Ministri energije EU odobrili plan o solidarnom snabdevanju gasom: Nemačka se setila reči “solidarnost“!

Ministri energetike država članica EU odobrili su plan Evropske komisije o hitnom snabdevanju gasom kojim se predviđa da zemlje članice smanje potrošnju za 15 odsto tokom zime i solidarno pomognu jedna drugoj u slučaju nestašice.

To što je sporazum usvojen širokim konsenzusom i što je samo Mađarska bila protiv ipak ne dozvoljava EU da sa spokojstvom očekuje zimu.

Za štednju, prevladalo - načelo volje suverenih država

Početna verzija plana Evropske komisije radikalno je izmenjena. U verziji koju su usvojili ministri energije zemalja EU odbačena je odrednica koja kaže da će Evropska komisija biti ta koja će moći da proglasi vanredno energetsko stanje čime bi mere štednje energije postale obavezujuće.

Ovlašćenje da proglašavaju vanredno energetsko stanje imaće vlade država EU okupljenje u Briselu u Evropskom savetu, a odluke će donositi kvalifikovanom većinom.

Ovo govori da je na političkom planu prevladalo načelo volje suverenih država a ne načelo evropske nad-države kome teže evropski federalisti i Evropska komisija.

U slučaju proglašenja vanrednog energetskog stanja i opasnosti od nestašice, smanjenje potrošnje od 15 odsto postaće obavezujuće za sve zemlje. Izuzetak će biti ostrvske države Irska, Malta i Kipar, kao i Baltičke zemlje ukoliko im Rusija obustavi dotok gasa.

Zemljama koje su povećale svoje rezerve gasa na 80 odsto biće umanjene obaveze štednje.

Vanredno energetsko stanje neće moći da traje dve godine kako je to Evropska komisija htela, već jednu godinu, sa mogućnošću produžavanja.

Da bi se raspravljalo o uspostavljanju vanrednog energetskog stanja biće potrebno da to predloži bar pet država Unije, a ne tri - kako je htela Evropska komisija.

Sporazumom je predviđeno da će svaka zemlja dobrovoljno učiniti „sve što je u mogućnosti “ da između avgusta 2022. i marta 2023, smanji svoju potrošnju gasa za najmanje 15% u poređenju sa prosekom u poslednjih pet godina u istom periodu.

Kako pomoći Nemačkoj

Sporazum o solidarnoj štednji koji su usvojili ministri energije ima za cilj da omogući ujedinjenje napora članica Unije u slučaju vanrednog energetskog stanja kako bi se pomoglo posebno Nemačkoj, veoma zavisnoj od ruskog gasa. Ukoliko bi najveća evropska ekonomija pretrpela šok zbog potpune obustave ruskog gasa to bi imalo posledice na privrede svih ostalih država EU.

„Naši industrijski proizvodni lanci su potpuno međusobno zavisni. Ako hemija kašlje u Nemačkoj, onda cela evropska industrija može da stane,“ upozorila je francuska ministarka Anjes Panije Runaše.

„Nemačka je u prošlosti napravila stratešku grešku” negovanjem energetske zavisnosti od Moskve i vlada naporno radi na njenom otklanjanju, rekao je nemački ministar Robert Habek, tražeći evropsku solidarnost. „Sada ovo moramo da rešimo zajedno“, dodao je on.

Kritikovan plan ali - samo jedan glas protiv

Plan Evropske komisije, koji su sa izmenama usvojili ministri energije, oštro su kritikovale mnoge države – pre svega one iz južne Evrope – Grčke, Španije, Italije… Još su im u sećanju nehumani planovi štednje koje je Berlin nametnuo nakon finansijske krize 2008. godine, a koji su išli i do ukidanja prava na zdravstveno osiguranje svim nezaposlenim građanima. Svi se još sećaju da tada reč „solidarnost“ nije postojala u političkom rečeniku Berlina.

Španska ministarka za ekološku tranziciju Tereza ​​Ribera osudila je nedostatak konsultacija od strane Evropske komisije i ocenila da je njen plan "nepravedan" i "neefikasan".

Iz Atine stižu kritike da su zemlje severa Evrope uvek te koje prave dnevni red sastanaka na evropskom nivou. Na primer Italija, Španija i Portugalija predložile su da se utvrdi evropski „plafon“ za cene gasa na veliko, ali su se Nemci na to oglušili.

Mađarska je jedina zemlja koja nije glasala za plan Evropske komisije, o solidarnoj štednji energije. Peter Siarto, ministar spoljnih poslova oštro je prethodno kritikovao tekst sporazuma kao “neopravdan, nekoristan i neprimenljiv”.

Od 24. februara kada su ruske vojne snage ušle u Ukrajinu, Rusija je neprestano smanjivala isporuke gasa državama EU, podstičući tako skok cena. U međuvremenu, ruski gas prestale su da kupuju Poljska, Bugarska, Finska, Holandija i Danska. Znatno su smanjene isporuke Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Češkoj i Slovačkoj.

Države EU koje su pre rata u Ukrajini iz Rusije uvozile 40 odsto gasa imaju sada za cilj da do 1. novembra svoje rezerve povećaju sa 66 odsto na 80 odsto.

Ukoliko ovaj cilj povećanja rezervi ne bi bio ispunjen, odluka Rusije da Gazprom obustavi isporuke Nemačkoj mogla bi jednostavno da zaustavi nemačku ekonomiju i gurne Evropu u recesiju i galopirajuću inflaciju.