KUNDERA PRIVLAČI U BRNO LJUDE IZ CELOG SVETA

Biblioteka Milana Kundere već je godinu dana u sastavu Moravske biblioteke u Brnu. Ovaj velikan francuske i svetske kniževnosti (1929-2023), češkog porekla (o kome je za srpske i hrvatske novine često pisao potpisnik ovog teksta) izaziva i dalje interesovanje u svojoj domovini i svetu. 

Naravno, ne samo Česi i Francuzi, nego i mnogi Kinezi, Islanđani, Austrijanci, Amerikanci, Rusi... posećuju svakodnevno, u sve većem broju, Biblioteku pisca Milana Kundere (1. april 1929. Brno - 11. jul 2023. Pariz). Ta "biblioteka u biblioteci", izaziva veliko zanimanje koje se nikako ne smanjuje. Posetilaca je sve više, sve više se o Kunderi govori... Dolazi se kao u nekoj vrsti hodočašća. (Moravska, za one koji ne znaju, to je neka vrsta istorijske Češke, jugoistočna pokrajina sa glavnim gradom Brnom)

Nekoliko desetina hiljada ljudi su već posetili Kunderinu biblioteku, svaki dan ih je sve više. A I, kako vreme prolazi, ovaj pisac je sve više čitan. Već nekoliko generacija čita i formira svoj pogled na svet na njegovim knjigama. Emigracija Kundere u Pariz, tzv Grad svetlosti,  samo je olakšala i ubrzala njegov prodor u svetski književni vrh. Godine u Parizu udaljile su ga, u izvesnoj meri, od njegove otadžbine. U "Gradu svetlosti" počeli su da ga kategorišu kao "francuski pisac češkog porekla". No, ima nekoliko svedoka koji tvrde da su ga viđali u Pragu kako inkognito, s lažnom bradom tumara po ulicama... Tako nešto, inače, liči na njega i na junake u njegovim romanima.

Kundera i dalje privlači ne samo Čehe i Francuze, nego i Islanđane, Ruse, Kineze... Moravska biblioteka pregovara sa suprugom Kundere Vjerom i njenim pravnicima o tome šta i kako od stvari, knjiga, beleški... svega što je ostalo, približiti posetiocima. I u tome naći meru između njega kao češkog pisca i "francuskog pisca češkog porekla", kako su ga prisvajali u Parizu. Više puta je otvoreno govorio loše o Nobelovoj nagradi što je, kako se tvrdi, uticalo da ne dobije ovu nagradu.

"Tu je predivna korespondoncija s Milošem Kopeckim (poznati glumac-intelektualac), sa svetski slavnim režiserom Fransoa Trifoom (Francois Truffaut) koji je hteo da snimi film na osnovu jednog njegovog romana ali ga je Kundera odbio. To je avantura kada, na primer, nastojimo da utvrdimo šta to u ovom autoru privlači celi svet. Na primer, u Španiji je izašao roman ´Šala´ u čak 53 izdanja, kupuju ga mladi i stari, sredovečni, muškarci, žene...", priča literarni istoričar Tomaš Kubiček.  

Biblioteka Milana Kundere je povodom njegovih 95, za malo nedoživljenih godina, koji po tiražu knjiga u celom svetu prevazilazi Harija Potera (Harry Potter) i Džoan Roling (Joanne Rolling), pripremila je programe izučavanja njegovih knjiga u srednjim školama. Malo "jači", odnosno teži programi su pripremljeni za fakultete.

Tu se možda mogu naći odgovori na pitanje odakle potiče takvo interesovanje za Kunderu u Kini, gde su se najpre širile piratske kopije knjiga sve dok nije došlo legalizovano izdanje.

Biblioteka Milana Kundere sadrži oko 3.000 autorskih publikacija i arhivu kritika ili autorove korespondencije. Od njenog osnivanja lane, 1. aprila, tj na rođendan Kundere, posetilo je oko 45.000 ljudi iz celog sveta.