„Realpolitika“ Emanuela Makrona: Crveni tepih za saudijskog princa optuženog za masakriranje novinara Kašogija

Skoro četiri godine pošto je masakriran saudijski opozicioni novinar Džamal Kašogi, francuski predsednik Emanuel Makron primio je u četvrtak u Jelisejskoj palati sa svim počastima saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, otpuženog da je bio „sponzor“ ubistva.  

Prema nalazima američke agencije CIA, princ Salman se smatra odgovornim za ovaj zločin jer je poznato da potpuno kontrolisše obaveštajnu sluzžbu Saudijske Arabije čiji su pripadnici novinara ubili i isekli na komade 2018. godine u saudijskoj ambasadi u Turskoj. Ostaci Kašogija nikada nisu pronadjeni.

Tužba za „saučesništvo u mučenju“

Više organizacija za zaštitu ljudskih prava podnelo je juče u Parizu tužbu protiv princa Salmana zbog "saučesništva u mučenju" i "prisilnog nestanka".

Advokati nevladinih organizacija ocenili su da nema šansi da istražni sudija bude odmah imenovan ali bi tužba bar mogla da odvrati prestolonaslednika da se jednog dana vrati u Francusku jer će tada istražni sudija odmah moći da reaguje i naredi hapšenje.

Neki evropski mediji, kao portal Politico (deo nemačkog Špringera), primetili su da je Emanuel Makron pozvao saudijskog naslednika u Jelisejsku palatu nekoliko dana nakon što je „upozorio afričke lidere“ i nazovao ih „licemerima“ jer su odbili da „izaberu stranu u ratu u Ukrajini”.

Odbrana srdačnog rukovanja

Uostalom, to što je Jelisejska palata prostrla crveni tepih pred princom Salmanom ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Makron je još u decembru 2021. godine otišao u Džedu, okončavši diplomatsku izolaciju u kojoj se posle ubistva Kašogija našla Saudijska Arabija.

Poslednjih meseci u organizovanoj akciji vraćanja na međunarodnu scenu, saudijski prestolonaslednik se sastao sa sada bivšim britanskim premijerom Borisom Džonsonom, turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom a, pre samo nekoliko dana, sastao se i sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom. Pre Pariza saudijski prestolonaslednik je posetio Atinu.

Francuske privatne televizije, čiji vlasnici su milijarderi u interesnim vezama sa Makronom, angažovali su stručnjake koji su uživo komentarisali srdačno rukovanje na ulazu u Jelisejsku palatu, pokušavajući na sve načine da relativizuju događaj i opravdaju predsednikovu odluku.

Nafta i realpolitika

Uglavnom su se svi složili da je reč o „realpolitici“ koju su objasnili ratom u Ukrajini i energetskom krizom, kao i činjenicom da Saudijska Arabija ima naftu koju Francuska više ne može da uvozi iz Rusije.

Premijerka Elizabet Born poručila je ipak da Francuska nema nameru da „dovodi u pitanje“ svoju posvećenost ljudskim pravima.

„U kontekstu ruskih pretnji da će prekinuti snabdevanje gasom, Francuzi ne bi razumeli da mi ne razgovaramo sa zemljama koje su proizvođači energije”, objasnila je ona.

Makron očekuje od princa Salmana da će mu potvrditi da je spreman da Francusku snabdeva naftom pod dobrim uslovima.

Zauzvrat princ Salman je hod po crvenom tepihu i večeru u Jelisejskoj palati video kao priliku da ponovo izađe na međunarodnu scenu koju potresa naftna kriza.

Saudijski futuristički projekat

Francuski lokalni dnevnik Midi Libre otkrio je da za princa postoji još jedan važan razlog dolaska u Pariz. Reč je o planu Neom, kolosalnom futurističkom projektu megalopolisa u pustinji, za koji princ Salman traži ko-finansijere.

Vrednost Neoma procenjena je na nekoliko stotina milijardi dolara. Ovaj budući grad na obali Crvenog mora prostiraće se i kroz pustinju u dužini od skoro 170 kilometara, biće širok 200 metara i visok 500 metara.

„Zeleniji, manje zagađujući i inteligentan“, ovaj grad se predstavlja pre svega kao reklama za Saudijsku Arabiju, jednu od zemalja koja je najvećii zagađivač po glavi stanovnika u svetu (posle Katara i Luksemburga).  

Planovi ovog po mnogo čemu nadrealnog projekta objavljeni su 25. jula. U videu https://youtu.be/0kz5vEqdaSc vidimo ovaj budući vertikalni grad kroz koji saobraća ultrabrzi voz, sposoban da poveže dva kraja megalopolisa za 20 minuta. Sve to bez ikakvih emisija ugljenika!

Arhitekti, autori ovog projekta, procenjuju da će 9 miliona ljudi moći da živi u gradu, što obećava “do sada neviđeni“ kvalitet života njegovih stanovnika.

Traže se strani investitori za Saudijsku Arabiju

Moderno „novo svetsko čudo” ima cenu „prve faze” koja se proteže do 2030. godine, procenjenu na oko 319 milijardi dolara. To je, navodno, cena koju treba platiti za ponovno promišljanje urbanističkog planiranja u suočavanju sa budućim ekološkim krizama. Nekoliko vertikalnih farmi obezbeđivaće hranu za stanovnike.

Prema rečima Anjes Levaloa (Agnes Levallois), potpredsednice Instituta za istraživanje i mediteranske bliskoistočne studije (Iremmo), princ Salman „želi da uvede ovaj projekat na berzu i verovatno mu je potrebno strano finansiranje i ulaganja. Ovo je možda jedan od ciljeva njegove evropske posete, pogotovo što su francuske kompanije do sada uspele da potpišu samo razvojne ugovore u sektoru turizma i luksuza u Saudijskoj Arabiji“, objasnila je ona za pariski Liberation.

Ostaje da se vidi da li će prva faza studije potvrditi izvodljivost projekta koji bi trebalo da bude objavljen 2024. godine.

Hatidže Čengiz, tursku verenicu novinara Džamala Kašogija, ne impresioniraju ni Makronova realpolitika, ni spekulacije oko nafte i rata u Ukrajini, ni projekat Neom princa Salmana.

U četvrtak, kada je saudijski predstolonaslednik došao u Pariz, ona je izjavila da je „skandalizovana i ogorčena što je ´krvnik´ njenog verenika primljen sa velikom pompom“ u Jelisejskoj palati u Parizu. „To je sramota“, rekla je i poručila: „Džamalov duh će ga pratiti svuda, kao noćna mora“.