ESPERANTO, NEUTRALNI JEZIK RAZUMEVANJA I IZMIRENJA

Kao što je Balkanmagazin već pisao, ove godine Međunarodni kongres slepih esperantista organizovan je 88. put u saradnji Međunarodnog udruženja slepih esperantista i Udruženja esperantista Srbije u školi za slepu i slabovidu decu “Veljko Ramadanović” u Zemunu, od 17. do 24. avgusta.

Tim povodom smo, nakon dodela diploma i završnih reči imali čast da razgovaramo sa organizatorima i predavačima kongresa o ključnim pitanjima za esperanto.

Organizatori i predavači

Sagovornici su nam bili: Nedeljka Ložajić, predsednica Međunarodnog udruženja slepih esperantista (LIBE - Ligo Internacia de Blindaj Esperantistoj); Jovan Zarković, predsednik Udruženja esperantista Srbije i Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije; Radojica Petrović, član Uprave i bivši predsednik Međunarodnog udruženja nastavnika esperantista (ILEI - Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj), bivši predsednik Saveza za esperanto Srbije i Saveza za esperanto Jugoslavije; Duncan Charters, predsednik Svetskog saveza za esperanto - UEA; Aranka Laslo, predsednica nacionalne sekcije ILEI u Srbiji i članica Glavnog odbora ILEI; kao i jedna od najmlađih učesnika, Blanka Laslo iz Srbije - Blanka László, trenutno živi u Kireš ili Kereša (mađarski Kiskőrös).

Mladi na KOngresu

Prvo pitanje, možda prevaziđeno ali i uvek aktuelno, postavili smo dvadesettrogodišnjoj profesorki violončela, Blanki Laslo, a ono je glasilo: Koliko ljudi u svetu trenutno govori esperanto?

“Procene variraju”, započela je Blanka, “između nekoliko stotina hiljada i nekoliko miliona. To je nemoguće utvrditi tačno”, kaže ona, “jer ne postoje jedinstveni registri esperantista, mnogo ljudi prođe kroz kurseve esperanta, ili nauče esperanto samostalno putem onlajn kurseva poput duolingo, lernu.net i dr, koriste jezik za svoja putovanja i druge potrebe, a ne učlane se u esperantske organizacije; na popisima stanovništva uglavnom nije predviđeno izjašnjavanje da li je neko esperantista, mada u nekim zemljama (Mađarska), predviđen je i esperanto kao opcija za izbor jezika koji popisano lice govori”.

Radojica Petrović, inače profesor matematike iz Čačka, koji nam je nesebično pomagao oko dostupnosti informacija, naučio nas je da esperanto pomaže očuvanju i razvoju nacionalnih jezika na lingvistički i politički način. 

“Lingvistički: neutralni jezik omogućuje pripadnicima raznih nacija da se međusobno razumeju, a u sredinama gde se različiti jezici bore za nadmoć, može da posluži kao jezik izmirenja. Tako esperanto, kao neutralni pomoćni jezik, štiti jezičku raznovrsnost, očuvanje svih jezika i njihov razvoj bez obzira na veličinu i moć govorne zajednice pojedinih jezika. 

Politički: Esperantske organizacije, kao što je UEA (Svetski savez za esperanto, koji je u zvaničnim odnosima sa Uneskom i UN), ili EDE (Evropa, demokratija, esperanto - politička partija u EU) se zalažu za sprovođenje proklamovanih jezičkih ljudskih prava”.

Radojica Petrović

Pošto je esperanto iniciran sa ciljem da bude osnovno sretstvo komunikacije u međunarodnim odnosima i spreči diskriminaciju, predsednika Svetskog saveza za esperanto (UEA - Universala Esperanto-Asocio) Duncan-a Charters-a smo pitali, koji faktori su onemogućili da se ti plemeniti ciljevi ostvare?

“Moć!”, ubedljiv je on. “Esperanto nema iza sebe ni ekonomsku, ni vojnu, ni političku silu, koja bi ga podržala da ostvari svoje plemenite ciljeve. Svojevremeno je Rimska imperija nametnula latinski kao lingva franka (lingua franca) svog vremena, koji je to ostao u katoličkoj grani hrišćanskih crkava podređenoj rimskom papi. Danas tu ulogu u celom svetu ima engleski zahvaljujući ekonomskoj moći i političkom uticaju zemalja engleskog govornog područja, prvenstveno SAD, potisnuvši francuski iz diplomatije i nemački iz oblasti tehničkih nauka. Jedina sila koja održava esperanto u životu i podržava njegov dalji razvoj je njegova unutrašnja idejna i lingvistička snaga: on se relativno lako uči, pripada svima podjednako i nikome posebno, omogućava ravnopravno sporazumevanje među govornicima različitih jezika bez urođene nadmoći jedne govorne zajednice nad drugima, i zastupa ideje mira, prijateljstva i ravnopravne saradnje među svim narodima sveta, bez pretenzija da zameni ili potisne bilo koji nacionalni jezik”.

Dankan Čarters

Našim sagovornicima smo postavili i nešto kompleksnije pitanje:

Zašto se govori da je esperanto mnogo lakši za učenje od drugih jezika i koje su mu osnovne karakteristike sa stanovišta gramatike, lingvistike, sintakse itd.?

“Esperanto je”, kažu oni, “lakši za učenje zbog fonetskog pisma (svaki glas ima svoje slovo i svako slovo se uvek isto čita), aglutinativnog sistema gradnje reči i racionalizovanog sistema gramatičkih pravila. 

Esperanto je objavljen brošurom od 42 strane pod naslovom "Međunarodni jezik", koju je lekar, tvorac esperanta Lazar Ludvig Zamenhof potpisao pseudonimom Dr Esperanto (esperanto = onaj koji se nada). Popularan naziv knjige je "Prva knjiga ("La Unua Libro"). Prvo izdanje izašlo na ruskom jeziku u Varšavi, 26. jula 1887. godine. To je bio prvi udžbenik esperanta sa osnovnim esperantsko-ruskim rečnikom. Ubrzo su štampana izdanja na drugim evropskim jezicima. 

U predgovoru Prve knjige Zamenhof ističe: 

"Uredio sam potpuno rastavljanje pojmova u samostalne reči tako da se čitav jezik, umesto reči u određenim gramatičkim oblicima, sastoji iz nepromenljivih reči... A različiti gramatički oblici, uzajamni odnosi među rečima itd. se izražavaju spajanjem nepromenljivih reči". 

U stvari, "nepromenljiva reč" po Zamenhofu je morfema, najmanja jezička jedinica koja ima formu, funkciju, leksičko i/ili gramatičko značenje. Složene reči i razni gramatički oblici se dobijaju aglutinacijom (slepljivanjem) nepromenljivih morfema, a njihovo značenje se izvodi iz značenja spojenih morfema. Time se značajno smanjuje fond reči koje treba naučiti da bi se ovladalo esperantom, čime se značajno olakšava njegovo učenje”.

“Esperanto se", nastavlja jedan od naših sagovornika, “kao i svaki drugi živi jezik, stalno razvija i obogaćuje novim rečima. Pri pojavi nekog novog pojma, ako za njega postoji međunarodni termin, koji se koristi u većem broju nacionalnih jezika, onda se taj termin, prilagođen ortografiji i morfologiji esperanta, može prihvatiti kao nova reč u esperantskom rečniku. Drugi način stvaranja termina za nove pojmove su složenice -  kombinacija morfema iz postojeće leksičke građe esperanta”.

“Na primer”, objašnjava Nedeljka Ložajić, “s pojavom interneta i veba, pojavio se i pojam link (poveznica između dva hiperdokumenta na vebu). Pošto je taj termin preuzet iz engleskog jezika u druge jezike sveta, postao je međunarodna reč koja bi se mogla preuzeti u esperanto kao linko (link - nova morfema koja označava povezivanje; o - gramatička morfema koja označava imenice). Međutim linko već ima drugo značenje u esperantu - ris (životinja) pa je stvoren novi termin ligilo, lig-il-o: 

lig - glagolska morfema koja znači vezati, povezati 

il - imenička morfema, sufiks, koji znači sredstvo 

o - gramatička morfema koja označava imenice. 

Gramatika esperanta je svedena na nužnu meru pravila i principa. Recimo, sve imenice i pridevi imaju isti nastavak (gramatičku morfemu)  za množinu i na isti način se menjaju po padežima (samo nominativ i akuzativ), bez različitih deklinacija po grupama imenica. Svi glagoli se menjaju po istoj konjugciji sa, recimo, samo jednim nastavkom (gramatičkom morfemom) as za sadašnje vreme u svim licima jednine i množine, is za prošlo vreme, os za buduće, us za pogodbeni način itd. Na primer: 

Mi sidas - Sedim 

Ŝi sidas - Ona sedi 

Ni sidas - Sedimo 

Vi forvojaĝos - Otputovaćete 

Li venos - On će doći 

Mi skribis - Pisao sam

Ili revenis - Vratili su se”.

“Sintaksa esperanta omogućava”, zaključuje Nedeljka Ložajić, “relativno slobodan red reči u rečenici, sa uobičajenom strukturom subjekat - predikat - objekat (SPO), ali su podjednako dopuštene i strukture SOP, PSO, POS, OSP, OPS”.

S obzirom da esperanto nije veštački, kako neupućeni tvrde, već planski jezik, pitali smo Jovana Zarkovića, kakva mu je upotrebna
vrednost u književnosti, muzici i sl?

“Esperanto je planski jezik po nastanku, tj. planski je stvorena njegova osnova, na kojoj se on dalje razvija i funkcioniše kao živi jezik koji ima svoju govornu zajednicu i svoju kulturu. Inicirajući međunarodni jezik esperanto, Zamenhof je inicirao i njegovu književnost, pišući originalne prozne tekstove i stihove na esperantu, prevode značajnih dela svetske književnosti, kao što su "Stari zavet", "Hamlet", "Revizor" od Gogolja i dr. Danas esperanto ima bogatu riznicu originalne i prevodne književnosti, sa najvrednijim dometima u obliku novele, eseja i lirske poezije. Esperanski pesnik William Auld je 1999. godine bio nominovan za Nobelovu nagradu, o čemu je pisao i Gardian (https://www.theguardian.com/news/2006/sep/19/obituaries.readersobituaries). 

Muzički tekstovi na esperantu su najzastupljeniji u popularnoj muzici, bilo kao prevodi hitova sa svetske muzičke scene, bilo kao originalna ostvarenja umetnika esperantista”.

Jovan Zarković (prvi sa leve strane)

Kako pored jezika, važnu ulogu igra i esperantizam kao društvena pojava, zanimalo nas je u čemu se sastoji? Na ovo pitanje nam je precizan odgovor dao Lorijan Popi, diplomirani pravnik iz Vršca, zadužen da rukovodi sekcijom za informisanje.

“Prema Deklaraciji o suštini esperantizma (popularni naziv Bulonjska deklaracija, engleski tekst Deklaracije je dostupan na ovom linku), koja je usvojena na prvom univerzalnom kongresu esperanta u Bulonju-na-moru, Francuska, 1905), esperantizam je nastojanje da se u celom svetu raširi upotreba neutralnog jezika, kakav je esperanto, kako bi se pripadnicima raznih nacija omogućilo da se međusobno razumeju, da se sukobi u višejezičkim sredinama mirno rešavaju i da se na njemu objavljuju dela koja su značajna za sve narode”.

Profesorku informatike, Aranku Laslo, zamolili smo da ukratko kaže postoje li istraživanja koja dokazuju da osobe koje prvobitno nauče esperanto, kasnije mnogo lakše uče bilo koji strani jezik u odnosu na one koje prethodno nisu znale Esperanto? Da li je to tačno i kako se objašnjava?

“U stvari”, odgovara ona, “poznavanje bilo kog stranog jezika olakšava učenje narednog stranog jezika. Esperanto u tome može da bude posebno delotvoran jer se relativno brzo uči pa brzo daje i pozitivan efekat i ohrabrenje pri učenju drugih stranih jezika. 

Italijanska esperantiskinja, univerzitetski nastavnik Alessandra Madella je na 288 stranica knjige "Esperanto: lak za učenje i pomoć pri učenju drugih jezika", objavljene 2023. godine, prikazala veliki broj eksperimenata koji su imali za cilj da pokažu brzinu učenja esperanta i kako znanje esperanta olakšava učenje drugih jezika”.

Aranka Laslo

Možda najveći teret u organizacionom smislu, na ovom kongresu ponela je magistar psihologije, već pominjana Nedeljka Ložajić koju smo zamolili da nam približi koliko je srpska književnost zastupljena na esperantu?

“Značajno”, kaže Ložajić i biranim rečima, argumentovano nastavlja: “Prvi zapaženiji prevodi iz srpske književnosti na esperanto pojavljuju se posle Drugog svetskog rata. "Sumnjivo lice" (Suspektinda Persono") B. Nušića u prevodu Antonija Sekelja objavljeno je 1957, zatim i prevodi Nušićevih komedija "Analfabeta" ("Analfabeto") i "Dugme" ("Butono"). Knjiga "Tri satire" ("Tri Satiroj") sa esperantskim prevodima Domanovića, Milčinskog i Ćopića štampana je 1959. godine. Izabrane "Ljubavne i rodoljubive pesme" ("Kantoj de l´ Amo kaj de l´Patriotismo") u prevodu Boriše Milićevića objavljene su 1965. godine, a "Gorski vijenac" ("La Montara Krono") u prevodu Svetislava Petrovića je štampan 1972. godine. Nadalje su prevodi iz srpske književnosti objavljivani kao knjige ili u jugoslovenskim esperantskim časopisima "La Suda Stelo" ("Južna zvezda") i "La Progreso" ("Napredak"), kao i u međunarodnim esperantskim revijama. Među najznačajnijima su svakako:
"Antologija srpske usmene književnosti" ("Antologio de la serba parola literaturo", 1991. godina, 346 strana), koja sadrži narodne pripovetke, bajke i šaljive priče, narodne lirske i narodne junačke pesme, poslovice i zagonetke u prevodu šest prevodilaca
"Antologija srpske poezije (1200 - 2000)" ("Antologio de la serba poezio (1200 - 2000)", 1998. godina, 500 strana), sa prevodima od 25 prevodilaca
Ivo Andrić: "Na Drini ćuprija" ("La ponto super Drino"), tradukis Antonije Sekelj (2018. godina)
Prevodilačka aktivnost je pojačana osnivanjem Prevodilačke sekcije Udruženja esperantista Srbije pa je 2023. objavljen prevod romana "Srpsko srce Johanovo" ("Serba koro de Johano", prevodioci: Jovan Zarković, Živanko Novakov). U pripremi su prevodi knjiga "Prolom" Branka Ćopića, "Seobe" Miloša Crnjanskog, "Ljudi govore" Rastka Petrovića i drugih.

Na našu zainteresovanost koliko jezika je korišćeno kako bi esperanto bio ono što je danas, Radojica Petrović je jasan:

“Zamenhof je govorio ili poznavao veći broj jezika: ruski, poljski, hebrejski, jidiš, nemački, latinski, starogrčki, francuski, engleski ... Svakako su svi ti jezici imali uticaj na gramatičku strukturu, leksiku i semantiku esperanta.
Prema analizi Kloda Pirona (Claude Piron: Esperanto, a western language?), esperanto posmatran spolja deluje kao "zapadnjački" jezik, pre svega po svojoj fonetici i leksici. U drugim izvorima se esperanto karakteriše kao evro-centričan, srodan indo-evropskim jezicima. Većina njegovih osnovnih reči (morfema) potiče iz romanskih, jezika, veliki broj iz germanskih, manje iz slovenskih i drugih jezika, a neke su nastale prilagođavanjem sličnih oblika sa istim ili sličnim značenjem u raznim grupama jezika. Na primer, esperantski glagol tondri (grmeti) ima poreklo u francuskom tonner, italijanskom tuonare, nemačkom donnern i engleskom thunder. U esperanto su ušle i neke reči iz drugih jezika, recimo japanskog: ikebano, gejŝo, hajko, origamio, karaokeo, koje su već postale međunarodne jer se koriste u velikom broju drugih jezika.
Više detalja o leksici i etimologiji esperanta se može naći u članku Esperanto etymology na Vikipediji.
Nasuprot dominantno spoljašnjem utisku o esperantu kao evropskom jeziku, Piron u citiranoj analizi konstatuje da je esperanto po svojoj unutrašnjoj strukturi i načinu funkcionisanja, po načinu tvorbe složenih reči, bliži neindoevropskim jezicima, da su njegove morfeme po prirodi bliže izolativnim jezicima poput kineskog i vijetnamskog.”

Na kraju su naši srdačni domaćini istakli po čemu se esperanto suštinski razlikuje od evropskih jezika i šta ga približava mnogim neindoevropskim jezicima. Rekli su da je to način tvorbe reči - aglutinacija, - gde složenice nastaju "slepljivanjem, kombinovanjem morfema koje u bilo kojoj izvedenoj reči (složenici) zadržavaju isti oblik i isto značenje.

“Pored esperanta, aglutinativni jezici su, recimo: japanski, korejski, ugro-finski jezici, turski, dravidski jezici, sumerski, klingonski (planski jezik) i mnogi drugi”.