Kako Kina slama evropsku industriju (1): kineski električni automobili nenadmašno jefitiniji

Iako je kineska ekonomija u padu, njene fabrike, često dobijajući velike subvencioncije, preplavljene su robom. Kineski proizvodi se izvoze, po često nenadmašno niskim cenama: to su sve naprednije tehnologije, kao solarne ploče, električna vozila, biotehnologije – prenosi pariski dnevnik Mond.

Najočigledniji primer šetete koju trpe mnogi industrijski sektori u Evropi je evropska automobilska industrija.

Elektromobili, lekovi, organske hemikalije

Evropski uvoz kineskih električnih automobila porastao je sa nula na 12 milijardi evra za pet godina, sa brendovima kao što su BID i MG koje su potrošaći odjednom otkrili.

Osim toga Evropa uvozi i organske hemikalije (povećanje od 34% za pet godina), a uvoz plastike se skoro udvostručio.

Evropa iz Kine uvozi i lekove: polovina laboratorija u svetu koje proizvode amoksicilin, najčešće korišćeni antibiotik, nalazi se u Kini.

Uprkos pozivima na „evropski suverenitet“ i „evropsku industrijsku politiku“, trenutno ne postoji ekonomsko razdvajanje između Evropske unije (EU) i Kine. Između 2013. i 2023. trgovinski deficit EU sa Kinom se skoro utrostručio i dostogao 291 milijardu evra u 2023. godini.

Francuski uvoz iz Kine je za 41 milijardu evra veći nego izvoz u Kinu. Nemačka već trideset pet godina takođe ima strukturni trgovinski deficit sa Kinom, koji se značajno povećao tokom pandemije kovidom-19, pre nego što se deficit stabilizovao na 59 milijardi evra 2023.

Američki i evropski modeli protiv kineske ofanzive

„Pravo komercijalno razdvajanje vidimo da se dešava između Sjedinjenih Država i Kine“, primećuje Adam Slejter (Adam Slater), iz kabineta Oxford Economics. „Udeo uvoza iz Kine se smanjio sa 23% u 2018. godini na 14% u 2023. U Evropi ne vidimo isti fenomen.“ Kineski izvoz u Evropu ostaje stabilan, iako na mnogo nižem nivou:  oko 6% ukupnog kineskog izvoza ide za Francusku, 7% za Nemačku i 12% za Veliku Britaniju.

Suočena sa kineskom trgovinskom ofanzivom, EU je izabrala mnogo blaže metode od onih u Sjedinjenim Državama koje su povećale carine, počevši od predsedavanja Donalda Trampa, pre nego što je Bajdenova administracija pokrenula gigantski plan subvencija za industriju - čuveni Zakon o smanjenju inflacije (IRA). Solarne ploče, mašine za pranje veša, čelik, pa čak i aluminijum sada su ocarinjeni često i preko 25 odsto.

Automobilska industrija

Kada je reč o automobilskoj industriji vidimo nemilosrdnu krivulju – piše pariski Mond: od 2001. godine cene automobila na kineskom tržištu – uz konstantan kvalitet – pale su za 40%.

Tokom jedne godine, deflacija premašuje 5% prema proračunima istraživačkog instituta Rexecode koje proizvođači pomno prate. Entoni Morlet-Lavidali (Anthony Morlet-Lavidalie), ekonomista koji sastavlja ove podatke, napominje da ovaj pad ne koristi samo lokalnom tržištu, već i celom svetu.

„Podaci o kineskom izvozu putničkih automobila pokazuju da više nismo u svetu u kojem Kina nadmašuje druge zemlje, već na globalnom tržištu na kojem dominira“, objašnjava on.

U 2023. on je predviđao da će se kineski izvoz približiti granici od 4 miliona vozila, što se tada smatralo optimističnim. Konačno, ovaj prag je premašen, dostignut je izvoz od 4.084.000 putničkih automobila (5,234 miliona uključujući i komunalna vozila), čime je Kina postala vodeći svetski izvoznik. I to nije sve, jer interna potražnja opada: prodaja proizvođača BID porasla je „samo“ za 13% u prvom kvartalu ove godine, što je najniža stopa od maja 2019. To ovu industrijsku grupu podstiče, kao i druge proizvođače, da traže više tržišta van Kine.

G. Morlet-Lavidalie podvlači efikasnost politike ponude koju je orkestrirao Peking. Evropska komisija istražuje kakva je i kolika bila državnu pomoć u Kini od koje su tamošnji proizvođači imali koristi i koje su mere potrebne da bi se zaštitilo evropsko tržište.

„Reč je o politici snabdevanja koja funkcioniše i koja je jedinstvena“, smatra on. “Kina je prvo razmišljala o tome kako da organizuje snabdevanje u celom lancu elemenata (metali, hemikalije za njihovo prečišćavanje, baterije, stanice za punjenje) pre nego što razmišljaju o potražnji na tržištu“.

Njene kompanije su takođe uložile napore za povećanje produktivnosti koja se ogleda u cenama.

„Nivo robotizacije u fabrikama je mnogo napredniji od našeg, neuporedivo napredniji. Tehnološki procesi za proizvodnju električnih automobila takođe su bolje kontrolisani, a da ne govorimo o inovacijama na baterijama“, upozorava on.

Vrhunac je to što je Peking, koji želi da razvije usvajanje elektrificiranih vozila, jasno stavio do znanja proizvođačima da su tu da osposobe zemlju – ili čak svet – a ne da naduvavaju svoje marže.

Rezultat ove politike je industrijski mašinerija koja proizvodi što je više moguće. Istina, ona ima prevelike kapacitete koji opterećuju profitabilnost kompanija ali, prema mišljenju ekonomiste, „evropskim proizvođačima ne ostavlja mnogo prostora za postojanje“.

Baterije: ultra-dominantna pozicija

Kompanija Benchmark Mineral Intelligence izbrojala je 141 gigafabriku u Kini 2023. godine i predviđa da će ih 2030. biti 291.  Njihova proizvodnja je mnogo veća od one koju domaće tržište može da apsorbuje. Dovoljno da podstakne izvozna tržišta. Ako svi projekti budu završeni, 2030. godine proizvešće 9.000 gigavat sati baterija za industriju koja trošila oko 5.000.

Evropa i Sjedinjene Države, izgradnjom gigafabrika, nadoknađuju deo svog kašnjenja u takozvanoj „NCM“ (nikl-mangan-kobalt) tehnologiji, ali Kina ostaje ultra-dominantna u takozvanoj „LFP“ hemiji (litijum-gvožđe-fosfat), potrebnoj za jeftinija vozilima. Zemlja sada kontroliše 99% globalnog kapaciteta proizvodnje LFP baterija i dalje će 2030. godine držati 96%.

Ovaj višak će oboriti cene baterija, koje su već pale u proseku sa 160 dolara (skoro 149 evra) po kilovat satu u 2020. na 139 dolara u 2023, prema podacima Blumberga i Rexekoda. Prednost: električni automobili bi mogli da postanu pristupačniji. Nedostatak: Evropski proizvođači – posebno Folksvagen, koji je uložio više od 20 milijardi evra u PoverCo, svoju podružnicu za dizajn baterija – mogle bi da imaju još više poteškoća da svoje investicije učine profitabilnim.

Solarni paneli: višak kapaciteta i snižene cene

“Surovi paradoks. S jedne strane, 2023. godina se poklopila sa novim rekordom u instaliranju fotonaponskih panela u zemljama EU što znači 55,9 gigavata (GV) dodatne električne energije, 40% više u toku jedne godine, prema stručnom udruženju SolarPower Europe. S druge strane, nekoliko evropskih proizvođača solarnih panela ima sve više teškoća jer je Kina učvrstila svoje pozicije na globalnom tržištu solarnih ploča gde već više od jedne decenije u velikoj meri dominira čitavim lancem elemenata (silicijum, ćelije, moduli).

U teoriji, evropski proizvođači su imali kapacitet da proizvedu 14,6 GV novih fotonaponskih modula, prema SolarPower Europe. Problem: njihova knjiga narudžbi se smanjila tokom 2023. godine, radili su oko sedam puta manje, procenjuje Johan Lindahl, generalni sekretar Evropskog saveta za solarnu proizvodnju (ESMC). Kineska industrija iskoristila je svoje prevelike kapacitete za izvoz zaliha, čak i ako je to značilo još veće smanjenje cena nego ranije. Kao rezultat toga, desetine miliona panela još uvek čekaju u evropskim lukama i skladištima. Zakon o smanjenju inflacije iz 2022. dodatno komplikuje pristup američkom tržištu.

Ova „agresivna (...) strategija” kineske industrije, prema ESMC-u, već je naterala određene proizvođače panela da proglase bankrot, kao što je austrijska Energetica Industries u decembru 2023. i holandski Ecasun sledećeg meseca. Što se tiče francuskog SME Systovi, iz predgrađa Nanta od sredine marta traži kupca. Ali najupečatljiviji primer dolazi iz Nemačke: švajcarski proizvođač Mejer Burger potvrđuje Le Mondu da je planirano zatvaranje u aprilu lokacije od oko 500 zaposlenih u blizini Drezdena, kako bi se umesto toga nastavila proizvodnja panela u Sjedinjenim Državama. Međutim, namerava da zadrži svoju drugu nemačku lokaciju, specijalizovanu za dizajn ćelija, bitne komponente za svaki fotonaponski panel.

Evropska komisija je u sredu 3. aprila najavila otvaranje dve istrage zbog subvencija protiv konzorcijuma kompanija za solarnu energiju, u koje su uključene podružnice kineskih grupa (Longi i Shanghai Electric). Optužnice su pokrenute prema novim pravilima koja su stupila na snagu u julu 2023. kako bi se sprečile subvencije trećih zemalja za koje se sumnja da stvaraju nelojalnu konkurenciju u EU u pozivima za podnošenje ponuda.