HAN PIJESAK, OD BUNKERA DO KONJA I ŽIČARE

Opština Han Pijesak u Republici Srpskoj je u petak obeležila svoj dan i slavu Svetog Pantelejmona na malo drugačiji način. Upriličila je izložbu „Gorom jezde, gora progovara“ u Narodnoj biblioteci „Branko Čučak“ i otvorila žičaru „Igrišta“, ističući time dve bitne tradicionalne karakteristike svoje opštine.

„Izložba se na čudesan način povezala sa planovima razvoja Han Pijeska u smislu turističke budućnosti“, istakao je Slobodan Đurić, načelnik Opštine Han Pijesak, podsećajući da je nedavno osnovana i Turistička organizacija Han Pijeska, koja će ponuditi čist vazduh, netaknutu prirodu i jednostavan način života „kakvim živimo mi gorštaci“ a koji su potrebni modernom čoveku „koji je postao umoran, prazan i otuđen“.

Bujna priroda privlači turiste

Rekonstrukcija Kraljevog dvorca

Među aktivnostima usmerenim ka razvoju turizma, Đurić je posebno istakao da hanpijesačka opština uveliko rekonstruiše Kraljev dvorac koji je pre Drugog svetskog rata bio mesto odmora članova kraljevske porodice.

„Cilj je da taj objekat ne pretvorimo samo u kulturno-istorijski spomenik, već da on posluži razvoju takozvanog elitnog turizma. A u taj vid turizma se uklapaju i konjički sportovi. Uostalom, i kralj Aleksandar je davne 1933. upravo u našem Han Pijesku organizovao konjičke trke“, kazao je on.

Za realizaciju ovih projekata, kako je dodao, uzda se u neprocenjivi potencijal Han Pijeska – njegove ljude, „Romanijce koji nikada, gde god da su i čime god da se bave, ne zaboravljaju svoju goru Romaniju“.

Slavi

Načelnik opštine Slobodan Đurić sa novinarima

Vazdušna banja i Franc Jozef

Svjetlana Tomović, direktorka TO, rekla je da je organizacija osnovana prošle godine kada je i Han Pijesak zvanično proglašen za vazdušnu banju.

„Podaci još iz Austrougarske govore da na području Han Pijeska ima dosta ozona u vazduhu, što je bio povod da kralj Aleksandar 1919. počne da gradi svoju letnju rezidenciju kao jedini takav objekat u Bosni i Hercegovini. On je, nažalost, u Drugom svetskom ratu izgoreo“, priča Tomovićeva.

Postoje podaci da je još Franc Jozef I, austrijski car koji je bolovao od astme, poslao svoje ljude da mu pronađu savršenu lokaciju gde bi mogao u carstvu da izgradi palatu i oporavlja se od respiratornih problema. Stručnjaci su pronašli Han Pijesak. Iako sam car nije ostvario svoje zamisli, planovi su došli u ruke srpskom kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji je ovde izgradio vilu i dovodio decu „da se nadišu vazduha“.

Nekadašnji izgled Kraljeve kuće

Danas na starim fotografijama može da se vidi kako je vila izgledala, kao i da se prošeta pored nekoliko zgrada u mestu koje su ostale iz tog vremena, poput nekadašnjih konjušnica. Vila će biti izgrađena kao replika stare, dok se jedna od kraljevih vitrina, na primer, nalazi u lokalnoj biblioteci.

„Jedna od aktivnosti koje Han Pijesak može da ponudi, vezana je baš za konje“, nastavlja Svjetlana Tomović: „Kralj Aleksandar se zalagao za uzgoj bosanskog brdskog konja a danas postoje dve uzgajivačnice. To je dobar povod da se obnovi tradicija. Jahanje konja nije samo avantura, već je i ekološki prihvatljiv način istraživanja prirode, i povezuje lokalne kulturno-istorijske resurse i moderni turistički sadržaj.“

Kuća u Han Pijesku iz vremena kralja Aleksandra

Prve konjičke trke

Otvarajući izložbu „Gorom jezde, gora progovara“, upravnica biblioteke Ozrenka Đurić Radulović podsetila je da su konji oduvek bili omiljeni motivi „od pećinskih crteža do savremenih umetnosti“. Kroz celu ljudsku istoriju mogu da se nađu zapisi, mitovi i običaji u kojima se pominju konji.

Ozrenka Đurić Radulović sa gostima izložbe (druga zdesna)

„Tako znamo za Trojanskog konja, Pegaza - krilatog konja, Bukefala - konja kralja Aleksandra Velikog a u srpskoj istoriji i kulturi i epskim pesmama zabeleženi su konj Kraljevića Marka - Šarac, vojvode Momčila - Jabučilo, Damjana Jugovića - Zelenko, Banović Strahinje - Đogin, hajduk Veljka Petrovića - Kušlja, Miloša Obilića - Ždralin. I u samom našem malom mestu Han Pijesku velika se pažnja poklanjala odgoju konja“, istakla je Đurić Radulović, objasnivši da se ovde gajio bosanski brdski konj.

Ova sorta po međunarodnoj klasifikaciji spada u kategoriju ponija, pa je poznat i kao bosanski poni. Bosanski brdski konj je čelične telesne građe, otporan na bolesti, snažne je konstrukcije i velike izdržljivosti, te dobro prilagođen klimatskim prilikama područja na Romaniji. Vešt je i okretno se kreće po planinskim predelima, te poslušan, pa se koristio za vuču i jahanje.

Na putu ka budućem Kraljevom dvorcu

„Na našoj opštini 10. septembra 1933. ’Bosansko kolo jahača’ i regent Aleksandar organizuju prve trke na relaciji Han Pijesak – Rogatica. Dužina staze bila je 45 kilometara brdovitog terena sa teretom od 75 kilograma. Učestvovalo je 14 domaćina, odgajivača konja, a najbolje postignuto vreme je dva sata, osam minuta i 20 sekundi“, nastavlja upravnica biblioteke.

Posle Drugog svetskog rata, u Han Pijesku su i dalje organizovane konjičke trke. Pripremajući materijal za izložbu, Đurić Radulović kaže da su naišli na zanimljiv članak u knjizi „Han Pijesak, vrijeme i ljudi“, gde je zabeležemo da je na trkama u Žeravicama, Olovu, Kladanji i Knežini pobeđivala Simana Trifunović, žena iz Podkozlovače.

„Žao mi je što nismo uspeli da nađemo njenu fotografiju za izložbu, jer to je tada bila senzacija“, dodaje ona, navodeći i da je na trkama koje je organizovalo vojno-planinsko dobro odlične rezulate postigao i Neđo Dobrilović, otac idejnog tvorca izložbe.

Biblioteka "Branko Čučak", Han Pijesak 

Junački konji sa Romanije

Drago Dobrilović, ugostitelj iz Beograda koji je rođen u Han Pijesku, sa svoje strane skromno kaže da uvek voli da pomogne svom zavičaju, ali i da se druži sa umnim ljudima i umetnicima. Upravo to potvrđuje i činjenica da je u Beogradu svojevremeno okupio umetnike da naprave mozaik koji danas krasi ulaz u centralnu Crkvu Svetog Pantelejmona u Han Pijesku, posvećenu svecu koga opština slavi.

Podsećanja radi, ova crkva je izgrađena sedamdesetih godina 20. veka, nedaleko od mesta na kojem se nalazila stara crkva kojoj je kumovao baš kralj Aleksandar. Iako je srušena tokom Drugog svetskog rata, njena tri zvona – od kojih je jedno poklonio i kralj, ostala su sačuvana.

Crkva Svetog Pantelejmona Han Pijesak

„Ja sam rastao u jaslama sa ovim konjima koje vidite na fotografijama, timario ih i meni je to deo života: konji, Han Kram, Han Pijesak“, nastavlja Drago Dobrilović, predajući reč dr Radovanu Pilipoviću, direktoru Arhiva Srpske pravoslavne crkve iz Beograda koji je bio jedan od organizatora izložbe u biblioteci.

Otkako poznaje Draga, kaže Pilipović, „uvek je govorio o džokejima Han Pijeska, ergelama i nečemu što je jedan deo nasleđa ovog divnog gradića“.

„Ako bismo pokušali da za ovo tražimo građu u arhivskim fondovima Beograda, našli bismo tek ponešto. Ali, bio sam iznenađen kada mi je Dobrilović pokazao fasciklu u kojoj su bile fotografije koje se danas nalaze ovde na panoima. Na njima su pripadnici ne tako daleke generacije, vaši očevi, stričevi, dedovi koji su negovali konje, radili sa njima, išli u svatove. Da ih Drago nije uredno potpisao kako ovde možemo da vidimo, ovo bi u nekoj budućnosti za istoriju sve bilo zaboravljeno, kao i imena ljudi koji su na fotografijama“, naznačio je Pilipović.

Dr Radovan Pilipović (u sredini) ispred kraljeve vitrine

„Svaki konj u našoj epskoj poeziji koji je išao uz velike junake, zapamćen je“, dodao je direktor Arhiva SPC, „pa se to i ovde na Romaniji prenelo na Siglava, Alata, te Vajpana koga je jahao Dragov otac Neđo“.

Treba pomenuti i da se u Han Pijesku mogu sresti i divlji konji. Kada smo pitali meštane odakle oni ovde, jedino što su umeli da kažu jeste da ih je verovatno neko odavno kupio a onda video da ne može da ih izdržava, pa ih pustio. Vremenom su podivljali i danas slobodno jezde zelenim proplancima Romanije.

Postavka starih fotografija na panoima

Šestosed na Igrištima

Druga zanimljivost ovog značajnog dana za Han Pijesak, juče je bilo i otvaranje žičare „Igrišta“.

„Naziv Igrišta potiče od najvišeg vrha koji je na 1406 metara. Prvobitni ski centar je bio osnovan za vreme Olimpijade 1984. kao pomoćni centar. I pored prekida u radu zbog regionalnih sukoba, skijalište je radilo do 2008. a reosnivanje je počelo pre četiri godine“, objasnila je Milena Čeremidžić, stručni saradnik za odnose s javnošću Olimpijskog centra Jahorina.

Otvoren šestosed na 'Igrištima'

Kako je rekla, ovo je „istorijski trenutak za Igrišta“, jer se po prvi put otvara za letnju sezonu.

„Specifično je da je ovo najbliži ski centar srpskoj prestonici, odakle će moći da se dođe za par sati kada se napravi novi autoput do Loznice. Nadamo se da će nam gosti biti upravo iz Beograda i Vojvodine koji će moći lako da stignu do nas“, dodala je Čeremidžićeva.

Na dan otvaranja na raspolaganju je bio šestosed i tjubing na poljani. Tu će biti hangar, kafić i mesto gde će biti jezero. Ono je kapaciteta 30.000 kubnih metara i služiće za osnežavanje, pa će tako svake godine biti zagarantovano skijanje bez obzira na vremenske padavine.

Na raspolaganju su dve staze i poligon. Staze su kružne, ne dodiruju se, i jedna je duga 1.881 metar, druga 2.062 a poligon 302. Ovde će biti restoran i ski bife, biletarnica i pomoćni centar sa ambulantom i skijašnicom. Što se tiče samog šestoseda koji su juče oprobali meštani i gosti, visinska razlika je 333 metra, dok je trasa šestoseda duga 805. Vožnja traje sedam-osam minuta u zavisnosti od vremenskih uslova kojima se prilagođava, ali je pravi doživljaj. Do poljane se takođe prave i biciklistička i pešačka staza.

Vojni bunker i „hobitova kućica“

Zanimljiva činjenica vezana za Han Pijesak jeste podatak da je od Drugog svetskog rata do maltene pre nekoliko godina, ovo područje bilo zabranjeno za posete zbog dobro poznatih vojnih skloništa koja su ukopana u okolna brda. Zna se da je u jednom od njih osnovana Vojska Republike Srpske a sumnjalo se da se tu svojevremeno krio i Ratko Mladić. Ova vojna postrojenja koristio je i Tito da bi ih međunarodne snage zapečatile tokom građanskog rata a danas ih čuva Vojska BiH.

'Hobitova' kućica na Romaniji

Ipak, ako se provozate brdima oko Han Pijeska, naići ćete na puno planinskih kućica u izgradnji, jer se i samo mesto nalazi na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara. Pojedine planinske proplanke krase i drvena odmarališta, pa ćete tako naići i na kućicu kao iz „Hobita“ Dž. R. R. Tolkina. Kad smo prilazili, mladi par je ispred upravo spremao roštilj. U kućici sa druge strane odseo je par Nemaca, koji su ovde, kažu, već dva meseca. Privuklo ih je što je mesto zaklonjeno, čistog vazduha uz divan pogled i bujne šume. Dok smo se vraćali, videli smo i dva jastreba-mišara kako su sleteli na livadu pored, ne mareći što smo blizu. Vodiči nam pričaju kako nije neobično da ovde sretnete srne, lisice, vukove, da vidite tragove medveda ili da vas voda u kućici u blizini izvora poplavi u toku noći.

U Han Pijesku su ovim Danom opštine, izgleda, rešiili da se okrenu prirodi i turizmu. Jer, sada ih ništa ne sprečava da ostanu otvoreni za posetioce koji bi uživali u svemu što Han Pjesak ima i što će tek ponuditi.