Zapadni mediji o ruskoj vakcini: „Putin objavio drugi hladni rat?“

Čitajući svetsku štampu stiče se utisak da je ruski predsednik objavio novi hladni rat Zapadu kada je obznanio da je njegova zemlja proizvela vakcinu protiv korona-virusa.

Političke i geopolitičke kritike i analize sustižu jedna drugu. Kao da je neka vrsta zabune nastala – političari se izjašnjavaju o zdravstvenim sadržajima, a zdravstveni stručnjaci analiziraju lik i delo predsednika Putina, dok medijski komentatori hrabro mešaju zdravstveni i politički aspekt stvari.

Opasna vakcina?

Ruska vakcina je opasnost za Ruse i za svet – smatra komentator francuskog dnevnika Le Figaro.

“Puštajući na tržište vakcinu, pre nego što je ona prošla sve potrebne faze testova, Putin izlaže svoje stanovništvo proizvodu za koji bi moglo da se ispostavi ne samo da nije delotvoran već i da je opasan. Uz to, Putin preuzima odgovornost da probudi lažne nade u čitavom svetu. U nedostatku uverljivih naučnih dokaza, Putinov nastup se svodi na činjenicu da je njegova ćerka dobila vakcinu i da se oseća dobro. To je detalj koji nema istu težinu kao ozbiljne kliničke probe koje traju mesecima sa stotinama dobrovoljaca… Putinu bi bolje bilo da se seti da je Sputnjik (satelit sa istim imenom kao vakcina) doneo Moskvi prvu pobedu u trci za osvajanjem svemira, koju su Sovjeti izgubili i nisu nikada nogom kročili na Mesec”, piše Le Figaro.

U tematskom bloku ovog pariskog lista, posvećenom vakcini protiv korona-virusa, saznajemo da je Svetska zdravstvena organizacija registrovala više od 140 projekata istraživanja vakcine protiv koronavirusa.

“Od toga 28 njih je u fazi kliničkih proba i već su počeli da regrutuju dobrovoljce za treću fazu. To je ista ona faza, koju sada najavljuju ruske vlasti, kada govore da predstoji vakcinacija medicinskog osoblja“, rekla je Marie-Paule Kieny, ekspert za vakcine i direktorka za istraživanja u Inserm - francuskoj državnoj agenciji za medicinska istraživanja.  

Među njima su američko start-up preduzeće Moderna, britanski univerzitet Oksford sa AstraZenecan, nemački BioNTech vezan za Pfizer (USA) i tri kineske grupe: Sinovac, Biološki institut iz Vuhana i iz Pekinga.

 „Da bi treća faza mogla da funkcioniše potrebno je da virus bude raširen među stanovništvom“, objašnjava Camille Locht, direktor u Institutu Paster u Lilu. Potrebno je testirati veliki broj ljudi koji su potencijalno u situaciji da budu kontaminirani. Zato se većina vakcina trenutno testira u zemljama kao Brazil, SAD i Južna Afrika.

Razna istraživanjai istražicači

Reč je o različitim tipovima vakcina.

Ekipa Oksforda odlučila je da upotrebi adenovirus šimpanze, modifikujući ga kako bi on transportovao Sars-CoV-2 sa nadom da će doći do imunizacije organizma. Časopis The Lancet  objavo je 20. jula pozitivne rezultate.

Tri kineske laboratorije upotrebljavaju klasičnu  tehnologiju koja podrazumeva unošenje dezaktiviranog virusa Sars-Cov-2. Proces proizvodnje je vrlo složen ali je njegova prednost što nam je već poznat.

Američke firme Moderna i alijansa BioNTech-Pfizer razvili su metodu koja se do sada nije koristila. To su takozvane vakcine ARN koje mogu bez nosećeg virusa i omogućvaju brži razvoj vakcine.

Kao i Oksford, ruski projekt iz Instituta Nikolaja Gamaleja iz Moskve, koji je Vladimir Putin predstavio ovih dana, upotrebljava adenovirus. 

Dokle su stigli Rusi?

U međunarodnim registrima, zvanično je upisano da su ruske probe tek u prvoj fazi. Le Figaro citira Camille Locht koja ocenjuje da je ruska vakcina možda stigla i u drugu fazu ali da je najava Vladimira Pütina da je vakcina spremna „u najboljem slučaju zabuna, a u najgorem manipulacija“.

„(Ruska vakcina) je prošla kroz prvu fazu ispitivanja na životinjama koja omogućava da se potvrdi bezbednost vakcine. Takođe (ruski naučnici) prošli su kroz fazu ispitivanja na ljudima koja pokazuje da li vakcina izaziva odgovor imuniteta. Nedostaje im, međutom, treća faza“, kaže Marie-Paule Kieny. Ona je naglasila da je treća etapa neophodna kako bi se pokazalo da je vakcina efikasna za ljudsku upotrebu i da ta treća etapa počinje tek ove nedelje.

„Ovo nije prvi put da Rusija upotrebljava ovakvu strategioju najave. Već je slično učinila u slučaju vakcine protiv ebole“, kaže ova francuska naučnica i ocenjuje u stilu političkog komentatora:

„Reč je ovde o reklami, o pitanju nacionalnog ponosa. To ipak ne znači da nisu u trci (za pronalaženje vakcine).“

Ni ime ne valja?

Svi francuski mediji prenose izjavu francuskog ministra zdravlja Olivie Verana:

„Francuska i Evropljani očekuju da velike laboratorije pronadju vakcinu“. Veran je stavio do znanja da nema poverenja u rusku vakcinu.

Isto je, uostalom, rekao nemački ministar zdravlja javno izrazivši sumnje u „kvalitet, efikasnost i bezbednost“ ruske vakcine.

Komentar talijanske La Repubblica takođe dolazi iz političkog registra. Već samo ime vakcine (Sputnik) govori mnogo – smatra autor uvodnika.

“Osećamo kao da smo se vratili u šezdesete godine, u vreme Sovjetskog saveza”, piše on. “U to vreme 4. oktobra 1957. on je bio oličenje osvajanja kosmosa. Sada, 11. avgusta 2020. on je oličenje otkrića vakcine protiv korona-virusa. U suštini cilj ostaje isti: pobediti Zapad, Evropu i SAD (takođe i Kinu u slučaju virusa) i afirmisati nadmoć Putinove Rusije koja je reinkarnacija SSSR-a“.

Zaključak analize dnevnika La Repubblica:

“Vakcina protiv korona-virusa je poprište drugog hladnog rata u kome, kako se verovalo, glavne uloge pripadaju Trampu i Si (Djipingu). Ne potcenjujte nikada Putina, tu staru lisicu, obučenu u KGB-u i prekaljenu u vreme mutnih godina Jeljcinove epohe“.

Belgijski dnevnik na flamanskom jeziku De Tijd u nešto umerenijem tonu konstatuje da pronalazak vakcine može da poveća popularnost jednom predsedniku, ali da to ne vredi samo za Putina već i za sve druge političke lidere kao što su Tramp i kineski predsednik Si Djiping.

„Cilj borbe protiv pandemije ne treba da budu geopolitičke ambicije ili želja za vlašću već savladavanje zdravstvene opasnosti u celom svetu. Ako je neka vakcina efikasna, nije važno odakle potiče. Sve što je važno to je da ta vakcina bude dostupna i delotvorna“.

Nauka, uticaj i novac

Povodom svih ovih analiza ruska agencija Ria Novosti izveštava da je zapadna arogancija dobila udarac. 

„Rusija je počela da se bavi pitanjem (vakcine) nešto kasnije – posle Kine, SAD i Velike Britanije. To što ih je sve pretekla, protivno svim očekivanjima, zadaje bol našim zapadnim partnerima… Prvo zato jer to dostignuće demantuje progresističke ideje. Zapravo je nepojamno da Rusija, ta primitivna i autoritarna država, pretekne Zapad u izuzetno složenom naučno-tehnološkom domenu… Drugo, geopolitički uticaj Zapada je ugrožen. Ukoliko Rusija može od sada da sarađuje sa drugim zemljama po pitanju vakcina – u njima može da ojača njen uticaj, a to je nezamislivo. Treće, tu je i novac.“

Ovo  „treće“  iz izveštaja Ria Novosti, možda je i prvo. Nameće se pitanje šta će biti ako se ispostavi da je ruska vakcina stvarno efikasna?

Do sada je „velika petorka“ džinova farmaceutske industrije bila sigurna da će u svakom slučaju biti „dobitnik“ u trci za vakcinom, čak i ukoliko bi neka manja farmaceutska laboratorija  pronašla vakcinu. Nju bi prosto progutale velike grupe otkupivši je, kako se to obično dešava u sličnim situacijama. Profit od vakcine na kraju bi tako završio u džepovima akcionara velikih grupa – kako je nedavno objasnio Patrick Biecheler, ekspert za farmaceutsku industriju, rekao je u intervjuu za francuski radio Europe1.

Nameće se pitanje da li bi ruska vakcina mogla da ugrozi ekskluzivno pravo zapadnih farmaceutskih džinova da izvlače dobit od otkrića i zarađuju kolosalne sume? Na prvi pogled deluje da bi moćne farmaceutske industrijske grupe koje istražuju vakcinu protiv korona virusa mogle da izgube novac ukoliko ih Rusija ili Kina preteknu sa vakcinama.

Moskva i Peking se zalažu za to da vakcine budu „opšte dobro čovečanstva“, a ne roba kojom se reaguje i stvara profit… Uostalom i Svetska zdravstvena organizacija i Francuska i Nemačka izjasnile su se za to da vakcine postanu “opšte dobro”.

Stvari su, međutim, tako ustrojene da farmecutske grupe nikako ne mogu da izgube novac – mogu samo da zarade manje nego što su projektovale.

Na snazi je, naime, sistem po kome građani plaćaju prvi put za lek ili vakcinu tako što se od njihovog novca finansiraju subvencije privatnim farmaceutskim grupama za naučno istraživanje. Drugi put građani plaćaju kada vlasnik patenta, od svake vakcinacije, dobija isplatu od javnog zdravstvenog osiguranja.

Državne laboratorije i istraživački instituti prinuđeni su da traže od privatnih grupa da ih finansiraju. Tako privatne farmaceutske grupe kao Sanofi, daju novac državnim institutima i bolnicama kako bi ovi sprovodili istraživanja pod njihovim nadzorom. Od rezultata tih istraživanja profit izvlače naravno samo privatne grupe. To je postalo normalno, iako je reč o parazitiranju privatnog sektora nad javnim i zapravo izvlačenju novca građana iz javnog sektora u privatne firme.

Ovaj sistem tako je dobro „uvezan“ da je malo verovatno da čak i svetski uspeh vakcine Sputnik tu nešto može da promeni u odnosu snaga.