POSLE HRVATSKE NA OBAVEZNU VOJNU SLUŽBU SPREMA SE NEMAČKA, U SRBIJI SE JOŠ RASPRAVLJA
U raspravama pominje se švedski model koji počiva na tome da svi muškarci, pa i žene, moraju, kad postanu punoletni, da se prijave armiji koja će izabrati između njih najbolje za vojnu službu
(ilustracija, Od 40 evropskih zemalja njih 15 ima neki vid obaveznog služenja vojnog roka, izvor Demostat.rs 2021. godina)
Hrvatska će se od naredne godine vratiti obaveznom služenju vojne službe, ali u tome nije usamljena, objavljuje danas jedan od najposećenijih čeških sajtova Seznam.cz. To je ovog leta već učinila Letonija, nešto pre nje, Litvanija, o tome se raspravlja u Francuskoj i Srbiji. Novost je što je u Hrvatskoj utvrđeno da će "služenje vojske" trajati dva meseca.
Demostatovo ispitivanje javnog mnjenja urađeno 2016, pokazalo da je uvođenje obaveznog vojnog roka podržalo tri četvrtine stanovnika Srbije (75 odsto), dok se svega 19 procenata anketiranih građana izjasnilo protiv. Za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka najviše su se založili mladi do 30 godina i to iz zapadne Srbije i Šumadije, dok se najmanje raspoloženje prema vojsci pokazalo u Beogradu, ali je i tamo čak 69 odsto ispitanika glasalo za obavezan odlazak u kasarnu (https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/obavezni-vojni-rok--modeli-i-iskustva-zemalja-u-evropi/1111)
Hrvatska je, inače, prešla sa obaveznog služenja na sistem dobrovoljnog služenja vojne službe 2008. Niz zemalja je početkom ovog milenijuma to učinilo, a sada se, međutim, kao i Hrvatska, vraća na obavezni vojni rok. Političari su, posle iskustva s ratom u Ukrajini, kako se tumači, shvatili da profesionalna armija neće biti dovoljna u slučaju većeg sukoba.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius je prvi otvoreno rekao da je učinjena greška što je ukinuta obavezna vojna služba. Debata se, kako se nezvanično saznaje, vodi u Francuskoj i Srbiji, mada zasad, uglavnom, u užim vojno-političkim krugovima.
U tim raspravama dosta se pominje tzv švedski model koji počiva na tome da svi muškarci, pa i žene, moraju, kad postanu punoletni, da se prijave armiji koja će izabrati između njih najbolje za vojnu službu, a ostale osloboditi. Ova država je, inače, ukinula 2010. obaveznu vojnu službu, a sedam godina potom se opredelila za pomenuti sistem regrutovanja za vojnu službu. Tako je prošle godine država pozvala na vojnu službu 110 hiljada punoletnih Šveđana i od njih izabrala 28 hiljada koji ispunjavaju uslove za služenje vojnog roka.
