Stefan Beržron, kanadski poslanik o posledicama uvođenja američkih carina i Trampovim pretnjama aneksijom Kanade: SAD rizikuju galopirajuću inflaciju
“Tramp bi mogao da bude uhvaćen u zamku sopstvene igre, verujući da Kanada neće biti u stanju da izdrži ekonomski rat sa SAD na duži rok”, ocenjuje kanadski poslanik
(ilustracija, Stefan Beržon, foto N. Jokic)
Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da od danas (1. februara) SAD uvode carine od 25 odsto na proizvode iz dveju susednim zemalja - Meksika i Kanade. Kršenjem zaštitnih klauzula garantovanih sporazumom o slobodnoj trgovini između tri zemlje, Tramp bi mogao da izazove trgovinski rat.
„Mi to zaista moramo da uradimo, jer imamo veoma velike trgovinske deficite sa ovim zemljama“, naglasio je on.
Tramp bi mogao da izazove trgovinski rat
Tarife koje je Tramp naveo prete da izazovu ogromne ekonomske šokove za dva najveća trgovinska partnera SAD. Kršeći odrednice o zaštiti koju garantuje sporazum o slobodnoj trgovini između tri zemlje, Tramp bi mogao da izazove trgovinski rat.
U vreme svog prvog predsedničkog mandata (2017 - 2021) Tramp je sporazum Kanada-SAD-Meksiko, poznat kao „ACEUM“ 2018. godine zamenio Severnoameričkim sporazumom o slobodnoj trgovini (NAFTA) nakon dvanaest meseci dugih pregovora.
Kanada i Meksiko, koji žele da sačuvaju ACEUM, zapretili su da će odgovoriti mogućim merama odmazde.
“Važno shvatiti da - ako ove poreske takse zaista budu primenjene - one mogu da se pokažu jednako štetnim za američke potrošače. Rizikuju da proizvedu galopirajuću inflaciju u SAD, a samim tim i značajne ekonomske posledice“, objašnjava za Balkanmagazin Stefan Beržron (Stéphane Bergeron), kanadski poslanik iz Kvebeka sa kojim sam razgovarala u Strazburu gde je ove nedelje u svojstvu posmatrača učestvovao na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (46 država članica).
“Verujem da će određeni broj ljudi u Sjedinjenim Državama brzo pokušati da urazume predsednika Trampa. Tu pre svega mislim na vlade susednih američkih država koje su i same veoma zavisne od trgovine sa Kanadom i koje često vode republikanci ili imaju dominantan uticaj u Kongresu. Mislim da će njihove poruke stići do vrha SAD i na kraju urazumiti američku administraciju”, kaže Beržron.
Protiv zakona jačeg
Otava je umnožila diplomatske demarše ali istovremeno već nekoliko nedelja radi na planu uzvratnih mera, mada još nije javno otkrila svoj odgovor.
“Imamo posla sa novim svetskim poretkom koji nameće zakon jačeg. Pred nama je izbor: ili ćemo dozvoliti da se novi poredak uspostavi ili ćemo se tome odupreti. Uveren sam da barem kod evropskih zemalja postoji volja da se odupru ovom trendu u međunarodnim odnosima”, kaže Beržron, koji je u federalnom parlamentu Kanade poslanik stranke “Blok za Kvebek” - BQ (frankofonska Kanada), socijal-demokratske partije za nezavisnost Kvebeka.
Na pitanje da li vidi da bi želja američkog predsednika da anektira Kanadu mogla da preraste u vojnu opasnost po njegovu zemlju, Beržron odgovara odrečno:
“Suprotno onome što je rekao o Danskoj i Panami, američki predsednik je jasno stavio do znanja da nema nameru da koristi vojna sredstva da bi pripojio Kanadu Sjedinjenim Državama. Na prvi pogled, ne vidim nikakvu opasnost od oružanog sukoba. On namerava da ekonomskim merama baci Kanadu na kolena. Ali Kanada nije bez sredstava da pruži otpor. Ona je i dalje zemlja G7 i jedna od vodećih svetskih ekonomija”, kaže Beržron.
“Pre svega, Kanada je federacija. Sama činjenica da joj se predlaže da postane 51. država SAD odražava duboko nerazumevanje kanadskog sistema. Budući da je federacija, Kanada se ne može pridružiti nekoj drugoj zemlji kao celina jer je sastavljena od više elemenata”, objašnjava naš sagovornik.
“Mislim da postoji želja kanadskog stanovništva i javnih vlasti da se odupru nameri američke vlade za aneksijom i da se odupru nametanju carina”, kaže Beržron i podseća da istraživanja javnog mnjenja ukazuju da se veoma mali procenat Kanađana zalaže za opciju integracije u SAD.
U Vašingtonu su dobro upućeni izvori juče rekli da bi Trampova administracija ipak mogla da se odluči za ciljane carinske takse koje bi se primenjivale samo na određene trgovinske sektore, „kao što su aluminijum i čelik“, preneo je Volstrit džornal (WTJ) (https://www.wsj.com/economy/trade/trump-trade-tariffs-mexico-canada-negotiations-1abfa01e).
O kakvim god carinskim taksama da je reč, Beržron je ipak uveren da Trampova “računica“ predstavlja “rizičnu opkladu“ i da bi on “možda mogao da bude uhvaćen “u zamku sopstvene igre“ verujući da Kanada neće biti u stanju da izdrži ekonomski rat sa Sjedinjenim Državama na duži rok.
