NISKE GRČKE PLATE, REZULTAT ZASTARELOG PRIVREDNOG MODELA

Prema analizi britanske konsultantske kuće "Henli i partneri" o najbogatijim gradovima sveta, Atina je među centrima bogatstva u usponu. Njihovo istraživanje ukazuje da u Atini danas, živi 22.600 milionera, osoba koje imaju najmanje milion dolara, a njihova populacija je porasla za 15 odsto u periodu od 2013. do 2023. U grčkoj prestonici žive i 42 osobe sa bogatstvom većim od 100 miliona dolara, kao i tri milijardera.

9. aprila održan je jednodnevni generalni štrajk, a Atinjani su protestovali zbog malih primanja i niske kupovne moći, tražeći da se ustanovi 13. i 14. plata u godini

Prema zvaničnim podacima Ministarstva rada, trećina zaposlenih, u Grčkoj, ima platu manju od 800 evra bruto, a 53 odsto ima bruto platu do 1.000 evra, dok samo 98.046 ljudi ili 4 odsto svih zaposlenih ima platu veću od 2.036 evra. Krizne i košmarne 2013. godine, sa samo 1,37 miliona zaposlenih u privatnom sektoru, oni koji su primali bruto platu veću od 1.500 evra predstavljali su 20 odsto zaposlenih. Deset godina kasnije, 2023, sa povećanjem broja zaposlenih za blizu milion, onih iznad granice od 1.500 evra sada ima 19 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

Zato je, 9. aprila i održan jednodnevni generalni štrajk i protest Atinjana koji su na taj način izrazili svoje nezadovoljstvo malim platama i niskom kupovnom moći.

Prema podacima Ministarstva rada, 53 % zaposlenih ima bruto platu do 1.000 evra, dok samo  4 % zaposlenih ima platu veću od 2.036 evra

Pad kupovne moći i privatne štednje

Navedeni podaci ukazuju na platnu piramidu sa veoma širokom bazom i veoma uskim vrhom – mnogo slabo plaćenih poslova i vrlo malo dobro plaćenih. Takve prilike se odražavaju na opštu kupovnu moć Grka o čemu svedoče i analize Evropske unije. Grci su, po kupovnoj moći, na poslednjem mestu među 27 država članica, čak iza Bugarske.

Još jedan pokazatelj velikog pada kupovne moći u Grčkoj jeste privatna štednja. U specijalnoj studiji Eurobanke, "Štednja u Grčkoj – zašto ne štedimo", saznaje se da prosečna godišnja štednja za celokupno stanovništvo iznosi 1.076 evra. Domaćinstva sa dvoje odraslih i detetom pokazuju negativnu štednju, odnosno dug od 2.159 evra. Prosečna godišnja štednja penzionera iznosi 2.248 evra, zaposlenih 542 evra i samozaposlenih 63 evra. Stope značajno variraju prema skali prihoda i negativne su za četiri od 10 domaćinstava u uzorku.
Glavni razlog ovakvih prilika nije samo smanjenje raspoloživog dohotka, nego i ogromno opterećenje domaćinstava, posebno od 2010. godine, troškovima stanovanja, u poređenju sa drugim zemljama evrozone, što izuzetno otežava štednju. Posle finansijske krize, procenat preopterećenih domaćinstava ostao je gotovo nepromenjen u ostalim zemljama, blizu 9 odsto, dok je u Grčkoj skočio na 37 odsto. Istovremeno, veoma visoka stopa samozapošljavanja u grčkoj privredi takođe je negativno povezana sa štednjom u meri u kojoj je utaja poreza veća među samozaposlenim.

Analiza Eurobanke ukazuje da prosečna godišnja štednja Grka varira u odnosu na prihod i negativna je za 4 od 10 domaćinstava

Nepostojanje kolektivnih ugovora o radu

U poslednjih nekoliko godina, delimičnim prevazilaženjem dužničke krize, poslovni i drugi profiti počeli su da nadoknađuju zaostatak. Međutim, tržište nema zadatak da pravično raspoređuje resurse, nego samo priznaje imovinska prava. Svaki posao stvara višak vrednosti jednak razlici između cene proizvoda ili usluge i svih ostalih troškova proizvodnje, osim plata i dobiti. Kako se taj višak raspoređuje, zavisi od odnosa snaga između zaposlenih i poslodavaca. U poslednjih 15 godina, ova ravnoteža je narušena na štetu zaposlenih, zbog visoke nezaposlenosti, slabijih sindikata i sve manjeg broja kolektivnih ugovora.

U isto vreme, pogrešnim odlukama, vlada je aktivno učestvovala u stvaranju loših prilika u grčkoj ekonomiji. Inflatorno okruženje i zamrzavanje kolektivnih ugovora bili su dva stuba državne politike. Evropska unija predviđa da kolektivnim ugovorima mora da bude obuhvaćeno 80 odsto zaposlenih, a u Grčkoj oni pokrivaju samo 15 odsto. Da bi ekonomija oživela, preduzeća  bi morala da prihvate kolektivne ugovore, a minimalna zarada bi trebalo da prestane da bude dobrotvorne prirode. Pored nepostojanja kolektivnih ugovora o radu, na snazi su i odavno zamrznuti prihodni razredi za oporezivanje koji apsorbuju veliki deo bruto zarade zaposlenih.
Odluka da se minimalna zarada, za puno radno vreme, podigne sa 650 evra mesečno (2019) na 830 evra potvrđuje vladin pokušaj uvođenja novih mera u rešavanju socijalnih pitanja i jačanja društvene kohezije. Međutim, to je, pre svega, podržano političkim proračunom rukovodstva i vladajuće stranke da pokriju ogroman politički prostor koji se proteže od levog centra do krajnje desnice i da tako obezbede svoj ostanak na vlasti.

Prema podacima grčkog Ministarstva finansija, od 800.000 malih preduzeća, 95 % ima manje od deset zaposlenih, dok samo 672 preduzeća zapošljavaju preko 250 ljudi

Neophodnost promene privrednog modela

U grčkoj ekonomiji sa niskom tehnologijom i niskom dodatom vrednošću, sa poslovima koji ne zahtevaju specijalizaciju, sa preduzećima koja su premala da bi bila inovativna ili izvozila i sa nekvalifikovanim menadžerima koji često obezbeđuju profit tako što drže plate niskim i krše zakone o radu i porezima, plate nikada neće biti zadovoljavajuće. Uprkos povećanja minimalca, proklamacijama o "podizanju proizvodnog modela" i nekoliko iznuđenih koraka u ovom pravcu, zemlja i dalje ostaje zaglavljena. Za izlazak iz zastarelog privrednog modela, potrebno je više od povećanja minimalne plate, ma koliko je to dobrodošlo

Promena privrednog modela zahteva veća preduzeća sa kvalifikovanim menadžerima i osobljem koje proizvodi robu i usluge višeg stepena i po višim cenama, ali ostajući privlačni potrošačima, posebno na međunarodnom tržištu. Prepreka tome je struktura grčke privrede u kojoj preovladavaju mala preduzeća koja ne mogu da stvaraju dobro plaćena radna mesta. Ne manje važno je i široko rasprostranjeno i nekontrolisano privredno profiterstvo i utaja poreza koji onemogućavaju promenu ekonomskog modela Grčke.

Prema podacima Ministarstva finansija, u Grčkoj postoji više od 800.000 malih i srednjih preduzeća, od kojih 95 odsto ima manje od deset zaposlenih. Samo 672 preduzeća zapošljavaju preko 250 ljudi. Četiri petine svih preduzeća imaju ili gubitke ili profite ispod onoga što radnik sa minimalnom platom zaradi godišnje. Zato je grčki BDP i dalje manji nego što je bio pre 15 godina. Javni dug, kako u apsolutnim brojevima tako i u procentu BDP-a, višestruko je veći od onoga što je bio pre 15 godina, kada je počela dužnička kriza. Pored njega buja još jedan dug – privatni, veći nego u prošlosti.

Ako se recesija ponovo pojavi u Evropi, grčka ekonomija će vrlo brzo potonuti. Stoga bi odgovoran odnos Micotakisa i Nove demokratije trebalo da bude rešavanje strukturalnih problema i jačanje otpornosti privrede. Međutim, njihova glavna briga je da svoju dominaciju održe političkim marketingom, upravljanjem svojom javnom slikom i saplitanjem opozicije. Na taj način, Grčka gubi vreme koje zapravo nema.