Pozdrav Brani

Ovog meseca navršilo se 10 godina od smrti Branislava Brane Crnčevića: Pisac, aforističar, novinar i političar koji je ostavio nezaboravni trag u srpskoj kulturi. Po Borislavu Mihajloviću Mihizu, u drugoj polovini prošlog veka imali smo jedva četvoricu satiričara: Duško Radović, Vlada Bulatović Vib, Brana Crnčević i Matija Bećković.

Prenosimo tekst o Brani Crnčeviću iz 2018. godine, Gorana Kozića.

„Бранислав Црнчевић био је други најдужи аплауз на нашим страначким скуповима. Волели су га обични људи, а необични не и смишљли му етикете. Луцидан и циничан лако је са њима излазио на крај. А како му је било са собом, то је он знао.

Синовац из „Дуге“ нас је хипнотисао. Писао је тако како бисмо ми хтели... када бисмо умели. А он је умео. Био је генијалан зато што је писао и песме за децу, и бајке за одрасле.

Познавали смо се али, на жалост, далеко од тога да могу да кажем да смо били пријатељи или другови. У кафани сам седео са стране, гледао га и слушао како бриљира у свом природном елементу. Владао је столом као што је владао писаљком. И једно и друго му је пристајало.

Да може да нас чује, рекао би: `Повремено ми доказују да сам бивши антикомуниста и дисидент који се приклонио Слободану Милошевићу, а то значи да су и мој антикомунизам и дисиденство сумњивог порекла. Зато би ме, кажу, ваљало лустрирати и кастрирати. То је неправедно. Тим пре што се лустрирањем и кастрирањем најжешће баве кастрирани лустратори.

Кастрирани су негде у свету, а лустрацијом се баве овде, по Србији...

Сви људи имају два пара „белих бубрега“ – оне међу ногама и оне у глави. Послушним Србима одрезали су важнији пар, онај у глави. Наклоњен сам оним књижевним критичарима и оним политичарима који су сачували оба апарата, први за размножавање и други за слободно мишљење. Поздрављам их, ако их има, ма где били`.“

I, na kraju, još bar neki od Braninih blistavih aforizama: 

"Najviše lažu oni koji znaju istinu".

"Uvek bih mogao da se borim za neku veliku stvar, ili za dve - tri manje".

"Čoveka je lako naterati da govori ono što ne misli, ali niko ga ne može naterati da misli ono što govori".