaveštajnim službama. Ne mogu da vam kažem koliko ljudi mi je tokom intervjua, sa nekom vrstom naduvanog ponosa, reklo:

„Ani, svi izbori koje sam napravio u svojoj karijeri bili su da sprečim treći svetski rat“.  Tokom prethodne administracije, sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, retorika o vatri i gnevu bila je rasprostranjena, a predsednik i lider Severne Koreje Kim Džong Un je počeo da govori o nuklearnom ratu. Počela sam da se pitam šta će se dogoditi ako odvraćanje ne uspe i postavila sam ovo pitanje na najvišim nivoima, funkcionerima nacionalne bezbednosti, bivšim predsedničkim savetnicima, generalima i ljudima koji su najbliži predsedniku: da li da donesemo odluku o započinjanju nuklearnog rata?

Knjiga Eni Djejkobson u francuskom izdanju pariskiog izdavača Denoel.

Kada ste započeli istragu, nuklearna opasnost nije delovala tako verovatna kao danas. Sada se čini da se broj „ludih vladara“ koji mogu pokrenuti nuklearni napad povećao.

Počela sam da radim na knjizi za vreme kovida, koje je bilo poseban period. Imala sam više slobodnog vremena nego inače što je bio slučaj i mnogih bivših zvaničnika iz nuklearne komande i kontrole. Bili su kod kuće i zato su pristali da razgovaraju sa mnom preko Zoom-a iz svojih dnevnih soba. I potpuno ste u pravu: činilo se da se nuklearna opasnost smanjila. Više od jednog od ovih zvaničnika, uključujući bivše sekretare odbrane, mi je reklo:

„Dobro je što pišete ovu knjigu. Izgleda da su ljudi zaboravili to pitanje“.

Nisam zamišljala da će, kada knjiga bude objavljena, svet biti na ivici kada je u pitanju nuklearna opasnost. Srećna sam što sam ih intervjuisala pre ovog kritičnog trenutka, jer nisam sigurna da bi oni danas bili tako otvoreni i iskreni u svojim odgovorima.

Koliko je verovatan scenario sveopšteg nuklearnog rata?

U svetu postoji oko 12.500 komada nuklearnog oružja. Dve supersile, Sjedinjene Države i Rusija, imaju svaka po oko 5.000 nuklearnih glava.  Pitala sam bivšeg komandanta Strateške komande Sjedinjenih Država, generala Roberta Kelera, koji je upravljao svim nuklearnim snagama Sjedinjenih Država, šta bi se desilo u slučaju razmene nuklearne vatre između Rusije i Sjedinjenih Država.  

„Svet bi mogao da se sruši za nekoliko sati“, rekao mi je. Kada se udubite u ovo pitanje, shvatite da smo svi mi meta u svakom trenutku, dvadeset četiri sata dnevno, sedam dana u nedelji, trista šezdeset pet dana u godini. Pentagon veruje da će se odvraćanje održati. Ali ako to ne bude slučaj, sve će se raspasti. Ova ideja je duboko uznemirujuća. Od lansiranja projektila do nuklearne zime, sve se dešava za sedamdeset dva minuta, navedeno je u knjizi. U nuklearnom ratu, svaki udar uzrokuje stotine hiljada smrtnih slučajeva. A u nuklearnom ratu se lansira svo oružje, tako je koncipirano. Štaviše, kada požari prestanu da gore, svet će doživeti nuklearnu zimu i svi će umreti.

Čak i ako su Sjedinjene Države u pripravnosti, izgleda da nisu baš spremne da pronađu ni najmanje diplomatsko rešenje ako bude lansirana samo jedna raketa.

Skinuta je tajnost sa jedne simulacije nuklearnog rata koja je izvedena 1983. godine. Jedan od učesnika, Pol Braken, profesor političkih nauka na Jejlu, oslobođen je svojih obaveza poverljivosti i mogao je da govori o onome što je naučio. On piše da, bez obzira kako počne nuklearni rat, da li je NATO umešan ili ne, da li je Kina umešana ili ne, bez obzira ko je umešan, on se završava uništenjem, u Armagedonu. Zato sam izabrala scenario ludog vladara, jer je to najopasnija realnost sa kojom se trenutno suočavamo.

U vašoj knjizi, jedan od ljudi koji izgleda najmanje pripremljen za sve ovo je predsednik Sjedinjenih Država, iako bi u slučaju napada imao samo šest minuta da odluči koje ciljeve da napadne kojim oružjem. Mesec dana nas deli od ključnih predsedničkih izbora. Da li vas ovo brine ?

Sjedinjene Države imaju politiku, baš kao i Rusija, da primenjuju strategiju „lansiranja u pripravnosti“, odnosno da pokreću odgovor pre udara na njihovo tlo, a da čak i ne znaju šta bojeva glava sadrži. Kada Amerikanci izađu na izbore, glasaju za osobu koja će upravljati sudbinom sveta. Možemo reći da je tako i u Rusiji. Na ovim izborima potpredsednik se kandiduje protiv bivše predsednice. Ovo je jedinstven slučaj u istoriji. Potpredsednica Sjedinjenih Država ima odgovornost za ovaj zadatak u slučaju nesposobnosti predsednika Sjedinjenih Država. Dakle, oboje su u toku. Pa zašto nismo čuli ništa od Kamale Haris o nuklearnoj politici? Što se tiče Donalda Trampa, čuli smo očito iskrivljavanje činjenica. Posebno da želi da stvori strukturu tipa Gvozdena kupola iznad Amerike koja bi oborila sve dolazeće rakete. Ovo je naučno neuverljivo. Ovo funkcioniše kada se radi sa projektilima kratkog i čak srednjeg dometa. Ovo ne funkcioniše za strateške rakete dugog dometa i interkontinentalne balističke rakete. To je nezaustavljivo oružje. Kada je jednom lansirano, ono ne može da se opozove, niti da se preusmeri.

Otkako je Barak Obama održao svoj čuveni govor o svetu bez nuklearnog oružja 2009. godine, za koji je dobio Nobelovu nagradu za mir, po tom pitanju nije bilo stvarnog napretka...

Predsednik ima isključivu vlast u pokretanju nuklearnog odgovora. Zašto građani, ne samo u Sjedinjenim Državama, već i širom sveta, ostaju toliko neupućeni u ovo pitanje? Nijedan predsednik osim Ronalda Regana nije spomenuo period od šest minuta tokom kojeg predsednik mora da odluči koje oružje će lansirati na koje ciljeve. Regan je to nazvao iracionalnim.

„Šest minuta da naučite kako da odgovorite na zvučni signal ili radarski kod i odlučite da li da pokrenete apokalipsu ili ne. Ko može korisno upotrebiti svoj razum u takvom trenutku?“ On je jedini predsednik koji je tako iskreno govorio o ovoj temi. Bivši ministar odbrane Vilijam Peri potvrdio mi je da većina predsednika preuzima dužnost nespremna za nuklearni rat. A neki izgleda ni ne žele da znaju.

Vaša knjiga sugeriše da je nuklearni rat neizbežan, posebno imajući u vidu mnoge „lude vladare“ u svetu...

Postoji tračak nade u celoj ovoj situaciji, to je ono što nazivam Reganovom preokretom. Na vrhuncu Hladnog rata, predsednik Regan je bio nuklearni jastreb. Došao je na predsedničku dužnost verujući da će povećanje nuklearnog oružja učiniti Ameriku i zapadni svet bezbednijim. Na televizijskoj mreži ABC 1983. godine emitovan je jedan film. Njegiv naziv je bio Prekosutra. Bio je to izmišljeni prikaz nuklearnog rata između Sjedinjenih Država i SSSR-a. Gledalo ga je 100 miliona Amerikanaca. Regan takođe. Zapisao je u svom dnevniku da je postao veoma depresivan. I odlučio je da deluje. Pružio je ruku ruskom lideru Gorbačovu, što je dovelo do samita u Rejkjaviku 1986. godine. Svet je tada mogao da pređe sa rekordnih 70.000 nuklearnih bojevih glava na oko 12.500 koliko ih ima danas. Regan i Gorbačov objavili su zajedničku izjavu:

„Nuklearni rat se ne može dobiti i nikada se ne sme voditi.“

Bio je to veoma moćan trenutak. Moramo da se vratimo na to. Nuklearno oružje postoji već sedamdeset devet godina. Postoje ciklični trenuci kada stanovništvo postaje svesno ove teme. Verujem da je taj trenutak sada došao.

Šta Vas je najviše iznenadilo tokom vašeg istraživanja?

Tehnički problemi. Bila sam šokirana kada sam saznala da je sistem detekcije američkog Ministarstva odbrane izuzetno napredan, ali da je ruski sistem očigledno veoma loš. Kao rezultat toga, Rusi mogu pogrešno da protumače sunčevu svetlost ili oblake i da ih uzmu za interkontinentalnu balističku raketu lansiranu iz Amerike. Štaviše, naše interkontinentalne balističke rakete nemaju dovoljan domet da gađaju Severnu Koreju u slučaju da protivnapad postane neophodan. Moraju da prelete Rusiju. To mi je potvrdio bivši ministar odbrane Leon Paneta. Rekala sam mu da bi u tom slučaju Rusija možda verovala da SAD udaraju na nju. Paneta mi je odgovorio:

„Kad počnu da lete nuklearne bombe, ne razmišljaš o tome šta se dešava u tuđim glavama.“

Uznemirila me je ova izjava nekoga ko je bivši ministar odbrane Sjedinjenih Država, bivši direktor CIA i bivši šef osoblja Bele kuće. Kada sada pogledam unazad, mislim da je to jedan od razloga zašto je Leon Paneta pristao da razgovara sa mnom. On razume visok nivo pretnje na kojem se trenutno nalazimo.