Kako EU prodaje prehrambeni suverenitet država članica: francuski poljoprivrednici protestuju protiv bescarinske trgovine sa Latinskom Amerikom

Francuski poljoprivrednici su širom zemlje ponovo počeli da protestuju protiv sporazuma o bescarinskoj trgovini sa zemljama Merkosura (Argentina, Brazil, Urugvaj, Paragvaj i Bolivija) koji Evropska komisija, uz podršku nekoliko zemalja poput Nemačke i Španije, namerava da potpiše do kraja godine.

U Francuskoj postoji neubičajeno jedinstvo svih političkih partija protiv ovog sporazuma koji bi ugrozio opstanak na hiljade poljoprivrednih gazdinstava, naročito povrtara i stočara.

U zemlji, kao što je Francuska, u kojoj je prehrambena kultura u središtu društvenog života, svi se slažu da je nedopustivo da na francusko tržište stigne jeftino povrće i meso uzgajano uz upotrebu pesticida, uključujući i one zabranjene u EU.

Protiv nelojalne konkurencije

Ni godinu dana nije prošlo od velikih protesta poljoprivrednika širom EU koji su se privremeno umirili sa maglovitim obećanjima predsednika Makrona da će, navodno, Francuska tražiti uvođenje dodatnih “ogledalo-klauzula“ kojima se garantuje da se neće uvoziti  proizvodi tretirani pesticidima zabranjenim u EU. Od tada do danas, međutim, ništa posebno se nije izmenilo.

Pre nego što je u nedelju otišao iz Argentine za Brazil, gde će učestvovati na samitu G20, francuski predsednik Makron izjavio je da Francuska neće potpisati ugovor o slobodnoj trgovini između Evropske unije (EU) i Merkosura u “sadašnjem obliku“. 

„Ne možemo da tražimo od naših poljoprivrednika (...) da isključe određene fitosanitarne proizvode, kako bi imali visok kvalitet proizvodnje i da u isto vreme otvorimo naše tržište za masovni uvoz proizvoda koji ne poštuju iste kriterijume“, rekao je Makron.

Francuski predsednik je poručio da zna da predsednica Ursula Fon der Lejen “poštuje Francusku“. Bila je to aluzija na tekst koji je potpisalo 600 poslanika francuske Skupštine, pozivajući predsednicu EK da ne dopusti uspostavljanje nelojalne konkurencije francuskim i evropskim poljoprivrednicima potpisivanjem Merkosura.

Manon Obri, francuska poslanica levog bloka u Evropskom parlamentu i parlamentarni izvestilac o Merkosuru, izjavila je juče da bi u decembru sporni ugovor trebalo da bude potpisan iako evropski poslanici nisu dobili ni jedan jedini dokument o toku pregovora. 

Obri kaže da je, na insistiranje, u ime Evropskog parlamenta ona prisustvovala  jednom pregovaračkom sastanku “iza zatvorenih vrata“ i pri tom joj je bukvalno “zaprećeno“, kako je rekla, da ne sme da objavi ništa od onoga što je čula.

Tajnost ovih pregovora, uostalom, podseća na još uvek tajni sadržaj pregovora Evropske komisije sa proizvođačima vakcina vođenih od 2020-2022. godine koje su kupovane milijardama novca poreskih obveznika EU. Ni tada kao ni danas u vezi sa Merkosurom, demokratski izabrani evropski poslanici nisu mogli da dobiju informacije koje se tiču interesa građana.

Manevri Evropske komisije

Obri tvrdi da Evropska komisija - čije članove niko nije izabrao već su imenovani -  zapravo pokušava da “izgura ugovor o bescarinskoj trgovini sa zemljama Latinske Amerike bez demokratske debate“.

Naime, sporazum EU - Merkosur ima dva dela - prvi je trgovinski, a drugi političkog karaktera jer obuhvata globalno saradnju dve strane.

U slučaju da je sporazum samo trgovinski, shodno pravilima EU, odluka o potpisivanju može da bude donesena većinom glasova država članica EU. Ukoliko se sporazum tiče saradnje - onda je neophopdna jednoglasna podrška država Unije.

Da bi zaobišla ovu poteškoću, Evropska komisija pokušava sada da prepolovi sporazum tako što će žrtvovati deo o saradnji i ostaviti isključivo komercijalni aspekt koji bi tako bio u isključivoj nadležnosti EU.

Za njegovu ratifikaciju (bez dela sporazuma o saradnji) bila bi dovoljna kvalifikovana većina - najmanje petnaest zemalja, koje predstavljaju 65% evropske populacije. Time bi Pariz bio lišen prava veta.

Da bi blokirala sporazum Francuska bi morala da okupi manjinu od najmanje četiri države članice koje predstavljaju više od 35% evropskog stanovništva.

Šta sadrži ugovor EU-Merkosur

Sporazum o slobodnoj trgovini podrazumeva bescarinsku trgovinu između EU i zemalja „Mercado Comun del Sur“ (Mercosur), trgovinskog bloka koji okuplja Brazil, Argentinu, Paragvaj, Urugvaj i Boliviju.

Nakon dugog pregovaračkog procesa, započetog početkom 2000-ih, ugovor je formalno zaključen 28. juna 2019. Ali oklevanja koja je izrazilo nekoliko zainteresovanih zemalja sa obe strane Atlantika sprečila su njegovo zvanično potpisivanje.

Izbor brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve u novembru 2022. ponovo je pokrenuo pitanje sklapanja ugovora. Pregovori između Evropske komisije i Merkosura su nastavljeni.

Ukoliko ipak bude potpisan na samitu Merkosura zakazanom za 5. i 6. decembar u Urugvaju, bio bi to najvažniji sporazum o slobodnoj trgovini koji je zaključila EU, kako po broju stanovnika (780 miliona ljudi), tako i po obimu trgovine (između 40 i 45 milijardi evra uvoza i izvoza).

Zvanično, EU se nada da će podstaći izvoz evropskih proizvoda na koje zemlje Merkosura primenjuju visoke carine, kao što su automobili, odeća ili vino.

Francuski poljoprivrednici su nezadovoljni jer bi ovaj ugovor  za njih predstavljao veliki udar zbog ukidanje carina na uvoz 45.000 tona meda, 60.000 tona pirinča i čak 180.000 tona šećera.

Najveće je protivljenje bezcarinskom uvozu kvota od 99.000 tona govedine, uglavnom iz Brazila i Argentine i 180.000 tona živine, uglavnom iz Brazila (drugog proizvođača živinskog mesa na svetu).

Poljoprivrednici osuđuju nelojalnu konkurenciju jer velike južnoameričke farme ne podležu strogim sanitarnim i ekološkim standardima a cena njihove radne snage je neuoporedivo niža.

Političke posledice

Komisija francuskih eksperata na čelu sa ekonomistom i stručnjakom za životnu sredinu Stefanom Ambekom, koju je vlada zadužila za procenu potencijalnih efekata ugovora sa Merkosurom, već je 2020. zaključila da sporazum „predstavlja propuštenu priliku za EU da iskoristi svoju pregovaračku moć da dobije čvrste garancije, ispunjavajući ekološka, zdravstvena i uopšteno društvena očekivanja svojih sugrađana“.

Ambek je naveo, na primer, da postoji opasnost od ubrzavanja krčenja šuma u ​​zemljama Merkosura za pet odsto godišnje tokom šest godina nakon sklapanja sporazuma sa EU zbog očekivanog povećanja proizvodnje goveđeg mesa.

Kritičari potpisivanja ugovora sa Merkosurom smatraju da postoji opasnost i na zdravstvenom planu jer Brazil, najveći svetski izvoznik govedine, ne može da garantuje da crveno meso koje izvozi u EU nije “dopingovano“ estradiolom 17-b, hormonom rasta koji je decenijama zabranjen u Evropi, ali se široko koristi u Brazilu.

Ukoliko Brisel zanemari stav Pariza, posledice  na političkom planu u Francuskoj mogle bi da budu ozbiljne. To bi ojačalo raspoloženje protiv EU čija navodna ekološka orijentacija deluje sve neuverljivije. Dodatne poene prikupila bi pre svega krajnja desnica.

“Ako bi Brisel odlučio da ignoriše zahtev Pariza, to bi označilo pad bez presedana značaja Francuske u Evropi“, zakljujuče bez iluzija analitičar pariskog dnevnika Le Monde.

“Govedina za nemački automobil“

Francuski mediji priznaju da je Pariz je za sada izolovan. Čak i da uz Pariz stanu Poljska, Austrija, Holandija i Irska, koje su od početka bile rezervisane prema sporazumu, njihova težina ne bi bila dovoljna da spreči glasanje.

S druge strane, “veliki igrači“ u EU, poput Nemačke i Španije, guraju Evropsku komisiju da sklopi sporazum sa Merkosurom do kraja godine, u nadi da će oživeti evropski rast. Italija i Portugal takođe podržavaju ovu ideju. Berlin vidi u Mercosuru posebne nove mogućnosti za svoje proizvođače automobila. Mnogi kritičari u Francuskoj zato tvrde da je reč o sporazumu “Govedina za nemački automobil“.

Istovremeno, jasno je da je potpisivanje sporazuma sa Merkosurom potrebno, pre svega, krupnoj industriji zbog toga što su u ovom delu sveta koncentrisane rezerve  litijuma, bakra, gvožđa i kobalta. Evropa nastoji da obezbedi svoje snabdevanje sirovinama neophodnim za uspeh njene ekološke tranzicije, ali i za planirani rast industrije, uključujući onu najperspektivniju - industriju naoružanja.

Lobističke službe ističu sada u prvi plan vojno-političku pretnju: ako se ne angažujemo u Latinskoj Americi preko Merkosura, u ovom delu sveta - angažovaće se Kina umesto nas.

Od sklapanja ugovora sa Merkosurom korist će imati, pre svega, evropski uvozni lobi u EU i agroindustrija sa proizvođačima pesticida, uključujući i one zabranjene u EU.

Građani i poljoprivrednici EU - biće gubitnici. Evropska komisija, kao i uvek štiti interese industrije na račun interesa građana http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-358546/sastanak-ministara-poljoprivrede-u-briselu-eu-zrtvuje-poljoprivrednike-zbog-litijuma-i-interesa-industrije/?_qs=Nataša%20Jokić

Ovoga puta u ime neoliberalnog principa “tržište se samo organizuje“ ona upravlja brod EU u pravcu gubitka prehrambenog suvereniteta.