Posle napada Hezbolaha i masakra dece: Ko su Druzi sa Golanske visoravni?

Izrael i SAD ukazuju na odgovornost libanskog Hezbolaha za raketni napad u subotu 27. jula u kome je na fudbalskom terenu na Golanskoj visoravni u kome poginulo dvanaestoro dece iz zajednice Druza.

SAD pokušavaju da posreduju između Izraela i Libana kako bi izbegle intenziviranje sukoba - preneli su mediji.

Golansku visoravan okupirao je Izrael 1967. i anektirao je 1981. godine. Sirija pretenduje da ima pravo na ovu teritoriju naseljenu Druzima.

Masakr dece prošle subote, mogao bi da bude okidač za proširenje sukoba Bliskom Istoku pa mnogi mediji pokušavaju u da objasne ko su zapravo Druzi koji tamo žive?

Švajcarski denvnik L Tan (Le Temps) https://www.letemps.ch/monde/moyenorient/le-plateau-du-golan-en-quatre-question objašnjava da se Golanska visoravan nalazi na raskrsnici “u najbukvalnijem smislu reči“.

To je teritorija površine od oko 1.800 kvadratnih kilometara koja ima četiri granice: sa Sirijom na istoku, sa Jordanom na jugu, Libanom na severu i Izraelom na zapadu. „Sporna teritorija i žrtva sukoba od izraelske okupacije 1967. godine, (Golanska visoravan) je strateško mesto bogato prirodnim resursima, posebno vodom“, opisuje švajcarski dnevnik Le Temps dodajući da ona gleda na Galileju i nalazi se iznad Tiberijadskog jezera.

Izrael, koji je zauzeo dve trećine Golanske visoravni 9. juna 1967. tokom Šestodnevnog rata, stavio je pod vojnu okupaciju pre nego što ju je pripojio 14. decembra 1981. usvajanjem Zakona o Golanskoj visoravni, podseća Le Temps, koji precizira: „Više nego kontroverzan, tekst (ovog zakona) je jednostavno proglašen ništavnim od strane Ujedinjenih nacija, što mu ne daje nikakvo pravno dejstvo na međunarodnom nivou“.

Damask nastavlja da polaže pravo na ovu teritoriju od koje kontroliše samo 30%. „Između dve strane je ničija zemlja kojom upravljaju posmatračke snage Ujedinjenih nacija (UNDOF)“.

Libanski dnevnik L’Orient – Le Jour https://www.lorientlejour.com/article/1421756/qui-a-frappe-majdel-shams-voici-les-differentes-hypotheses.html izveštava da su rakete hezbolaha pale na fudbalsko igralište u gradu Majdel Čamsu u kome živi 11.000 stanovnika uglavnom Druza, zajednice koja je takođe prisutna i u Libanu, čija religija potiče od islama, a posebno ismailitskog šiizma.

Među najupečatljivijim karakteristikama ove religije su verovanje u besmrtnost duše i reinkarnaciju, kao i tumačenje Kurana na ezoteričan način. „Druzizam uključuje elemente islama, hinduizma i antičke grčke filozofije“, rezimira ženevski dnevnik Le Temps.

Sa svoje strane, izraelski dnevnik Ha'Arec podvlači da ova religija „ostaje misterija čak i za njene vernike: 80% zajednice nema pristup svetim spisima vere i ne učestvuje u verskim ceremonijama“. Preostalih 20%, koje se smatraju mudracima, kontrolišu verski život i život u zajednici.

U naslovu stoji da se ukupan broj Druza procenjuje između 800.000 i milion. „Između 80 i 90 odsto njih živi u dve zemlje: Siriji i Libanu. Oko 10% živi u Izraelu, a još manji procenat je u Jordanu.

U Izraelu, „populacija Druza se procenjuje na 150.000 ljudi, ili otprilike 2% ukupne populacije. Ogromna većina živi na severu: na planini Karmel, u Galileji i na Golanskoj visoravni.”

Što se tiče Druza koji žive u Izraelu, Ha'Aretz https://www.haaretz.com/haaretz-explains/2024-07-28/ty-article-magazine/.premium/the-druze-community-in-israel-explained/00000188-8c42-d3c4-afec-9ed397020000 piše da „značajan procenat tog stanovništva služi u izraelskoj vojsci - daleko najveći procenat među izraelskim nejevrejskim manjinama”. Reč je o Druzima iz regiona Galileje, koji se nalaze u podnožju Golanske visoravni, i koji održavaju „duboku, blisku i složenu vezu sa državom Izrael“. Poslednjih godina njihov odnos je „posebno težak” sa vladama koje predvodi premijer Benjamin Netanjahu.

Kada je 2018. godine, donesen zakon o „nacionalnoj državi” koji je usvojio Kneset, koji pravo na samoopredeljenje priznaje samo Jevrejima, „Druzi su (ga) smatrali šamarom koji su dobili i to ostaje otvorena rana”, ocenjuje izraelski dnevnik.

L’Orient - Le Jour podvlači da se Druzi sa sirijskog Golana koje je od 1967. okupirao Izrael, za razliku od svojih istovernika iz Galileje, nisu integrisali u jevrejsku državu. „Mnogi od njih odbijaju izraelsko državljanstvo, ne služe vojsku i ostaju vezani za Siriju. Značajan deo stanovništva takođe pokazuje bliskost sa režimom Bašara el Asada, saveznika Hezbolaha.

Visam Halavi profesor društvene i kulturne istorije islama i muslimanskih svetova na Univerzitetu u Lozani objašnjava za francuski javni radio kanal France-Culture da je velika zajednica muslimanskih vernika, umma, zapravo zbir čitavog sazvežđa različitih ogranaka islama.

„Druzi čine manjinsku grupu za koju ne znamo da li je periferni ogranak islama ili je suštinski povezana sa njim. U stvarnosti, Druzi formiraju religiozni pokret koji potiče iz ismailizma, koji je i sam podgrana šiitskog islama“, kaže on i dodaje da su Druzi mala zajednica, u odnosu na druge monoteističke populacije u regionu koja, prema procenama, okuplja između milion i dva miliona ljudi.

Većinom žive u Siriji, Libanu i Izraelu. Manjih grupa ima i u Jordanu, Saudijskoj Arabiji, ali i na američkom kontinentu i u Australiji. U Izraelu, živi oko 143.000 ljudi. Religija Druza je monoteistička, smatra se da se pojavila oko 10. veka nove ere kao reakcija na širenje islama, mada sami Druzi smatraju da oni i njihova vera postoje oduvek.

Stručna literatura govori da je religija Druza počela da dobija svoje današnje obličje u Egiptu od 11. veka, nakon nasilnog razlaza sa dominantnom strujom islama, koja ga je definisala kao sektu „Druza“ zbog imena njenog vođe, Muhameda bin Ismaila al Druzija. Sami Druzi preferiraju ime „Muvahidun“, monoteisti, ili „Bnei Maaruf“, sinovi milosti.

U tekstu Pascal Zonszain „Druzi, misteriozna zajednica“ (Les Druzes, une communauté mystérieuse - časopis Pardès Pardès 2019/1-2 (N° 64-65) ) saznajemo da je zajednica Druza pobegla od progona kojem je bila izložena u Egiptu, da bi se nastanila u Siriji. Oni koji su ostali bili su primorani da se odreknu svoje vere ili da žive pokorno.

Njihova glavna zajednica se nalazi zapadno od planine Hermon, gde se do danas nalazi njihov najvažniji centar proučavanja u libanskom lokalitetu Hasbaja. Sredinom 11. veka zajednica se zatvorila u sebe i zaustavila sve oblike prozelitizma. Religija Druza postala je tako tajni kult kojim rukovode inicirani, a pristup i čitanje religioznih tekstova rezervisani su samo za odabrane mudrace zajednice...