Austrijski mediji: U Štajerskoj himna razdora truje odnose Austrije i Slovenije
Nesuglasice oko tradicionalne austrijske pesme ponovo je podstakla tenzije oko Donje Štajerske, između Austrije i njenog suseda Slovenije - prenosi pariski Kurie enternasional
(ilustracija, “Farmstay&Glamping”, Visočnik, smeštaj za seoski turizam, Donja Štajerska)
Austrijska štampa se vraća pitanju kontroverze oko tradicionalne austrijske pesme koja je ponovo je podstakla tenzije oko Donje Štajerske, između Austrije i Slovenije što mnogo govori o identitetskim napetostima koje se šire u regionu - prenosi pariski Kurie enternasional u pregledu međunarodne štampe:
Čuje se „zvuk neslaganja oko štajerske himne“, najavljuje bečki Kurir.
U ovom regionu južne Austrije, regionalna vlada, sastavljena od Slobodarske partije Austrije (FPO, ekstremna desnica) i Austrijske narodne partije (OVP, hrišćanska desnica), predložila je da se u ustav „landa“ unese pesma koja datira iz 19. veka, „Dachsteinlied“ i time je navukla gnev susedne Slovenije.
Mapa Štajerske podeljene između Austrije i Slovenije i nazvane Gornja (austrijski deo, crvenom bojom) i Donja (slovenački deo, braon bojom) Štajerska. Štajerska (takođe i Donja Štajerska; sloven. Štájerska/Spódnja Štájerska/Slovenska Štájerska) deo je istorijske pokrajine Štajerske, a danas je neslužbena pokrajina u severoistočnoj Sloveniji. U jugoistočnoj Austriji nalazi se savezna pokrajina Štajerska koja se još naziva i Gornjom Štajerskom, Аутор: Plp - http://sl.wikipedia.org/wiki/Slika:Pokrajine_spodnja_stajerska.png, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=24189606
U srcu diplomatskog spora je tekst himne.
„U prvom stihu u pesmi se pominju izrazi kao što je Štajerska zemlja, koja od 1919. ni zvanično nije pripadala austrijskoj oblasti Štajerska“, objašnjava bečki list. (Štajerska je bila deo habzburških naslednih zemalja, dok posle Prvog svetskog rata nije podeljena između Austrije i tadašnje Kraljevine SHS - https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_(%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 prim. red.). Posebno se pominju, dodaje Kurir, „zemlja Slovena u koritu Save“ i „zemlja vinograda u dolini Drave“, dve teritorije koje se nalaze na teritoriji Donje Štajerske, pod nazivom „Štajerska“ na slovenačkom jeziku i u sastavu države Slovenije.
„Štajerska je u sastavu Slovenije od 1991. godine (kada je ta država nastala secesijom od Jugoslavije – prim.red.) i zemlja je iritirano reagovala na unošenje ove himne u državni ustav“ (Austrije, prim. red.), dodaje bečki list Kurir.
„Debata (oko Dachsteinlieda) nije ništa novo“, navodi Klajne cajtung (https://www.kleinezeitung.at/steiermark/landespolitik/landtagswahl/19251306/landeshymne-in-verfassung-slowenien-warnt-steiermark).
Već 2004. godine, kada je Slovenija ušla u EU, bilo je razgovora o tome da li treba promeniti himnu. U to vreme, austrijskoj strani je predloženo da promeni stih koji aludira na slovenačku teritoriju. Međutim, konačno je odlučeno da se tekst pesme ostavi onakav kakav je bio, u ime poštovanja austrijskih tradicija.
Za bečki Kurir, „ova nova kontroverza oko Dachsteinlieda u Štajerskoj postavlja goruće pitanje: šta učiniti sa tekstovima koji su sami po sebi opterećeni istorijom?“ Ovaj centristički orijentisan bečki dnevnik podseća da se nekoliko tradicionalnih austrijskih pesama smatra problematičnim: bilo zato što su napisane pod austrofašističkim režimom i hvale „zajednicu nemačkog naroda“, kao što to čini tirolska himna; bilo zato što je njihov kompozitor bio član NSDAP-a - nacističke partije, kao u slučaju Burgenlandske partije.
„Druge zemlje sebi postavljaju ista pitanja“, kaže Klajne cajtung. To je slučaj u Francuskoj, gde je revolucionarni duh 1789. godine „krvavo hvaljen“, ili u Italiji, gde se peva „Orao Austrije/ Već je izgubio perje/ Napio se krvi Italije/Poljske krvi“.
