Hladan tuš za London: EU isključila kupovinu britanskog oružja, Bregzit nije zaboravljen

Britanska štampa reagovala je sa ogorčenjem na isključivanje britanskih kompanija iz mehanizma nabavke oružja koji je Evropska komisija predstavila 19. marta u okviru plana „ReArm Europe” o evropskoj odbrani – prenosi pariski Kurie enternasional (https://www.courrierinternational.com/article/vu-du-royaume-uni-l-ue-ne-veut-pas-des-armes-britanniques-douche-froide-a-londres_228976) u pregledu medija:

Nedeljnik The Spectator (https://www.spectator.co.uk/article/the-eu-wants-to-shaft-british-defence-firms/) navodi da je od povratka Donalda Trampa u Belu kuću i njegovog brzog približavanja Moskvi na štetu Kijeva, izgledalo kao da je Bregzit bio zaboravljen. London, Pariz i Berlin su zajedno išli napred, kao „Trojka“ glavna za bezbednost Starog kontinenta. Ali sada je „EU zeznula Veliku Britaniju, uprkos neumornim diplomatskim naporima“ premijera Kira Starmera.

Samo za prozvođače oružja iz EU

Kako sada stvari stoje, paket zajma od 150 milijardi evra, koji je predložio Brisel, može se potrošiti samo na proizvođače oružja u Evropskoj uniji ili na proizvođače u Norveškoj, zbog njihovog prisustva u Evropskom ekonomskom prostoru (kome pripadaju i Švajcarska, Island i Lihtenštajn), i Ukrajina sa kojom je EU potpisala „sporazum o pridruživanju“ – piše isti nedeljnik.

Zemlje sa kojima EU ima odbrambeno-bezbednosna partnerstva (Moldavija, Južna Koreja, Japan, Albanija, Severna Makedonija i Norveška) takođe će imati pristup evropskim tržištima, navodi se u tekstu.

Britanske kompanije „BAE Systems“, „Babcock International“, „Rolls Royce“ i „Serco“ spadaju u 50 najmoćnijih kompanija za proizvodnju oružja na svetu, ali su ipak izbačene iz igre.

Ovo isključenje, koje se trenutno odnosi i na SAD i Tursku, „ima za cilj da zaštiti EU od mogućnosti da država koja nije članica Unije ima važnu ulogu vezanu za upotrebu oružja nakon njegove prodaje“, objašnjava Tajms (https://www.thetimes.com/uk/politics/article/rearmament-fund-eu-us-turkey-09kdzhqfs). Ovaj strah podstaknut je poslednjih nedelja sve većim brojem upozorenja o zavisnosti Evropljana od američkih odbrambenih sistema.

„Saveznici ali ne i prijatelji“

Londonska štampa kritikuje nedostatak „solidarnosti“ Pariza koji je, prema navodima The Spectator-a, u pozadini svega ovoga.

„Upravo je Francuska bila na čelu onih koji su se zalagali za ovaj ´100% EU´ pristup“, potvrđuje Tajms. „Pariz pobedio“, nadovezuje se The Guardian (https://www.theguardian.com/world/2025/mar/19/eu-loans-scheme-europe-defence-invasion-russia-ukraine).

U ovoj fazi, jedino rešenje za London je potpisivanje bezbednosnog partnerstva sa Evropskom unijom. Laburista Kir Starmer, koji je odlučan da ojača veze sa Briselom od kada je preuzeo dužnost prošlog leta, više puta se izjašnjavao za otvoren dijalog o tom pitanju. Ali ovaj ubeđeni evrofil „izgleda da ne razume obim takvog sporazuma“, prigovara The Spectator.

"Brisel namerava da pregovara o paktu kao deo širih diskusija koje bi uključivale migraciju, slobodu kretanja i pravo na ribolov. Podrazumeva se da će evropski lideri očekivati da dobiju uslove koji su im povoljni."

Prema pisanju Tajmsa, Britanci navodno nastoje da rade sa određenim evropskim zemljama na bilateralnoj kupovini oružja, van zajma koji je obezbedila Evropska komisija.

„Ovo bi bio način suprotstavljanja određenim državama članicama, poput Mađarske, koja je bliska Kremlju i koja bi mogla biti u iskušenju da stavi veto na dodelu sredstava“.

Britanski premijer je 20. marta u Londonu primio i vojne vođe dvadesetak zemalja koje su spremne da obezbede očuvanje mira u Ukrajini nakon sukoba. Pouka koja se može izvući iz ove epizode je prema The Spectator-u, da ne treba uvek prebrzo kritikovati EU: „Vidite, gospodine Starmer, ovi Evropljani su vaši saveznici, ali ne i prijatelji“.