Italija se pita: gde je evro-solidarnost?

Italija je bila razočarana reagovanjima nekoliko svojih najbližih evropskih saveznika i pita se, u krizi oko epidemije koronavirusa, gde je evro-solidarnost, piše u svom novom broju londonski Fajnenšel tajms (FT - The Financial Times).

"U vreme kada su italijanski lekari morali izdvajati na stranu pacijente koji neće preživeti, italijanske zdravstvene vlasti molile su prijatelje i saveznike svoje zemlje za hitne isporuke neophodnog zdravstvenog materijala. U četvrtak je pomoć stigla – ali iz Šangaja. Avion Čajna Istern (China Eastern) dopremio je u Italiju tim kineskih lekara i 31 tonu materijala, među kojima su bili i najtraženiji respiratori".

Bez podrške evropskih prijatelja

Ovaj kineski gest je, prema FT-u pojačao utisak da Evropa nedovoljno podržava Italiju. Taj utisak je pojačao i komunkacioni kiks šefice Evropske centralne banke (ECB) Kristine Lagard (Christine Lagarde) koja je, istina  u kontekstu koji nema veze s koronavirusom, naznačila da njen zadatak nije da Italiju drži u evro-zoni.

Kada je Italija tražila, u okviru specijalnog evropskog kriznog mehanizma, hitne isporuke zdravstvenog materijala - nijedna zemlja EU nije odgovorila. Nemačka se bojala da ga neće imati dovoljno ni za sebe, i odmah je zabranila izvoz zaštitnih maski i drugih zaštitnih sredstava. Kompanija 3M je Rimu saopštila da zbog nemačkih restrikcija ne može snabdevati ovim materjalom i Italiju. Berlin je nešto kasnije ove mere povukao ili ublažio ali je onda Austrija zatvorila granice ljudima koji dolaze iz Italije jer nisu mogli dokazati da nisu zaraženi.

Ovo izostajanje podrške, ukazuje FT, u Italiji je izazvalo utisak da su je evropski prijatelji napustili. U ovoj zemlji, inače, već oko deset godina jača osećaj da evro-zoni nedostaje kolekativna solidarnost i to u vreme kada je Italija najviše suočena s prilivom migranata iz Afrike i Bliskog Istoka. A to je i dovelo do jačanja evroskeptičkih nacionalista kakav je, na primer, radikal Mateo (Matteo) Salvini...

„Šamari umesto pomoći“

Kada je ove nedelje ogorčenje Rima kulminiralo, predsednica EK Ursula fon Der Lejen (Leyen) je nastojala da uveri Italijane da je EU na njihovoj strani. Obećala je fleksibilnost kada se radi o pravilima unije o deficitu budžeta u evro-zoni i investicioni fond od 25 milijardi evra za borbu protiv korona-krize. Ali, onda je usledila i izjava šefice ECB da nije njen zadatak da snižava razlike između desetogodišnjih državnih obveznica italijanske i nemačke vlade (koje su, pre svega, pokazatelji državnog duga) pa je potom Milanska berza pala za 17 posto što je najveći pad u njenoj istoriji.

"Italiji je trebala pomoć, a dobila je šamare", izjavio je šef stranke Liga, pomenuti Salvini. "Godine 2012. u tadašnjoj ekonomskoj krizi, tadašnji šef ECB, Italijan, Mario Dragi (Draghi) potegao je najjače oružje da zaustavi krizu", komentarisala je šefica desničarske formacije Braća Italije Djorđia (Giorgia) Meloni. "A danas Francuskinja Lagard koristi bumerang i svojom nadrealističkom izjavom izaziva kolaps berze", dodala je Meloni.

U to se uključio ubrzo i italijanski predsednik Serđo Matarela (Sergo Matarella) i rekao da je "zemlja u krizi očekivala inicijativu i solidarnost, a ne podmetanje noge". 

ECB je, ipak, dan kasnije, ali možda već prekasno, istakla da je "spremna da učini više". U svakom slučaju, jasno je da se u „korona krizu“ umešala i krhka ekonomska situacija Italije što će sigurno iziskivati i finansijske injekcije Evropske centralne banke.