GRČKI PROTESTI PROTIV DRŽAVNE KORUPCIJE I NEMARA

Rekonstrukcija vlade koju je preduzeo grčki premijer Kirjakos Micotakis, neposredna je posledica masovnih protesta koji su potresali zemlju u poslednje tri nedelje. Panoi, najčešće podizani visoko iznad glava, mogu da sažmu podtekst zahteva protestanata: "Nemam kiseonika" i "Ne mogu da dišem". Obe rečenice predstavljaju stvarne telefonske zapise od 28. februara 2023. godine kada se u gradu Tempi dogodila najstrašnija vozna nesreća u grčkoj istoriji. Povređeni putnici, zatrpani ispod isprevrtanih vagona, telefonirali su i tražili pomoć, ali niko im nije pomogao zbog vatre uzrokovane neprijavljenim teretom zapaljivih hemijskih supstanci. Poginulo je 57 osoba, mahom mlađih ljudi.

Februara 2023. godine, u železničkoj nesreći kod Tempija poginulo je 57 osoba

Zataškavanje političke odgovornosti

Micotakisova vlada je reagovala vrlo brzo posle vozne nesreće. Policijski i vatrogasni stručnjaci nisu mogli da izvrše nikakve uviđaje i analize, jer su skrhani vagoni i tela poginulih odmah bili uklonjeni sa mesta nesreće. Sve je očišćeno i izbetonirano, tako da nije ostalo nikakvog traga za moguća ispitivanja. Grci, tužni i ljutiti, izašli su na proteste, tražeći da se razjasne prilike koje su dovele do nesreće. Međutim, to je trajalo kratko, poginuli su zaboravljeni, a građani su se okrenuli ka dolazećim parlamentarnim izborima. Maja meseca, nepunih tri meseca po voznoj nesreći, Grci su svojim glasovima Micotakisu poverili drugi mandat.

Dve godine po nesreći, grčka javnost je počela da reaguje. Određeni analitičari smatraju da je uzrok protestima pogrešna parlamentarna istraga koja u svemu nalikuje zataškavanju. Komitet, kojim je predsedavao poslanik Nove demokratije Dimitris Markopulos, suočio se sa oštrim kritikama zbog isključivanja najvažnijih svedoka i propuštanja da ispita kompletan dosije slučaja koji drži istražni sudija u Larisi.

Izveštaj komiteta od 700 stranica, koji su sačinili poslanici većinom iz Micotakisove stranke Nove demokratije, usvojen je marta 2024. godine. U njemu je zaključeno da, iako moderni sigurnosni i komunikacioni sistemi nisu postojali, nesreća je samo rezultat ljudske greške. Komitet je prikrio brojna upozorenja Micotakisovoj vladi i umanjio ulogu zastarele i neodgovarajuće železničke infrastrukture. Odbacujući navode o zataškavanju, u izveštaju se tvrdi da je političku odgovornost preuzeo tadašnji ministar saobraćaja Kostas Karamanlis, koji je podneo ostavku na dan nesreće. Zanimljivo je napomenuti da su grčki građani, tokom parlamentarnih izbora, ponovo glasali za Karamanlisa.

Drugi važan element zakasnele reakcije grčkih građana bilo je januarsko objavljivanje audio snimaka sa mesta nesreće koji su postojali, ali nisu bili objavljeni. Snimci hitnih poziva žrtava na liniji za pomoć sugerišu da su neke od njih preživele početni sudar, ali su stradale u vatri još nepotvrđenog porekla koja je gorela više od sat vremena po nesreći. Na snimcima se čuju putnici kako viču: "Nemam kiseonika" i "Ne mogu da dišem". Objavljivanje je imalo znatan uticaj na javnost, posebno na mlade ljude.

Velike manifestacije protiv državne korupcije u Atini ispred zgrade Parlamenta

57 poginulih kao povod za proteste

Analizom prilika u grčkom društveno-političkom životu, može da se primeti da građani "ne mogu da dišu" upravo zato što imaju osećaj da ih je Micotakisova administracija izneverila. Izborna obećanja nisu bila poštovana u prvom mandatu, a ni u drugom. Korupcija koja je karakterisala prvi mandat nastavila se još više u drugom, jer je Nova demokratija bila osnažena masovnim poverenjem već prevarenih glasača. Po mišljenju određenog dela analitičara, nijedna vlada, posle diktature pukovnika, nije držala toliku vlast u rukama kao Micotakisova.
O tome svedoči i nedavno glasanje o poverenju vladi u Parlamentu gde su opozicione stranke levog centra i levice, koje su tvrdile da je Micotakisova administracija izgubila svoj narodni mandat, bile u manjini.

Opozicione stranke levog centra i levice nisu uspele da u Parlamentu izglasaju nepoverenje vladi

U isto vreme, istraživanje javnog mnjenja ukazalo je da bi samo 20 odsto ispitanika glasalo za Novu demokratiju da se izbori održe sada. Ipak, i to je dovoljno da stranka ostane ispred glavne opozicione formacije, socijalističkog PASOK-a, koji bi bio drugi sa 11,5 odsto. U nastavku, anketa je pokazala da je kriza troškova života najvažnije pitanje za 46 odsto ispitanika, a da je prati zabrinutost zbog nedostataka u pravosudnom sistemu i vladavini prava (44 odsto). Tu je neophodno dodati da se Grčka, od svih zemalja Evropske unije, nalazi na poslednjem mestu po slobodi medija.

Iz navedenog može da se zaključi da su železnička nesreća i 57 mrtvih grčkim građanima poslužili kao povod za proteste, a da su pravi uzroci teško ekonomsko stanje, endemska korupcija, neefikasnosti države, nepoštovanje zakona i samovolja u političkoj vladavini Nove demokratije sa Micotakisom na čelu. Otkada je Micotakis preuzeo vlast 2019. godine, Grčka je ušla u neverovatan politički period. Nikada ranije, u postdiktaturnoj Grčkoj, društveni protesti nisu bili tako mali, skoro nepostojeći i propraćeni samo sa nekoliko štrajkova. Međutim, iako je ovaj trenutak obračuna bio neizbežan i mada je nezadovoljstvo javnosti neosporno, uticaj protesta na ponašanje birača i dalje ostaje neizvestan.
"Prevođenje negativnih ocena i osećanja u izborne preferencije nije jednostavno", kazao je Joanis Konstantinidis, profesor političkog ponašanje i istraživanja sa Univerziteta Makedonije. On smatra da uprkos činjenici što tri četvrtine Grka optužuju vladu za katastrofalno vođenje istrage o voznoj nesreći, oni tek treba da učvrste svoje izborne stavove. Nasuprot njima, preostala četvrtina čvrsto podržava sadašnju administraciju, bez obzira na to šta misle o istrazi. Takve prilike ukazuju da Grci izlaze na ulice u znak protesta protiv vlade, ali da u isto vreme osećaju nedostatak političke zastupljenosti.

Kirjakos Micotakis, grčki šef vlade, uprkos masovnoj državnoj korupciji i narodnim protestima, čvrsto drži vlast u rukama

Jedini cilj političara – osvajanje i očuvanje vlasti
Bes i razočarenje građana nisu ograničeni samo na demonstracije i društvene mreže. Oni su u centru razgovora između ljudi koji u prošlosti ne bi izašli na ulice i koji su se nadali da će ova vlada uspeti da dovede zemlju na pravi put. Pitanje koje oni sebi postavljaju danas jeste da li će vlada pristati da istraži nesreću, a da pritom nastavi da se bavi dugoročnim problemima i novim opasnostima. Većina, za sada, smatra da vlada nastavlja da reprodukuje uslove koji dozvoljavaju da se ovakve katastrofe dešavaju u budućnosti.

Opozicione stranke traže objašnjenja i kažnjavanje odgovornih za nesreću i ono što je usledilo. To je njihov posao u demokratiji, ali njihovi stavovi i izjave ukazuju na osvajanje političkih poena, a ne na potragu za pravdom. Vladajuća stranka oseća da je na udaru sa svih strana i reaguje u skladu sa tim, braneći svoje pozicije. Tako je grčki politički život počeo da se fokusira na potapanje rivala, očuvanje vlasti i osvajanje vlasti, a ne na pitanje kako će se rešavati društveno-politički i ekonomski problemi.
Jasno je da vlada snosi najveću odgovornost za ono što se dogodilo i za ono što treba da se uradi da bi zemlja izašla iz krize. Međutim, grčka vladajuća struktura, na čelu sa Micotakisom, nije pokazala ni trunke razumevanja za tugu zbog poginulih u nesreći, kao ni za traženja da se prekine sa korupcijom i da se poštuje zakon. Na samom početku, pre dve godine, vlasti su uspešno odglumile saosećanje radi predstojećih izbora, da bi potom okrenuli leđa građanima i nastavili da iskorišćavaju narod i zemlju za svoje potrebe.