OKO 60 RUSKIH TANKERA USIDRENO NA OTVORENOM MORU
Nije sigurno da li će se ove sankcije održati i posle povratka Donalda Trampa u Belu kuću, procenjuje agencija Rojters
(ilustracija, ruski tanker na otvorenom moru čeka rasplet povodom američkih sankcija na uvoz nafte iz Rusije, foto https://www.tut-news.ru/v-mire/bolee-60-tankerov-s-neftyu-iz-rf-vstali-na-yakor-po-vsemu-miru)
Oko 60 ruskih tankera spustilo je kotve u mora i okeane i ne nastavljaju put. To je posledica sankcija koje su uvele SAD na tzv flotu u senci. O tome informiše Rojters (Reuters), pozivajući se na službe koje prate kretanja brodova. Pod američkim sankcijama našlo se, inače, ukupno 183 ruskih brodova.
Prema dostupnim informacijama, većina tankera se zaustavila uz obale Rusije, u Baltičkom moru i na Dalekom Istoku. Nekoliko ih se usidrilo u kineskim pristaništima u Singapuru.
Zbog neisporuka te nafte pokušao je krajem prošle sednice Vladimir Putin da stupi u kontakt s kineskim predsednikom Si Đinpingom. Informacije o tome da li je zaista ostvaren taj razgovor nisu zasad na raspologanju.
Tih 183 brodova čini 10 posto svih naftnih tankera na svetu. Dosadašnji broj sankcionisanih ruskih brodova se tako više nego udvostručio. Sankcije bi trebalo ne samo da naruše lance u snabdevanju nego, kako se hoće u Beloj kući, i da imaju uticaj na rusku ekonomiju.
Najveći uvoznici ruske nafte, i posle uvođenja protivruskih sankcija 2022, jesu Kina i Indija.Posle uvođenja najnovijih američkih sankcija, međutim, obe ove zemlje prestaju da puštaju ruske tankere u svoje luke.
Indija se izjasnila da je spremna da do 12. marta pušta u luke ruske tankere koji su bili natovareni pre 10. januara. Istovremeno, indijske vlasti će tražiti od ruskih tankera da dokažu poreklo nafte kako bi utvrdile da među proizvođačima nisu ruske firme koje su na sankcionim spiskovima.
Kina i Indija sada moraju da traže nove isporučioce nafte, objavljuje Rojters. Kineska rafinerija Julong (Yulong) već je naručila naftu iz Brazila i Angole. Indijci pregovaraju sa Omanom. Ukoliko se američke sankcije ne budu poštovale, rizikuje se i izbacivanje iz dolarskog tržišta.
Ruska flotila u senci obuhvata, kako procenjuju analitičari, oko 700 plovila. Ti brodovi često menjaju nazive ili imaju veoma složenu vlasničku strukturu kako bi lakše mogli da zaobilaze sankcije. Inače, pokrivaju oko četvrtine svetske trgovine s naftom.
SAD su, osim prema tankerima, donele i sankcije prema dvema ruskih firmama - Gazprom Njeft i Surgutnjeftgas, koje zajedno čine oko petinu ruskog izvoza nafte. No, to su istovremeno i količine koje se teško mogu nadomestiti iz drugih nalazišta, na primer, sa Arabijskog poluostrva.
Nije zasad sigurno da li će se ove sankcije održati i posle povratka Donalda Trampa (Trump) u Belu kuću. Sankcije bi u punoj snazi trebalo da važe od 12. marta, za kad je Indija ustanovila da će primiti poslednji ruski brod. Do tada, prema analitičarima, Tramp ima dosta mogućnosti da sankcije ograniči i ublaži.
