EU uvodi protekcionizam da bi zašititila svoju industriju od SAD i Kine: privatizovano, sada se nacionalizuje

Francusko ministarstvo privrede najavilo je nacionalizaciju industrijske grupe Atos koja se našla u velikim finansijskim teškoćama i dostavilo ponudu za otkup super-kompjutera i odbrambenih sistema sajber bezbednosti.

Država žuri sa nacionalizacijom kako bi izbegla da Atos, nekada vodeća francuska industrijska grupa u oblasti IT, „pređe u ruke stranih industrijskih grupa“.

Francuska vlada, pre svega, želi da izbegne bilo kakvo curenje strateških aktivnosti kompanije Atos, jer se one odnose na odbranu, nuklearnu energiju i sajber bezbednost. Atos poseduje super-kompjutere koji se koriste za nuklearno odvraćanje i ima ugovore sa francuskom vojskom. Francuska odbrana takođe ima ugovore sa Atosom za IT i komunikacijske sisteme.

Ko privatizuje taj nacionalizuje

Država želi da kupi deo Atosa čiji promet iznosi 900 miliona evra, u čijoj filijali Bull radi 4.000 zaposlenih. Pre dve nedelje, država je objavila da će “sebi dodeliliti preferencijalni udeo“ u kapitalu Bull SA, kako bi imala pravo da kontroliše strateške odluke.

Ispostavilo se da isti oni koji su privatizovali sada nacionalizuju. Mediji podsećaju da je izvršni direktor prilikom privatizacije tada prosperitetnog Bull-a 1995. godine bio Tjeri Breton sadašnji komesar EU za unutrašnje tržište. Upravo će Tjeri Breton 2014. biti na čelu Atosa i kupiće Bull, pretvorivši ga u Atosova filijalu.

Ovih dana isti Tjeri Breton iz Brisela zagovara nacionalizaciju Bull-a u okviru Atosa sa argumentom da je  “Atos je kompanija koja predstavlja stratešku imovinu Evrope“.

Ova ponovna nacionalizacija nije izuzetak već novo pravilo u Evropskoj uniji prinuđenoj da zaštiti svoju industriju ukoliko želi da bude konkuretna Kini i SAD – kako je nedavno, u govoru na Sorboni, izričito rekao i predsednik Makron.

Nacionalizacija privatizovanih javnih preduzeća počela je u Francuskoj prošle godine kada je vlada preuzela 100% kapitala EDF-a (Elektrodistribucije), privatizovane 2005. godine. Ovih dana je na red došao Atos.

U oba slučaja (Atos i EDF), nekadašnji državni gigant posle privatizacije postao je gubitaš, nakon čega sledi nacionalizacija i pokrivanje gubitaka novcem poreskog obveznika jer je to u strateškom interesu države.

Na delu je, izgleda, neoliberalno pravilo koje važi – videli smo 2008. - i za banke. Dok velika privatna industrijska grupa ili banka ima zaradu – ta zarada ide u njen (vlasnika firme) džep. Kada ima deficit – onda ga u, sopstvenom interesu, pokriva država to jest poreski obveznici.

Povratak nepodobnih reči

U kontekstu rata u Ukrajini i umnožavanja ratova u svetu, u rečnik francuske vlade i evropske administracije ušle su do juče nepodobne reči  “zaštita“ i “državna intervencija“. Neoliberalna pravila iz Lisabonskog sporazuma do sada su obavezivala članice EU da sprovode “tržišnu ekonomiju“ po načelu “tržište se samo organizuje“, pri čemu država nema pravo da se meša u ekonomiju.

Da su Kina i SAD napustile pravila slobodnog tržišta i uvele protekcionističke mere – još početkom godine izričito je javno rekao Mario Dragi, bivši italijanski premijer, pre toga predsednik Evropske centralne banke i visoki funkcioner američke Goldman saks banke, poznate po tome što snosi veliki deo odgovornosti za izbijanje finansijsko-kriminalne krize 2008. godine.

Kako bi se takmičila sa Sjedinjenim Državama i Kinom, EU mora da napravi „radikalnu promenu“, smatra Mario Dragi koji za juni, po porudžbini Evropske komisije, priprema izveštaj o konkurentnosti ekonomije EU.

Šta će biti u tom izveštaju Mario Dragi već je najavio početkom aprila u Belgiji, na konferenciji o evropskim socijalnim pravima. Njegova preporuka mogla bi se najkraće svesti na sledeće: EU ne može da bude ekonomski konkurentna SAD i Kini jer njihove ekonomije dobijaju državne podsticaje. Zato i EU – ako neće da propadne - mora da ustanovi protekcionističke mere.

„Naš kapacitet da odgovorimo (na kinesko i američko  “nepoštovanje pravila“) je ograničen, jer su naša organizacija, naš način donošenja odluka i finansiranja bili utvrđeni pre kovida, pre rata u Ukrajini, pre sukoba na Bliskom istoku i pre povratka rivalskih odnosa između velikih sila“, rekao je Dragi početkom aprila u Briselu. 

Dragi je naveo tri osnovna pravca “političke intervencije“ neophodne da bi evropska ekonomija dugoročno postala “otporna“.

Prvo, potrebne su investicije u domenu telekomunikacija i zdravstvenih usluga kako bi evropska preduzeća “povećala svoje investicije i osvojila delove tržišta“.

Dalje, potrebno je doneti “komplementarne mere“ u evropskom zakonodavstvu o strateškim sirovinama. Cilj je da se postigne raznovrsnost izvora snabdevanja Evropske unije retkim mineralima i drugim strateški važnim elementima kako bi se smanjila zavisnost od Kine.

Treće, Dragi je još u februaru rekao da će EU će morati da poveća troškove za 500 milijardi evra godišnje kako bi se popunila „rupa u investicijama“ u digitalnu i ekološku tranziciju. Dve trećine ove sume trebalo bi da dođe iz privatnog sektora.

Evropa će za kratko vreme morati da investira "masovno" i mobiliše nova javna i privatna finansiranja, rekao je Mario Dragi.

Da bi se to postiglo, po njemu, važno je ojačati Uniju tržišta kapitala (UTK). To je prioritetni cilj EU „neophodan“ za pokretanje potrebnog privatnog kapitala.

Piromani postali vatrogasci

Zanimljivo da je francuski predsednik Makron ponovio bez citiranja sve ono što je Dragi desetak dana pre njega izneo na konferenciji u Briselu, dodajući njemu svojstven dramski ton, podsećanjem da je “EU smrtna“, da je na “istorijskoj prekretnici“, da Kina i Amerika predstavljaju pretnju evropskoj ekonomiji. 

Kao Dragi, i Makron je do juče bio jedan od glavnih učesnika u demontiranju države po neoliberalnim receptima i kroz privatizacije po svaku cenu čak i kada je to bilo protivno javnom interesu.

Setimo se kako je komisija francuskog Senata pre nekoliko godina u izveštaju “Marleks“ utvrdila da je Makron pred njom lažno svedočio o skandaloznoj prodaji ponosa francuske industrije preduzeća Alstom američkom Dženeralelektriksu i to, kako su mnogi ocenili, “za šaku dolara“, i da je komisija Senata sve svoje nalaze i dokumenta predala istražnom sudiji.

Sada su, izgleda, piromani obukli uniforme vatrogasaca.

Propadanje evropske privrede

Da EU zaista ima razloga za uzbunu govore statistike. Naime, skoro sve ekonomske procene govore da će ove godine rast BDP-a u Evropi biti znatno niži od rasta BDP-a u Sjedinjenim Državama, Rusiji i Kini, zbog visokih kamatnih stopa, usporavanja potražnje iz Kine, a industrijska politika SAD i Kine predstavlja sve veću pretnju Evropskoj uniji.

Slab ekonomski učinak Evrope posebno je bio očigledan u proizvodnim industrijama koje troše mnogo energije. Evropska konfederacija sindikata izvestila je u martu da je u protekle četiri godine na kontinentu izgubljeno oko milion radnih mesta u proizvodnji.

Strahovanje od industrijskog urušavanja EU pojačana su kada je polovinom aprila Evrostat, statistički kancelarija EU, izvestila da je industrijska proizvodnja u EU u februaru bila za 5,4% niža nego u istom mesecu prethodne godine.

Nasuprot tome, Kineski nacionalni biro za statistiku objavio je u utorak da je industrijska proizvodnja u prvom kvartalu porasla za 6,1 odsto u odnosu na isti period 2023. godine.

Političke promene

Najavljujući promene u ekonomskom funkcionisanju EU, i Dragi i Makron najavljuju implicitno i političke reforme glomazne arhitekture EU.

Makron prošle nedelje u govoru na Sorboni nije pominjao svoju ideju o Evropu u više krugova, ali je govorio u uspostavljanju zajedničke evropske odbrane kroz ujedinjavanje evropskih industrija naoružanja.

I Makron i Dragi zagovornici su proširenja EU, federalizacije Evrope i njenog pretvaranja u “jednu državu“ iako ne preciziraju kako bila organizovana tako transformisana Evropa.

Agencija Blumberg nedavno je prenela da Makron radi na tome da Mario Dragi postane predsednik Evropske komisije i da o tome intenzivno razmenjuje mišljenja sa drugim evropskim državnicima.

Za sada, jasno je da su poslednja istupanja i Dragog i Makrona izoštrila nešto što su mnogi skoro izgubili iz vida: da pretnja ekonomiji EU nije samo Rusija, kako se to ovde svakodnevno ponavlja, već opstanak njene ekonomije ugrožavaju i Kina i SAD.

Ponovo su aktuelne reči Fransoa Miterana, predsednika Francuske od 1981. do 1995. koji je pred smrt ovako opisao odnose Francuske sa SAD:

„Francuska to ne zna, ali mi smo u ratu sa Amerikom. Da, to je rat koji je neprekidan, rat od životnog značaja, rat koji je ekonomski, čiji mrtvi nisu vidiljivi. Da, Amerikanci su nemilosrdni, nezasiti su, žele nepodeljenu vlast nad svetom. To je rat koji nije poznat, koji je neprekidan, rat čiji mrtvi nisu vidiljivi, ali ipak rat koji ubija“ (Žorž-Mark Benamu /George-Marc Benamou/: “Poslednji Miteran“, izd. Plon, Pariz 2005.)