Makron konačno imenovao novog premijera: Mišel Barnie – republikanac kojeg je podržala krajnja desnica

Saglasnost krajnje desnice bila je neophodna da bi francuski predsednik Makron, posle 52 dana duge političke krize i pregovora, konačno imenovao za predsednika vlade Mišela Barniea (73), iskusnog političara iz partije desnog centra Republikanaci, bivšeg ministra poljoprivrede i spoljnih poslova, bivšeg komesara Evropske komisije u više mandata, svetski poznatog pre svega kao briljantnog šefa pregovaračkog tima EU o Bregzitu.

Barnie je peti premijer kojeg je imenovao Emanuel Makron od kako je izabran za predsednika republike 2017. godine.

Nimalo nije izvesno da će imenovanjem Barniea Francuska izaći iz najveće političke krize od osnivanja Pete Republike 1958. godine kada je ustanovljen izraziti predsednički režim koji u današnjem političkom kontekstu deluje pre kao problem nego kao rešenje.

Predsednik Makron je posle teškog poraza njegove centrističke političke grupe na izborima za Evropski parlament, početkom juna ove godine, iznenadio javnost odlukom da raspusti parlament i raspiše vanredne izbore za francusku Nacionalnu skupštinu.

Na ovim izborima ujedinjena levica (Novi narodni front) dobila je najviše sedišta - 192, Makronova partijska grupa (Zajedno )plasirala se na drugo mesto sa 158 poslanika, izgubivši više desetina poslaničkih mesta, dok je krajnja desnica izbila na treće mesto osvojivši 143 sedišta što je za 54 više nego na prethodnim izborima. Vladu, medjutim, niko nije mogao odmah da formira jer nijedna od ove tri političke grupe nije dobila većinu u Parlamentu. 

Prema Ustavu, predsednik Republike imenuje novog predsednika vlade i poverava mu njen sastav, ali Parlament može odmah da predloži glasanje o poverenju i potvrdi ili poništi to imenovanje.

Udružena levica je predložila svoju kandidatkinju iz redova administracije grada Pariza, sa reputacijom stručnjaka za finansijske poslove, ali je Makron odbio da razmatra ovaj predlog, tražeći kandidata u redovima desnice.

Krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Lepen odbila je dva takva kandidata, da bi konačno dala zeleno svetlo za imenovanje Mišela Barniea.

Ujedinjena levica sada protestuje, tvrdeći da je reč o izigravanju demokratije. Ponavljaju da u slučaju da nijedna partija na demokratskim izborima ne osvoji većinu u Parlamentu, imenovanje premijera i sastav vlade poveravaju se onoj grupaciji koja je osvojila najviše sedišta, a ne pripadniku partije koja je osvojila samo 40 sedišta kao što je to slučaj sa Republikancima iz čijih redova dolazi Barnie. 

Nedeljama je vlada u ostavci rukovodila samo “tekućim državnim poslovima“ dok su teška pitanja duga od preko tri hiljade milijardi, budžeta i migranti bila “zamrznuta“.

Sada će Mišel Barnie, stara “politička garda“, koji uživa nepodeljen ugled kao čovek od integriteta i nepotkupljiv, morati da udovolji različitim snagama u francuskoj Skupštini i privoli ih na kompromise i pregovore. Kako je sam juče najavio, moraće da sastavi vladu, koja bi trebalo da „poštuje sve političke snage“ predstavljene u parlamentu.

Posle formiranja prvi zadatak francuske vlade će biti da radi na donošenju budžeta koji Skupština treba da izglasa. Vlada ima rok do 1. oktobra da uputi Skupštini predlog zakona o finansijama  – zakon mora biti objavljen pre 1. januara 2025. Odlaganje predsednika Republike da imenuje premijera dovelo je do toga da će se budžet usvojiti u poslednjem času - ako uopšte bude usvojen.

Iskusan u vođenju poslova u Evropskoj komisiji, Mišel Barnije imaće težak zadatak da uveri Brisel da Francuska može da savlada svoje finansijske teškoće. Francuska je krajem jula dospela na spisak zemalja koje su na udaru kaznene procedure zbog prekomernog javnog deficita. Premijer će morati da pošalje svoj plan za smanjenja deficita pre 20. septembra. Drugim rečima vremena uopšte nema.

Neki stručnjaci upozoravaju da će se Barnie naći pred nepremostivim preprekama u Skupštini. Neki drugi opet navode da bi vlada mogla namerno da odugovlači debate u Parlamentu što bi joj omogućilo da izglasa specijalni zakon o ubiranju poreza. To bi joj, po tom scenariju, omogućilo da izbegne jasno opredeljivanje po ključnom pitanju: da li da poveća poreze i investira u javne servise ili da, nasuprot tome, smanji poreze kako bi se smanjila javna potrošnja.

Prema članu 49 Ustava Francuske, vlada može da nametne jedan zakon ili odluku bez glasanja u Skupštini. Promakronovske vlade do te mere su zloupotrebljavale ovaj član da je čak i penzijska reforma kojoj se većina Francuza protivila - usvojena dekretom, bez glasanja poslanika.

Jedino čemu Makron još nije pribegao jeste mogućnost da kao predsednik dobije “punu vlast“. To je poslednji put učinio Maršal Peten uz podršku većine poslanika koji su se tako izjasnili ujedno za kolaboraciju sa nemačkim okupatorom.

Pored budžeta i penzijske reforme koju levica i dalje osporava, Barnie će morati da pristupi rešavanju pitanja velikog priliva migranata.

Goruće pitanje koje će odrediti stabilnost buduće vlade biće pitanje migracija. Uoči predsedničkih izbora 2021. godine Mišel Barnie je branio čvrste stavove o imigraciji i bezbednosti:

„Ništa ne rešavamo ako su krijumčari i sudije ti koji odlučuju ko može da uđe u Francusku i ko može da ostane u njoj“, izjavio je za Figaro u novembru 2021. Predložio je tada „moratorijum” na imigraciju na tri do pet godina, zalažući se za referendum o migracionoj politici. Ova Barnieova strategija je po svemu sudeći i razlog zašto je njegovo imenovanje za premijera podržala krajnja desnica.

Mišel Barnije je tokom primopredaje premijerske funkcije 5. septembra, obećao da će reći istinu o ekološkom dugu koji “ostavljamo u nasleđe budućim generacijama“. Očekuje se da će on, kao zagovornik nuklearne energije (poput Makrona) morati detaljno da iznese višegodišnji energetski program.

Mišel Barnije zalaže za „podsticanje rada i zasluga“, obustavom naknada za nezaposlene ali je pitanje da li će ovome moći da pristupi s obzirom na snagu levice u Parlamentu.

Moraće da izbegne glasanje o poverenju u Parlamentu koje je levica već najavila, tvrdeći da će Barnie produžiti Makronovu politiku demontiranja države i javnih servisa i uvesti mere štednje u već razorenim državnim sektorima kao zdravstvo i prosveta u kojima manjka na hiljade kadrova.

Nije, međutim, izvesno da će Barnie uvesti politiku drastične štednje i anti-socijalne mere koje bi prezaduženu Francusku mogle da uvede u krizu sličnu onoj kroz koju je prolazila Grčka 2015, niti je zamislivo da u Pariz počne da dolazi nekakva birokratska Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF) iz Brisela, tražeći da se, na primer, ukine zdravstveno osiguranje svima koji su izgubili posao, kako je to bio slučaj u Atini 2015. godine.

Od Barniea se može očekivati kompromisan i vešt pristup sadašnjoj krizi u Francuskoj s obzirom da je u toku svoje političke karijere pokazao da je majstor pregovaračke strategije.

Treba se setiti da je u vreme pregovora o izlasku Velike Britanije iz EU kao šef evropskog pregovaračkog tima matirao jednog za drugim britanske pregovarače. U vreme Bregzita u martu 2019. u jednom intervjuu za Euronjuz jedini od svih evro-funkcionera otvorio je pitanje uzorka Bregzita, odbijajući da upotrebi propagandne formule Brisela:

"(Britanci su) glasali (za izlazak iz EU) jer su stekli osećaj da su napušteni, da nisu zaštićeni". rekao je tada. "Mislim da je EU načinila greške u vreme globalizacije, kada je došlo do eksplozije bipolarnog sveta".

Dodao je i tada da je "ultraliberalizam bio suštinska greška. Deregulacija i odsustvo rukovođenja na svetskom nivou! Treba da se vratimo osnovama socijalne ekonomije tržišta", zaključio je Mišel Barnie.

Levi front predlaže da počne oporezivanje finansijskih transakcija i obavezivanje najvećih korporacija i banaka da u Francuskoj plaćaju poreze ako u njoj ostvaruju dobit, umesto da kao do sada pribegavaju poreskoj “optimizaciji“ koja im omogućava da godišnje iz Francuske iznesu 80 milijardi, plasirajući ih u poreske rajeve. Pri tom levica ne traži povećanje poreza za preduzeća i za pojedince.

Ovakva politika mogla bi da dovede prezaduženu Francusku do toga da se nađe na udaru finansijskih centara moći i svojih potražilaca kao što su privatne banke i investiconi fondovi.

Ukoliko bi došlo do drastičnog povećanja kamata na francuski dug, sasvim je sigurno da bi se država našla u teškoćama da isplaćuje penzije i finansira javni sektor.

Ovih dana očekuje se da će Barnie saopštiti sastav buduće vlade što će ujedno biti prvi signal njegove političke linije. Očekuje ga težak zadatak da udovolji ključnim političkim grupama u Parlamentu, a da pri tom sačuva svoj lični integritet i integritet francuske države.